Дигиталне вештине у доба вештачке интелигенције
Блог чланак је преузет с платформе. Аутор је Лорис Верголини
Линк ка оригиналном чланку:https://epale.ec.europa.eu/en/blog/digital-skills-age-artificial-intelligence
Пре само неколико деценија, идеја о машинама које би могле да опонашају људску интелигенцију и обављају сложене задатке била је резервисана за домен научне фантастике. Ипак, данас смо усред технолошке револуције коју покреће вештачка интелигенција (енг. AI). У ствари, вештачка интелигенција је сада реалност која би могла да има дубок утицај на разне гране индустрије, трансформишући тржишта рада и редефинишући вештине потребне за успех у дигиталном добу.
Како истиче Светски економски форум (2023а), питање се не односи само на послове које ће вештачка интелигенција преузети, већ и на радна места која ће бити отворена. Овде, под вештачком интелигенцијом, мислимо на широку област рачунарства која се бави стварањем интелигентних машина способних да обављају сложене задатке који обично захтевају људску интелигенцију (тј. скоро све, од једноставних алгоритама до машина и система дубоког учења). Тачније, вештачка интелигенција може да обавља широк спектар задатака, од препознавања слика до доношења одлука на основу података, а може да учи и прилагођава се новим информацијама.
Вештачка интелигенција на тржишту рада
Употреба алгоритама и интелигентних машина се све више укључује у наш свакодневни живот, а дигиталне вештине су кључне за прилагођавање и раст на тржишту рада.
Анализа Светског економског форума (2023а) истиче задатке и занимања са највећим потенцијалом за аутоматизацију. Након тога, једна од главних брига у вези са вештачком интелигенцијом и могућностима на тржишту рада јесте губитак радних места. Најугроженији су послови који се заснивају на задацима који се понављају и стандардизованим поступцима (нпр. снимање и управљање информацијама) са ограниченом релационом или специјализованом компонентом. Вештачка интелигенција је већ показала прилично висок ниво компетентности у обављању ових задатака.
Штавише, вештачка интелигенција се такође може посматрати као алат који потенцијално може помоц́и у многим задацима које стручњаци морају да обављају као део свакодневних активности. Само да наведем неколико примера, вештачка интелигенција може имати огроман утицај на анализу података и предвиђање у областима као што су финансије и маркетинг, где је способност брзе обраде огромне количине података предност. Вештачка интелигенција би такође могла да буде користан алат у здравству као помоћ у медицинским дијагнозама, препорукама за лечење, клиничким праксама и биомедицинским применама (Yu и др. 2018.). Исто важи и за образовање, где вештачка интелигенција може да унапреди искуство учења утичуц́и на наставну праксу и сарадњу наставника и кроз револуционарније процесе у вези са уградњом технологије у животе ученика (Roll и Wylie 2016.).
Вештачка интелигенција би такође могла да има значајан утицај на развој послова у неколико области увођењем елемента интеракције између људи и машина. Према Извештају о будуц́ности послова (Светски економски форум 2023б), у наредних пет година, више од 75% предузећа ће покушати да усвоји технологије које се односе на велике податке, рачунарство у облаку и функције вештачке интелигенције. Развој ових нових технологија ће несумњиво променити природу тржишта рада, али крајњи резултат не значи нужно и мање радних места. Светски економски форум (2023а) препознао је најмање четири групе нових улога на које би развој вештачке интелигенције могао позитивно утицати:
Инжењери модела вештачке интелигенције и инжењери за формулисање улаза (одзива) којима се утиче на излазе (енг. prompt engineer);
Израђивачи садржаја помоћу вештачке интелигенције;
Администратори података и инструктори;
Специјалисти за етику и управљање.
Треба додати да вештине везане за вештачку интелигенцију могу бити моћан ресурс у јавном сектору пошто је дигитална трансформација процес који такође утиче на јавну управу; стога би могла постојати све већа потражња за стручњацима који могу комбиновати знање о дигиталном свету са вештинама у друштвено-организацијским и политичко-административним областима.
До сада смо причали о будућности, али каква је садашња ситуација? Колико слободних места је тренутно доступно у западним земљама? Недавним радним документом Организација за економску сарадњу и развој (OECD) (Боргонови и др. 2023.) анализирала је огласе за послове на интернету у 14 земаља OECD-a, показујући да слободна радна места у вези са вештачком интелигенцијом и даље представљају мали проценат свих слободних радних места објављених на интернету, али са значајним порастом између 2019. и 2022. године. Није изненађујуће то што је потражња за пословима у вези са вештачком интелигенцијом високо концентрисана у специфичним секторима, као што су информационо-комуникационе технологије и професионалне услуге, а најтраженије вештине се односе на машинско учење.
Најбољи послодавци који се баве вештачком интелигенцијом нису заинтересовани само за техничке вештине, већ и за запошљавање стручњака са вештинама лидерства, управљања и решавања проблема (OECD 2023.). Аналитичари политике OECD-a (OECD 2022.) нагласили су да се, са ширим усвајањем вештачке интелигенције у друштву и на радном месту, очекује да ће социо-емоционалне вештине бити кључне на будућим тржиштима рада. Заиста, критичко размишљање, решавање проблема, прилагодљивост и ефикасна комуникација постају све важнији. Меке вештине додатно допуњују дигиталне вештине, омогућавајући појединцима да се крећу у сложеним радним окружењима која се стално мењају. Комбиновањем дигиталних и меких вештина, појединци могу постати свестрани стручњаци спремни да се суоче са изазовима и могућностима које представља вештачка интелигенција.
Припрема за будућност
Развој вештачке интелигенције није непредвиђени догађај и доносиоци политика би требало да имају времена и алате да управљају овим променама како би ублажили потенцијалне негативне последице у смислу истискивања послова. Потребу за деловањем имплицитно траже људи у земљама OECD-а који су изјавили да су забринути због развоја вештачке интелигенције у наредне две деценије (OECD 2023а).
Први проблем који се мора размотрити је да су нискоквалификовани радници они који су запослени на радним местима која су у вец́ој опасности од аутоматизације. Ово је уско повезано са мојом ЕПАЛЕ блог објавом (Верголини 2023.) о променљивим потребама у погледу вештина, а предлог да се усредсредимо на целоживотно учење уз подстицаје и за раднике и за послодавце још увек стоји. Да будемо мало конкретнији, први корак мора да се уради кроз „традиционално образовање“, а универзитети нуде све више програма основних и мастер студија из области науке о подацима са интердисциплинарним приступом.
Очигледно, универзитетски курсеви нису осмишљени за одрасле којима је потребна преквалификација и усавршавање. За њих постоје још најмање две могућности. Прва се односи на „алтернативна уверења“, која дефинишу Като и др. (2020., 8) „као уверења које релевантни државни образовни органи не признају као самосталне формалне образовне квалификације“. Она обухватају академске и професионалне сертификате, као и дигиталне беџеве и називају се и микро уверења. Савет Европске уније препоручио је развој микро уверења као алата за подршку целоживотном учењу и запошљивости (OECD 2023б). Курсеви који нуде дигиталне вештине (нпр. анализа података, програмирање, дигитални маркетинг, сајбер безбедност) могу бити доступни преко интернет платформи, чиме се повец́ава флексибилност и приступачност. Ове курсеве могу организовати државни органи, компаније за запошљавање и приватне фирме. На пример, велике технолошке компаније (нпр. Амазон, Гuгл, ИБМ) предњаче у организовању алтернативних програма за добијање уверења у области вештачке интелигенције.
Друга могућност је коришћење ресурса за учење отвореног кода, укључујући туторијале, форуме и документацију; у том погледу, заједнице као што је GitHub могу бити веома корисне за оне који желе да побољшају вештине вештачке интелигенције. Међутим, једно од главних ограничења овде је то што је за потпуне предности алата отвореног кода учеснику потребно да има већ постојеће знање веће од основног или почетног нивоа.
Popis korišćene literature
Borgonovi, F., Calvino, F., Criscuolo, C., Samek, L., Seitz, H., Nania, J., Nitschke & O’Kane, L. (2023). Emerging trends in AI skill demand across 14 OECD countries. OECD Working Paper.
/Borgonovi, F., Calvino, F., Criscuolo, C., Samek, L., Seitz, H., Nania, J., Nitschke i O’Kane, L. (2023.). Нови трендови у потражњи за вештинама вештачке интелигенције у 14 земаља OECD-a. Радни документ OECD-a./
OECD (2022). Skills for the Digital Transition: Assessing Recent Trends Using Big Data. OECD Publishing, Paris./OECD (2022.). Вештине за дигиталну транзицију: Процена недавних дешавања коришћењем великих података. OECD Publishing, Париз./
OECD (2023a). OECD Skills Outlook 2023. Skills for a Resilient Green and Digital Transition. OECD Publishing, Paris.
/OECD (2023a). Прогноза OECD-a о вештинама 2023Вештине за отпорну зелену и дигиталну транзицију. OECDPublishing, Париз./
OECD (2023b). Micro-credentials for lifelong learning and employability. Uses and possibilities. OECD Publishing, Paris.
/OECD (2023b). Микроквалификације за целоживотно учење и запошљивост. Употреба и могућности. OECD Publishing, Париз./
Roll, I., & Wylie, R. (2016). Evolution and revolution in artificial intelligence in education. International Journal of Artificial Intelligence in Education, 26, 582-599
/Roll, I., i Wylie, R. (2016.). Еволуција и револуција у вештачкој интелигенцији у образовању. Међународни часопис за вештачку интелигенцију у образовању, 26, 582-599./
Vergolini, L. (2023). Changing skills needs: how can people become employable? EPALE blogpost.
/Vergolini, L. (2023.). Променљиве потребе за вештинама: како људи могу да постану запошљиви? ЕПАЛЕ блог објава./
World Economic Forum (2023a). Jobs of Tomorrow: Large Language Models and Jobs. White paper.
/Svetski ekonomski forum (2023a). Послови сутрашњице: Велики језички модели и послови. Бела књига./
World Economic Forum (2023b). Future of Jobs Report. Insight report.
/Светски економски форму (2023b). Извештај о будућности послова. Извештај о увиду./
Yu, K. H., Beam, A. L., & Kohane, I. S. (2018). Artificial intelligence in healthcare. Nature biomedical engineering, 2(10), 719-731.
/Yu, K. H., Beam, A. L., i Kohane, I. S. (2018,). Вештачка интелигенција у здравству. Биомедицинско инжењерство природе, 2(10), 719-731./
Коментари
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
Adapting and Thriving in the Age of Intelligence
The EPALE article discussed clearly highlights the radical transformation that Artificial Intelligence (AI) is driving in the labor market and education.
This digital transformation not only redefines existing job roles, but also creates new employment opportunities, underlining the importance of adapting our skills to this new technological reality.
The automation of repetitive tasks by AI, although it raises concerns about job security, also opens up a vast field of possibilities for roles that require advanced digital skills and a renewed focus on soft skills.
This dualism between displacement and job creation invites us to reflect on the importance of lifelong learning and adaptability as fundamental pillars for professional success in the digital age.
In addition, the emergence of microcredentials and alternative education offer flexible and accessible routes for continuous professional development, allowing individuals to remain relevant in their fields or explore new careers in a changing labor market.
These educational options are not only a response to the need for constant updating of technical skills, but also to the demand for socio-emotional skills critical to teamwork, effective communication and leadership in complex work environments.
However, the article also reminds us of the challenges inherent in this transition, particularly in terms of access and equity in education and employment. The need for policies and programs that ensure the inclusion of all individuals, regardless of their origin or educational level, is imperative to take full advantage of the opportunities that AI offers.
In conclusion, this analysis invites us to consider a holistic approach to the development of skills in the age of AI, one that balances technical mastery with the development of socio-emotional competencies, and that promotes continuous learning as a key strategy for adaptation and success in the future of work.
This approach will not only prepare workers for the challenges of tomorrow, but will also ensure that technology serves to expand opportunities and improve the quality of life of everyone.
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
What is the vision ?
AI is a topic which is featuring in every conference, meeting or even article I am coming across. However what is the vision for this tool (allow me to call it tool) ? Yesterday I had a discussion with a colleague. Are we creating a society of robots with no ability to think ? Will AI save time so that we can use time and resources elsewhere ? or are we going to keep doing the same things, but with AI doing the thinking instead of us ?
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
Great questions and wide topics!
Dear Ramon,
Thanks so much for your comment. You raise many key questions! I can already tell you that in 2024 at EPALE we will try to tackle them, with the help of experts, and involve our community in a discussion to share insights and experiences.
In the meanwhile, I'd like to point you at the 2023 EPALE Community Conference, where Claire Stark, from UNESCO, addressed some of these issues in her keynote speech. Here you can watch the recording of the whole first day of the Conference (including Stark's keynote speech) and here you can find an interview behind the scenes, where she dives deeper into these topics.
See you on EPALE! All the best
Sara - EPALE Moderator
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
Artificial intelligence…
Artificial intelligence tools can have a significant impact on communities, improving education systems, making learning more accessible, personalised and inclusive. To achieve this, however, it is essential that adult educators and teachers are competent in the ethical use of AI tools.
For example, in my course "AI tools for meaningful learning and training", I give educators the opportunity to apply strategies to help them select different tools, critically assess their suitability and use them ethically at different stages of the learning process - in the creation, delivery and evaluation of training. This approach not only supports the learning of specific tools, but also helps teachers and trainers to acquire truly modern digital skills and to be able to apply them in a flexible way.
In my course, I stress the importance of continuous professional development and active engagement with new tools and methods. I encourage teachers to remain versatile by constantly updating their toolbox with the latest technological tools and teaching methods. This approach, which I will emphasise throughout the training, involves constant reflection, frequent updating of teaching content and an open dialogue on the incorporation of new technologies. It ensures that educational methods remain up-to-date and relevant to the constantly evolving technological landscape. In turn, this not only contributes to the development of the individual, but also enriches the community, preparing an informed and competent population ready to face modern challenges.