Блог чланак је преузет са платформе. Аутор је Лорис Верголини

Линк ка оригиналном чланку https://epale.ec.europa.eu/en/blog/language-learning-key-skill-present-and-future

Данас се подразумева да је знање једног или више страних језика неопходно за активно учешће у друштвеном животу. Заправо, савладавање једног или више страних језика је важно за успех на тржишту рада и за друштвену кохезију, како на личном тако и на друштвеном нивоу. Важно је разумети зашто је ово знање потребно и како креатори политика могу радити на његовом повећању.

Познавање страних језика је веома тражено и признато на тржишту рада ЕУ (Араујо и други, 2015), а Савет Европске уније сматра да је то једна од кључних компетенција за целоживотно учење, поред математичких и научних вештина. Маркони и Верголини (2022) су анализирали велики број онлајн огласа за посао на европском нивоу, откривајући у недавном чланку да познавање барем енглеског језика, као lingua franca, даје јединствене предности за приступ висококвалификованим професијама. Генерално, познавање страног језика се може сматрати, пре свега, обликом људског капитала који се директно вреднује на тржишту рада, јер представља начин да се смање трансакциони трошкови (Исфординг 2015).

Познавање страних језика остаје и даље важан фактор у трговини и олакшава мобилност радне снаге. Иако преводиоци и АИ апликације могу помоћи у превазилажењу језичких баријера, они нису од велике помоћи код усмене комуникације. Истовремено, познавање једног или више страних језика послодавци могу протумачити као присуство некогнитивних вештина као што су прилагодљивост, спремност на комуникацију и отвореност, особине које је тешко проценити током процеса запошљавања. (Хам и Газола, 2022). Постоје неки емпиријски докази да људи који уче страни језик имају тенденцију да буду креативнији и бољи у решавању сложених проблема (ОЕЦД 2021).

Познавање страних језика се може посматрати и као начин да се боље разумеју друге културе, што доводи до развоја интеркултуралних вештина неопходних за усвајање другачијих погледа на свет и преузимање активне улоге у глобализованом свету (ОЕЦД 2021). Познавање најмање једног страног језика један је од начина да се прошире нечији културолошки видици што може довести до прихватања различитости унутар сопствене земље, као и до међусобног разумевања и сарадње са суседним државама. У том погледу, учење страног језика може имати позитивне споредне ефекте и постати средство за одржавање или повећање друштвене кохезије.

Како унапредити језичке вештине

Пошто смо истакли значај учења страних језика, следећи корак је да се разуме да ли и како се језичке вештине могу унапредити путем конкретних мера. Циљ је да се на основу научне литературе креаторима политике и стручњацима дају практичне сугестије. Најефикаснији начин би вероватно био покретање одговарајућих мера током обавезног школовања. Ово би се могло урадити путем програма који су се већ показали успешним, као што су програми студирања у иностранству (Де Пол и др. 2018) или прибегавањем специфичној наставној пракси, укључујући интегрисано учење страног језика и нејезичких садржаја – познату као CLIL – (Никула 2016.).

Што се тиче програма студирања у иностранству, логика иза тога је једноставна. Студирање у страној земљи, макар и ограниченог трајања, прилика је да унапредите језичке вештине кроз директну примену онога што сте научили током наставе. То је такође искуство које може утицати на особине личности побољшањем некогнитивних вештина. Истраживања на ову тему нису открила никакве посебне недостатке, осим могуће друштвене неједнакости, будући да учешће у таквим програмима није бесплатно и студенти зависе од финансијске подршке својих породица.

CLIL се односи на наставу нејезичког школског предмета на страном језику. Да би био ефикасан, овај метод захтева прелазак са традиционалног приступа усредсређеног на наставника на иновативнији приступ усмерен на ученике. Главни недостатак ове наставне праксе је што коришћење страног језика у настави других предмета може бити штетно, јер ученици можда неће напредовати у тим предметима због језичких баријера. Поред тога, на CLIL такође може утицати социјална неједнакост, јер се чини да је прикладнији за студенте вишег социо-економског статуса, који су генерално мотивисанији и боље познају стране језике (Вирдиа 2022.).

Аргумент за што ранији почетак учења језика заснива се на идеји да људи најбоље уче када су млади, као и на чињеници да се чини да на ниво знања енглеског језика снажно утиче оно што се учи у школи, док учење страног језика након завршетка средње школе има споредну улогу (Хам и Газола 2022.). Наравно, то не значи да су посебни курсеви за одрасле бесмислени или бацање пара, већ просто да је много ефикасније започети у раном детињству. Програми који се нуде током обавезног школовања такође могу бити ефикасни у смањењу друштвене неједнакости ако су усмерени на ученике неповољног социо-економског статуса.

Учење страних језика у одраслом добу постало је кључно питање у контексту целоживотног учења, јер је уско повезано са успехом на тржишту рада. Унапређење језичких вештина одраслих је несумњиво изазов за креаторе политике и наставнике, било у облику креирања прилагођених наставних планова и програма или путем иновативних алата који користе ИКТ технологије и потенцијал Веб 2.0. На пример, програме стручног оспособљавања карактерише одређена хетерогеност, како у погледу узраста, тако и у погледу претходно стечених компетенција, што може створити потешкоће (старијим) одраслима. Примећено је да се одрасли ученици често суочавају са препрекама, како когнитивним (нпр. смањено памћење, склоност ка погрешно усвојеним језичким обрасцима) тако и афективним (нпр. доживљавају више страха и мање радости, имају негативну слику о себи у погледу учења) (Бернал Кастанеда, 2017). То подразумева ревидирање традиционалних наставних планова и програма или промену програма обуке.

Курсеви и њихови наставни планови и програми се на пример могу модернизовати коришћењем вршњачког учења као средства за повећање ангажовања и сарадње ученика. Вршњачко учење, које је осмислио Ерик Мазур, професор физике на Универзитету Харвард, је приступ усредсређен на ученика који подстиче сарадњу између ученика и може се применити пре или током часа. О изведеним активностима се затим разговара са осталим ученицима и са наставником. Вршњачко учење се може успешно комбиновати са ИКТ технологијама и Веб 2.0 апликацијама. Тачније, прва укључује употребу мултимедијалне продукције у облику текста, аудио или видео записа, док друга укључује онлајн форуме, блогове и друштвене мреже. Ови алати могу олакшати комуникацију, дељење информација, размишљање и добијање повратних информације од вршњака и наставника (Мондал и Размерита 2014), елементе који су у основи вршњачког учења. На пример, заједнички рад пре наставе може да се одвија коришћењем вики-ја или мултимедијалних производа који се затим деле са другим ученицима и наставницима преко ad hoc онлајн форума или платформи.

Литература

Bernal Castañeda, S. (2017). Lifelong learning and limiting factors in second language acquisition for adult students in post-obligatory education. Cogent Psychology, 4(1), 1404699.

De Poli, S., Vergolini, L., & Zanini, N. (2018). The impact of a study abroad programme on learning abilities and personality traits: evidence from a randomization. Applied Economics Letters, 25(8), 562-566.

De Sousa Lobo Borges De Araujo L, Dinis Mota Da Costa P, Flisi S, & Soto Calvo E. (2015) Languages and Employability. Луксембург: Канцеларија за публикације Европске уније.

Marconi, G., & Vergolini, L. (2022). The demand for language skills in the European labour market: Evidence from online job ads. FBK-IRVAPP Working Paper No. 2022-08.

Nikula, T. (2016). CLIL: A European Approach to Bilingual Education. In Second and Foreign Language Education. Encyclopedia of Language and Education edited by Nelleke Van Deusen-Scholl & Stephen May. Берлин: Springer.

OECD (Организација за економску сарадњу и развој), (2021). PISA 2025 Foreign Language Assessment Framework, PISA, OECD Publishing, Paris.

Hahm, S., & Gazzola, M. (2022). The Value of Foreign Language Skills in the German Labor Market. Labour Economics, 76, 102150.

Isphording, I. (2015). Language and Labor Market Success. In International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences edited by James D. Wright, 260-265. Амстердам: Elsevier.

Mondahl, M., & Razmerita, L. (2014). Social media, collaboration and social learning a casestudy of foreign language learning. Electronic Journal of E-learning, 12(4), pp339-352.

Virdia, S. (2022). The (heterogeneous) effect of CLIL on content-subject and cognitive acquisition in primary education: evidence from a counterfactual analysis in Italy. International Journal of Bilingual Education and Bilingualism, 25(5), 1877-1893.

О аутору:

Лорис Верголини је доцент на Универзитету у Болоњи и научни сарадник на FBK-IRVAPP. Истраживачки рад је усмерен на противчињеничну процену утицаја, посебно на политике које за циљ имају смањење неједнакости у образовању, проучавање вештина које захтева тржиште рада и друштвену стратификацију.

Слике у тексту:

Насловна фотографија Јелеке Ванотехем на Unsplash-у

Фотографија у оквиру поста Гонард Флуитна Unsplash-у