Девет резултата истраживања који показују да образовање не може без спорта
![Profile picture for user nhalacru.](/sites/default/files/styles/icon/public/pictures/picture-5021-1466505427.jpg.webp?itok=qLKGmk3L)
![Education and sports Education and sports.](/sites/default/files/styles/converted/public/education_and_sports_resized.jpg.webp?itok=bf4fcwK3)
Richard Bailey из Међународног савета за науку о спорту и физичко васпитање објашњава зашто је спорт више од пуке игре.
За многе људе спорт и образовање су два потпуно различита појма. По њиховом схватању, један од њих представља тривијалну ствар, а други озбиљну. У једном се ради о игри, а други се тиче рада. Ова подела, чији се корени налазе у европској историји и филозофији, може се јасно препознати у образовању, где се спорту (и његовом представнику у образовању - физичком васпитању) често придаје ниски статус, оставља мало простора у наставном плану и програму и додељује недовољно средстава . Многи родитељи сматрају да како деца одрастају спорт и други организовани облици физичке активности треба да буду све мање и мање заступљени у оквиру образовања, како би она могла да се усредсреде на „главну сврху образовања“ због које и иду у школу, а то је да добију помоћ да се стручно оспособе, стекну више образовање или да раде.
Ови ставови су с временом почели да се мењају, иако понекад разочаравајуће споро. Такозвана „пандемија физичке неактивости “ недвосмислено је утицала на мењање погледа према спорту и његовој улози. Са опадањем стопе активности почела је да расте стопа разболевања од непреносивих болести. За многе најпопуларнији и најприхватљивији облик физичке активности, спорт је, као најјефтинији лек, скоро па заузео средишње место у мерама здравствене политике и праксе. Истовремено је спорт у својим различитим облицима добио признање за значајан финансијски допринос који ствара. Спорт је велики сектор који се убрзано развија у привреди Европе са уделом од око 3% у европског БДП и око 3.5% запослености на нивоу ЕУ. Ова се ситуација значајно одразила на образовање одраслих где је дошло до великог и све већег развоја специјализованих облика спортског ангажовања, од појаве спортских инструктора и тренера, преко развоја индустрије спортске опреме, до настанка телевизијских станица са искључиво спортским садржајем које преносе спортске манифестације.
Однос спорта и образовања има још један аспект који су најновија открића у научним истраживањима тек недавно у потпуности осветлила. На основу доказа добијених од истраживања у образовању, психологији, неурологији и другим научним дисциплинама све је јасније да је традиционално супротстављање спорта и образовања погрешно, и да заправо спорт – без икаквог ометања процеса образовања - може да пружи драгоцен допринос у том смислу.
Да бих објаснио ову смелу тврдњу навешћу девет резултата из истраживања о дејству спорта и физичке активности који показују да физичка активност поред тога што, као што је добро познато, има благотворно дејство на здравље и очување тела, доноси огромну корист образовању.
1. Боље везе између можданих неурона
Спорт и физичка активност „хране“ мозак, помажу му да учинковито ради, расте и функционише. Показало се да физичка активност производи дубоке и дуготрајне промене у везама између можданих неурона, што директно унапређује интелектуални рад.
2. Боље памћење
Спорт и физичка активност могу да побољшају учење и памћење. Ученици са добрим памћењем и способношћу брзог учења у значајној су предности која ће утицати на готово сваки аспект искуства које стекну током образовања одраслих као и после.
3. Боља концентрација и усредсређеност
Чак и кратко бављење спортом и физичком активношћу од неколико минута може да побољша концентрацију и пажњу, што директно утиче на то како људи уче и памте информације.
4. Помоћ у нумеричким и језичким операцијама
Повећањем физичке активности младих ученика нарочито се побољшавају њихове нумеричке и језичке операције .
5. Побољшање душевног стања
Редовним вежбањем могу се ублажити депресија и анксиозност , који нарочито могу представљати разлог за забринутост у процесу образовања одраслих .
6. Подстицање укључености
Институционални спорт и друге физичке активности су нарочито драгоцене за стварање осећаја припадности и посвећености , и могу да помогну потенцијално маргинализованим ученицима да се осете укљученима и прихваћенима .
7. Већи академски успех
Физички активни људи имају боље академске резултате од неактивних колега, а највише користи од физичке активности имају они који су најактивнији.
8. Боља мотивација
Физички активни ученици су склонији стицању већег броја квалификација, наставку студирања, имају веће шансе да задрже добар посао, чак и да их брже унапређују на послу .
9. Боља способност запошљавања
Послодавци физички активне појединце посматрају као здравије, ефикасније и поузданије. Из тога произилази да активни људи имају бољу способност запошљавања .
Наравно да не мора свако бављење спортом бити позитивно, јер неправилна спортска настава или тренирање могу понекад да буду гори од небављења спортом уопште. Зато је за ученике корисно да издвоје одређено време да пронађу врсту спорта или активности која је за њих најбоља и највише одговара захтевима њиховог живота. Само оне активности које се одвијају на одговарајући начин у позитивном и подстицајном окружењу могу да донесу надахнуће.
Можда је зато дошао тренутак да образовне установе и њихови полазници још једном размисле о предубеђењима која гаје о улози спорта и физичке активности. Потпуно супротно од схватања да спорт представља тривијалност која доноси забаву или разбибригу од главне сврхе образовања, докази показују да спорт и физичка активности могу да дају драгоцен и јединствен допринос.
![]() | Richard Bailey је некада радио као наставник у основној и средњој школи, инструктор наставника, тренер и инструктор тренера. Осим што пише за Међународни савет за науку о спорту и физичко васпитање као стални члан његовог извршног органа, аутор је и блогер. Радио је за Унеско као стручни саветник за физичко васпитање, Светску здравствену организацију, Европску унију, и многе сличне институције. Био је консултант сарадник на две иницијативе у организацији спортске компаније Најки, и то: „Створен да би се кретао“ и „Активна деца постижу боље резултате“. Руководио је бројним научним анализама. |
Коментари
Sports+izglītība = nākotne
Paldies raksta autoram par šī jautājuma aktualizēšanu!
Nodalījums sports un izglītība, manā skatījumā, jau sen ir zaudējis savu līdzšinējo nodalījumu. Mūsdienās jebkuram skaidri domājošam cilvēkam ir skaidrs, ka sports ir nozīmīga izglītības daļa, un tāpat, izglītība ir nepieciešama sportiskajiem sasniegumiem.
Savā ģimenē esmu redzējusi, kā uz bērniem "iedarbojas" dalība Latvijas Olimpiskās komitejas projektā "Sporto visa klase". Manuprāt, šim projektam ir lielisks mērķis, kas vienlaicīgi liek bērniem cīnīties par rezultātiem sporta spēlēs, bet tajā pašā laikā, viņi saprot, ka nevienai uzvarai nav būtiskas nozīmes, ja klases vidējās sekmes nav atbilstošā līmenī. Tas jau no mazām dienām iemāca bērniem, cīņas sparu, apņēmību, sadarbības prasmes un mērķtiecību.
Caur sportu mēs bērniem mācām domāt, analizēt un plānot, un šīs apgūtās prasmes viņi pratīs pielietot arī citās mācību un dzīves jomās.
Tikai kombinācija izglītība + sports palīdz veidot aktīvu, uzņēmīgu un izglītotu jauno paaudzi.
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
Izglītība nav iespējama bez sporta
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
Niby sport w pewien sposób
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
Fizisko aktivitātāšu nozīmīgums
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
Walk and Talk
Powyższy tekst przypomniał mi o idei walk and talk polegającej na organizowaniu spotkań biznesowych podczas spacerów. Moda na chodzone spotkania biznesowe, mocno rozprzestrzeniająca się za przyczyną takich propagatorów jak menedżerowie z Doliny Krzemowej (m.in. Steve Jobs, Mark Zuckerberg, Jack Dorsey) czy prezydent Barack Obama, jest coraz bardziej popularna również w Polsce. Tym bardziej, że - obok takich zalet formuły jak łatwiejsze przełamanie lodów, możliwość zrelaksowania się i zachowania koleżeńskich stosunków między członkami zespołu i przede wszystkim zwiększona kreatywność - stawia się ją w opozycji wobec tzw. palenia naszych czasów, czyli siedzenia. W zakresie weryfikacji wspomnianego pobudzania kreatywności poprzez chodzenie odsyłam do badań Marily Oppezzo i Daniela L. Schwartza z University of Stanford, Give Your Ideas Some Legs: The Positive Effect of Walking on Creative Thinking i... zachęcam do ćwiczeń praktycznych.
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
Piekrītu, ka šī ir ļoti
Piekrītu, ka šī ir ļoti apspriesta tēma jau gadu gadiem, un cik cilvēku, tik
viedokļu. Arī no savas pieredzes varu teikt, ka daļai skolēnu sports bija
mīļākais mācību priekšmets, bet daudzi skolēni nāca uz sporta stundām ar ārsta
zīmēm un sēdēja malā.
Es tomēr piekritīšu tam, ka sporta aktivitātes mums ir nepieciešamas un jo
vairāk, jo labāk. Raksta autore ir precīzi uzsvērusi svarīgus secinājumus, par sporta
pozitīvo ietekmi uz cilvēka organismu un darba spējām. Mūsdienās mēs ļoti daudz
laika pavadam pie datora vai mobilā telefona, daudz pārvietojamies ar
automašīnām u.t.t. Tāpēc mūsu organismi dažreiz pat “prasās” pēc fiziskajām
aktivitātēm. Nevajag ignorēt šos signālus, jo bieži vien tas var novest pie
nopietnām veselības problēmām. Nav noslēpums, ka arī mūsdienu jaunatnei ir
lielākas problēmas ar lieko svaru, jo ir mazkustīgs dzīvesveids. Apkopojot šos
visus faktus, uzskatu, ka fiziskās aktivitātes skolās būtu tikai jāpalielina,
taču varētu padomāt par vērtēšanu, jo bieži vien tas ir iemesls, kāpēc skolēni
izvēlas neiet uz sporta stundu- nevēlas saņemt sliktu atzīmi.
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
Zgadzam się, że być może
Zgadzam się, że być może wiele osób nie docenia tzw. sportu rekreacyjnego, jednakże każdy kto ma do czynienia z edukacją dorosłych i andragogiką wie, że do normalnego rozwoju uprawianie aktywności fizycznej jest niezbędne w każdym wieku. Widać to po zmieniającym się stylu życia. Odnoszę wrażenie, że określone w artykule "tradycyjne" przeciwstawienie sportu i edukacji odchodzi coraz bardziej w przeszłość. Dobrze, że autor wspomina o badaniach naukowych- generalnie ostatnio prowadzone badania właśnie wskazują na związki między umiarkowaną aktywnością fizyczną a wydajnością mózgu.
Moim zdaniem największe niebezpieczeństwo dla sportu rekreacyjnego stanowi eksploatacja organizmu w pracy. Praca w XX wieku staje się coraz bardziej przeintelektualizowana i absorbująca. Łatwo się zatracić w obowiązkach zapominając o kulturze fizycznej. Przykurcze, skoliozy, nerwobóle (jak rwa kulszowa) biorą się właśnie z takiej wielogodzinnej pracy "przy biurku". Edukacja w miejscu pracy powinna moim zdaniem zawsze brać pod uwagę problem ergonomiczności, który ściśle wiąże poniekąd się z propagowaniem sportu rekreacyjnego, jako przeciwdziałającego wymienionym wcześniej dysfunkcjom organizmu. Przy rozsądnym podejściu nie będzie miejsca na omawiany w artykule dysonanas.
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
tõlge ja sisu
Väga hea sisuga ja natuke kesisevõitu tõlkega artikkel.
Mind huvitab see teema väga ja seda nii üldisest kui isiklikust vaatenurgast. Hea on teada, kuias saab toetada inimese õppimist muuhulgas ka füüsilise tegevuse kaudu.
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
Thanks
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
Ir daudz dzirdētu komentāru
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
Täname, Riina, et
Täname, Riina, et tõlkevigadele tähelepanu pöörasid. Vaatame teksti üle ning teeme vajalikud parandused.
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
Sports un izglītība.
Šis raksts ļoti veiksmīgi atklāj diskusiju par sporta un izglītības savstarpējo saistību, izceļot tos daudzveidīgos veidus, kādos sports var ietekmēt cilvēka attīstību gan fiziski, gan intelektuāli. Tas akcentē to, ka tradicionālais skatījums uz sportu kā tikai izklaides vai atpūtas veidu būtu jāmaina.
Manuprāt, norādījums par sporta ietekmi uz smadzeņu darbību un intelektuālo attīstību atspoguļo zinātniski pierādītus faktus, kas liecina par to, ka sports nav tikai fiziska aktivitāte, bet arī ietekmē cilvēka prāta spējas. Un secinājumi par sporta pozitīvo ietekmi uz izglītību un darbaspēku ir ļoti spēcīgi argumentēti, izmantojot pētījumu rezultātus. Tas var iedrošināt sabiedrību un izglītības iestādes vairāk iekļaut sportu izglītības procesā kā nozīmīgu komponenti, ne tikai fiziskās veselības, bet arī intelektuālās attīstības labā.
Sports var būt daudz vairāk nekā tikai fiziska aktivitāte, būtisks elements cilvēka attīstībā, atbalstot gan fizisko veselību, gan intelektuālo izaugsmi.