Блог чланак је преузет са платформе. Аутор је уредник Christin CIESLAK , Дигитална писменост и сиромаштво: Премошћавање јаза кроз образовање одраслих

Линк ка оригиналном чланку https://epale.ec.europa.eu/en/blog/digital-literacy-and-poverty-bridging-gap-through-adult-education

Током протекле деценије, а посебно од пандемије изазване корона вирусом, технологија и дигитализација постали су централни део наших живота. Оно што је некада био луксуз сада је неопходност: приступ технологији и дигиталним вештинама постао је суштински важан. Ипак, за многе одрасле који живе у сиромаштву, дигитална неједнакост (јаз) није само баријера; то је препрека која је порасла. Ова неједнакост утиче на бројне аспекте живота, укључујући приступ основним услугама, образовању и могућностима за запослење. Док је у појединим европским земљама ова неједнакост израженија, она представља изазов на целом континенту. Ова објава у оквиру блога разматра како је дигитализација утицала на оне из изазовног друштвено-економског окружења и шта је још потребно урадити да би се то исправило.

Поимање дигиталне неједнакости (јаза)

Дигитална неједнакост се односи на јаз између оних који имају лак приступ дигиталним технологијама и оних који немају. На ову неједнакост могу утицати различити фактори, укључујући друштвено-економски статус, географску локацију и образовање. Практично, ово може значити ограничен или никакав приступ рачунарима, интернету или вештинама потребним за успешно коришћење дигиталних технологија. У појединим случајевима, проблем може бити недостатак дигиталне инфраструктуре, док у другим појединци могу имати неопходан хардвер, али им недостају вештине или интересовање потребни за коришћење дигиталних алата и услуга.

Значај дигиталне писмености

Дигитална писменост није само могућност коришћења рачунара или паметног телефона; пре је реч о поседовању вештина за коришћење интернета, разумевање дигиталног садржаја и коришћење дигиталних алата за решавање проблема. Дакле, дигитална писменост укључује критичко размишљање, заштиту нечијих личних података и процену информација доступних на интернету.

Зашто је ово важно? Као прво, утиче на то како појединци приступају основним услугама. Све више јавних услуга, здравствених ресурса и програма подршке заједници прелази на интернет. Без дигиталне писмености, људи се боре да приступе овим услугама, што може бити значајна препрека.

Штавише, дигитална писменост утиче на нечију способност да се укључи у континуирано образовање. Многи курсеви и ресурси су сада доступни искључиво на интернету, нудећи могућности за лични раст и напредовање у каријери. Без дигиталних вештина, људи могу пропустити ове шансе да уче бесплатно.

На крају, не заборавимо запослење. Многе пријаве за посао и процеси запошљавања се спроводе путем интернета. Без дигиталних вештина, појединци могу пропустити прилике за посао или ће им бити тешко да заврше пријаве путем интернета. Чак и када се процеси пријављивања и даље воде ван интернета, пријаве путем интернета би могле бити пожељније.

Шта је пак урађено?

Срећом, неколико програма образовања одраслих широм Европе успешно је уврстило дигиталну писменост у планове и програме наставе и учења.

• Платформе за учење путем интернета: Платформе као што су  EUacademy и EPALE израђене су тако да понуде бесплатне ресурсе, материјале и курсеве на интернету осмишљене за унапређење дигиталне писмености. Ове понуде се стално унапређују како би на најбољи могући начин задовољиле потребе одраслих ученика и помогле им да изграде самопоуздање при коришћењу дигиталних алата.

• Пројекти на лицу места: Узмимо, на пример, пројекат медијске писмености у Палестини. Започет 2015. године, овај текући програм има за циљ да подстакне медијску писменост у Палестини (Западна обала и Газа). Пројекат који води Финска фондација за целоживотно учење, подржава развој медијске писмености израдом наставних материјала и промовисањем права на информације. Фински медијски стручњаци и студенти волонтирају као инструктори, а према програму су обучени медијски стручњаци, радници невладиних организација и активни грађани из различитих аспеката дигиталне и медијске писмености.

• Истраживање: Наглашавајући дубок утицај сиромаштва на образовне активности, студије су показале да се појединци који живе у сиромаштву често суочавају са значајним препрекама у образовању, које их могу одвратити од тражења прилика за учење. Међутим, докази такође сугеришу да образовање може бити моћно средство за разбијање круга сиромаштва. На пример, Paul C. Gorski износи ефикасне стратегије за подршку ученицима у неповољном положају и истиче како образовање може бити један од излаза из сиромаштва. Слично томе, Colin Power и Rupert Maclean наглашавају улогу целоживотног учења у побољшању економских услова и постизању одрживог развоја. Осим тога, студије заједно потврђују да иако сиромаштво представља значајне изазове, образовање остаје кључно средство за оснаживање људи и структурне промене.

• Политика: Европска декларација о дигиталним правима и принципима  промовише безбедну и одрживу дигиталну трансформацију у Европи усмерену на човека. Она обавезује ЕУ и њене државе чланице да осигурају да технологија користи свима, подржава универзални приступ дигиталном повезивању и образовању, оснажује исправне изборе на интернету, негује разноврсна и вишејезична интернет окружења. ЕУ се обавезала на подстицање дигитализације од 250 милијарди евра из фонда NextGenerationEU са циљем да 80% становништва ЕУ има основне дигиталне вештине до 2030. године. Поред тога, инвестиција од 43 милијарде евра вођена политиком подржаће Закон о чиповима до 2030. године, јачајући посвећеност унапређењу дигиталне инфраструктуре и вештина. Овај оквир политике усмерава дигиталну стратегију ЕУ и настоји да смањи дигитални јаз.

Упркос томе што знамо све то и безбројним напорима, и даље се суочавамо са значајним изазовима:

• Приступ технологији: Осигурање да људи имају приступ рачунарима и поузданом интернету је од суштинског значаја. То је кључно јер једноставно одређује њихову способност рада са дигиталним сервисима и образовним могућностима на првом месту. Без приступа, ни све дигиталне вештине на свету неће бити важне.

• Прилагођавање програма: Програми дигиталне писмености би требало да наставе да се прилагођавају посебним потребама различитих заједница за учење одраслих. То значи да треба размотрити факторе попут језика, образовања и претходног излагања технологији.

• Стална подршка: Дигитална писменост није једнократна вештина коју једном савладате и која ће вас оспособити за живот. То није вожња бицикла, већ захтева сталну праксу и подршку. Пружање могућности за стално учење и техничке подршке помаже појединцима да одрже и унапреде своје вештине.

Шта нам предстоји

Решавање пресека дигиталне писмености и сиромаштва није само питање обезбеђивања технологије; ради се о прилици да равноправно учествујемо у нашем друштву како се оно развија. Као што смо видели, дигитална писменост је кључна за приступ основним услугама, наставак образовања и обезбеђивање запослења – кључни фактори у превазилажењу сиромаштва. Иако је постигнут значајан напредак кроз различите програме и политике, и даље постоје стални изазови. Приступ технологији мора бити загарантован, програми морају бити прилагођени различитим потребама и континуирана подршка мора бити обезбеђена како би се осигурало одржавање и унапређење вештина.

Улагањем у иницијативе за дигиталну писменост, не нудимо само техничку обуку; ми оснажујемо појединце да преобликују своју будућност и изађу из круга сиромаштва. Ово оснаживање кроз учење има потенцијал да премости јаз, смањи неједнакост и подстакне инклузивније друштво. Међутим, морамо остати посвећени ширењу ових напора и осигуравању да свака особа, без обзира на друштвено-економско порекло, има прилику да напредује у све дигиталнијем свету.