Institut za javno zdravlje Vojvodine je zdravstvena, naučna i nastavna ustanova, koja je na putu svog postojanja stekla iskustvo i ugled pružajući preventivne zdravstvene usluge građanima, promovisala zdravlje stanovništva, obrazovala studente u oblasti preventivnih grana medicine i postizala značajne naučne rezultate čime se svrstala u red priznatih zdravstvenih ustanova i van granica Srbije.

Ovaj blog članak predstavlja nastavak intervjua sa doc. dr Snežanom Ukropinom, specijalistom socijalne medicine i načelnicom Centra za promociju zdravlja pri Institutu za javno zdravlje Vojvodine, o njihovim aktivnostima na unapređenju zdravstvene pismenosti građana.

Na sledećem linku možete pronaći PRVI DEO INTERVJUA.

Roditelji su jedna od važnih ciljnih grupa prema kojima su usmerene vaše aktivnosti. Koju vrstu podrške nastojite da pružite roditeljima?

Prema analizama koje smo sproveli, roditeljima najčešće treba pomoć u znanjima i veštinama koje pogoduju razvoju zdravih obrazaca ponašanja u porodici. Obraćajući se roditeljima, vrlo često im skrećemo pažnju da je najvažnije da i sami budu adekvatan uzor svojoj deci kada je u pitanju ponašanje u skladu sa zdravljem.

Veoma smo ponosni na prezentacije koje smo pripremili za roditelje dece uzrasta 0-6 godina u okviru pomenutog programskog zadatka „Znanjem do zdravih izbora“, na sledeće teme: razvojne karakteristike dece i značaj rane stimulacije; značaj dojenja, lična i opšta higijena i pravilna ishrana odojčadi; značaj preventivnih pregleda (opštih i stomatoloških); značaj imunizacije; ishrana i fizička aktivnost male dece (od 2 do 6 godina); prevencija izloženosti male dece zagađenjima iz životne sredine (higijena stana, kuće i okućnice, grejanje i hlađenje, prevencija i zaštita od izvora zagađenja vazduha, buke, UV zračenja); rana prevencija obrazaca ponašanja koji pogoduju razvoju bolesti zavisnosti; prevencija povreda (u kući, dvorištu, igralištu, saobraćaju) i trovanja (od lekova, sredstava za održavanje kuće, alkohola); prevencija nasilja i zanemarivanja; podrška mentalnom zdravlju deteta, majke i porodice (građenje veština emocionalne i socijalne kompetencije deteta i roditelja). Ove godine prezentacije prevodimo na mađarski i slovački jezik.

Takođe, veoma dobar odaziv roditelja dobili smo i na brošuru „Bolesti zavisnosti: ne želim da se desi u mojoj porodici i aktivno radim na tome“ i prezentacije koje smo za roditelje tinejdžera učinili dostupnim na sajtu: http://izjzv.org.rs/app/prev_PAS_u_skolama/RODITELJI/ i http://www.izjzv.org.rs/app/prevencija_PAS_za_roditelje/. 

Koji bi bili neki od saveta roditeljima u vezi sa prevencijom zloupotrebe psihoaktivnih supstanci kod njihove dece?

Manja deca najlakše uče po modelu i zato je osnovna poruka - nulta tolerancija na cigarete, alkohol i psihoaktivne supstance u porodici. Ako je to, ipak, nemoguće, roditelj treba da učini nedostupnim ovaj model ponašanja za decu tako što će ograničiti vreme i mesto konzumacije pred decom, zalihe svih PAS skloniti iz vidokruga dece (pa i duvanske proizvode i alkohol), a najbolje je da potraži pomoć za odvikavanje, jer se danas sve bolesti zavisnosti uspešno leče onda kada se čovek tome posveti. Postoje i tzv. nehemijske zavisnosti: igrice, igre na sreću, kockanje, klađenje.

Poruka je i da se ne sme izgubiti kontakt i poverenje sa decom. Ono se gradi od najranijih razvojnih faza, kroz stimulativne roditeljske prakse, a u tinejdžerskim godinama tako što se ne zaboravlja da se provodi slobodno vreme u zajedničkim porodičnim aktivnostima, nenametljivo druži i priča sa decom, detetu postepeno delegiraju primerene obaveze u kući i podstiču se da angažuju svoje potencijale u slobodno vreme na konstruktivan način, prema aspiracijama, bez prisile.

Ako se sumnja da dete zloupotrebljava psihoaktivne supstance, bitno je pratiti promene u izgledu, obavljanju rutina u fiziološkim potrebama, druženju i učenju u školi i na vreme postaviti ograničenja u odnosu na loše vršnjačke uzore. Roditelji moraju nastupati konzistentno, u međusobnom dogovoru, bez obzira da li su rastavljeni ili privremeno razdvojeni, a vrata doma detetu uvek moraju biti otvorena. Pomoć stručnjaka je bolje potražiti pre nego kasnije, jer je prosečna dužina zloupotrebe PAS pre prvog javljanja lekaru, po istraživanjima npr. u Novom Sadu, predugačka i iznosi oko 10 godina.

Na koji način pružate podršku u domenu mentalnog zdravlja porodice?

Institut je više puta bio u prilici da pruži svoj doprinos u ovoj oblasti u zajednici kojoj se obraća, kroz obeležavanje značajnih datuma u javnom zdravlju, programske zadatke i projekte.

Poslednjih 6 godina Institut je u ovoj oblasti najprepoznatljiviji zbog organizacije Festivala mentalnog zdravlja, u okviru projekta „Svi zajedno za bolje mentalno zdravlje u Novom Sadu“, podržanog sredstvima Grada Novog Sada i Programskog zadatka: „Unapređenje mentalnog zdravlja porodice – Podrška od samog početka“.

Pozivamo čitaoce da pročitaju tekstove i brošure organizovane u 5 tematskih celina (autori su renomirani univerzitetski profesori i psiholozi) i pronađu brojne savete o počecima porodičnog života: „Prve godine zajedničkog života – period usaglašavanja“; „Kako da se psihološki pripremimo dok čekamo bebu?“; „Podrška porodici sa iskustvom spontanog pobačaja“; „Podrška porodici koja se suočava sa neplodnošću“ i „Prvi koraci u roditeljstvu“, na sajtu: https://festivalmentalnogzdravlja.rs/mentalno-zdravlje-porodice/.

Festival mentalnog zdravlja je zajednica organizacija i ustanova u Novom Sadu i okolini okupljenih oko ideje zalaganja za bolje mentalno zdravlje u društvu. Festival je pokrenuo Institut za javno zdravlje Vojvodine. Čini ga glavna manifestacija koja se dešava uoči 10. oktobra, Svetskog dana mentalnog zdravlja, kao i različiti događaji i inicijative u toku godine. Prvi zajednički događaj održan je 2016. godine, da bi od tada Festival rastao i razvio se u desetodnevnu manifestaciju tokom koje se, kroz tribine, okrugle stolove, razne kulturne događaje i ulične akcije, pokreću važne društvene teme, preispituje položaj mentalnog zdravlja u (našem) društvu, a našim sugrađanima svih generacija nude brojni besplatni psihološki i kreativni sadržaji.

U novembru 2020. godine Institut za javno zdravlje Vojvodine dobija priznanje Društva psihologa Srbije za organizaciju Festivala mentalnog zdravlja, odnosno, nagradu „Nikola Rot“ za naročiti doprinos institucija i organizacija u promovisanju psihološke struke.

Festival od početka promoviše važnost skladnih, solidarnih i humanih odnosa među ljudima i značajnu ulogu zajednice u očuvanju mentalnog zdravlja pojedinca. Princip uključivanja zajednice i međusektorske saradnje prožima se kroz sve aktivnosti i inicijative u okviru Festivala.

Šta savetujete građanima kada je u pitanju briga o njihovom mentalnom zdravlju u doba Korone?

Interesantno je da smo mi razmišljali o sličnom izrazu - „Mentalno zdravlje u doba korone“ i na inicijativu Podružnice za Južnobački okrug Društva psihologa Srbije pokrenuli istoimeni program na početku pandemije oboljenja COVID-19, sa ciljem da pružimo informacije i savete o tome kako možemo da brinemo o svom mentalnom zdravlju tokom pandemije: https://festivalmentalnogzdravlja.rs/mentalno-zdravlje-u-doba-korone/.

Ovaj program obuhvata više segmenata:

1) psiho-edukativni segment, koji se prvenstveno odnosi na pružanje informacija kroz kratke ili duže autorske tekstove koji se postavljaju na veb-sajt i fejsbuk stranici Festivala mentalnog zdravlja; na ovaj način doprinosi se širenju smernica i preporuka u vezi sa mentalnim zdravljem, oslanjajući se na podatke iz literature i istraživanja u psihologiji;

2) segment psihološke podrške; pokrenuto je psihološko „onlajn“ savetovalište „Pričajmo (k)od kuće“; psiholozi savetovališta su dostupni putem četa i mejla; više o tome pročitajte na https://festivalmentalnogzdravlja.rs/psiholosko-savetovaliste/;

3) kreativni segment, koji podrazumeva osmišljavanje i/ili predstavljanje sadržaja koje imaju za cilj da podstaknu ili motivišu ljude da se bave aktivnostima koje ih opuštaju ili inspirišu, a koji u isto vreme imaju zaštitnu ulogu, odnosno mogu da pomognu ljudima u nošenju sa neprijatnim i negativnim iskustvima; i

4) istraživački segment - tim ovog programa pokrenuo je istraživanja koja se tiču psihološkog funkcionisanja ljudi tokom pandemije koronavirusa, kao i sindroma sagorevanja kod zaposlenih u zdravstvu.

Deo aktivnosti IZJZV odnosi se na podršku starijim osobama u cilju aktivnog starenja. Šta je to aktivno starenje i koje aktivnosti na ovom planu preduzimate?

Aktivno starenje je deo koncepta zdravog starenja, koji je više nego samo odsustvo bolesti. Ono podrazumeva da se na starenje gleda celoživotno i da se ljudi podstiču, a da im zajednice omoguće, da tokom celog života prave zdrave izbore, što ljudima omogućuje da budu fizički, mentalno i socijalno aktivni u svim fazama i sferama života, u skladu sa ostvarenjem svojih maksimalnih potencijala. SZO je zdravo starenje jednostavno objasnila rečima: „sposobnost da radimo stvari koje su nam važne, što duže“.

Trudimo se da u radu sa svim populacijama ukazujemo na značaj povezanosti svih članova zajednice, bez obzira na generacije. Slično kao i rodni aspekt, vodimo računa da se i generacijski aspekt, kao nezaobilazna determinanta zdravlja, prožme u sadržajima svih zdravstveno-vaspitnih pristupa. Možda će čitaocima biti zanimljivo da pročitaju našu brošuru „Vodič za aktivno, zdravo i produktivno starenje“, koja se, kao i svi publikovani sadržaji Instituta, nalaze na linku: http://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=0&link=4-78, do kojeg se može doći i sa naslovne internet-stranice http://izjzv.org.rs/, preko dela „Dokumenta“, a zatim „Edukativna sredstva“.

Jedan deo Instituta je i Odsek za pravilnu ishranu. Šta su njegove glavne aktivnosti?

Ovaj Odsek sprovodi populaciono i individualno obrazovanje o pravilnoj ishrani, rano otkrivanje bolesti usled nepravilne ishrane, medicinsku nutritivnu prevenciju i medicinsku nutritivnu terapiju na populacionom i na individualnom nivou, pruža usluge medicinske nutritivne terapije svim zainteresovanim pravnim licima, pruža usluge biohemijske dijagnostike svih potrebnih biohemijskih činilaca koji uslovljavaju nastanak bolesti usled nepravilne ishrane, izrađuje dnevne, nedeljne i mesečne planove ishrane (jelovnike) za sve populacione grupe u različitim oblicima javne ishrane, pruža stručno-metodološku podršku, obezbeđuje stručni, edukativni materijal, zdravstveno-vaspitna sredstva za zdravstvene ustanove, predškolske i školske ustanove, udruženja građana, nevladine organizacije i dr, učestvuje u edukaciji edukatora za primenu savremenih metoda zdravstvenog vaspitanja za razvoj znanja i veština unapređenja zdravlja i ekološke svesti, posebno vulnerabilnih grupa, unapređuje zdravstvenu i ekološku kulturu kroz kontinuirani rad sa medijima i dr.

Odsek za pravilnu ishranu i promociju zdravih stilova života radi u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije i drugih međunarodno priznatih organizacija u oblasti pravilne ishrane ljudi. Deo Odseka je akreditovani deo Instituta po SRPS ISO/IEC 17025 i delatnost je vezana za aktivnosti predviđene standardom.

Redovno obeležavate svetske datume posvećene određenim temama u vezi sa zdravljem. Koje od njih biste izdvojili?

Prema Programu od opšteg interesa Ministarstva zdravlja RS, koji se finansira iz budžeta RS, potprogram 4 („Koordinacija, planiranje, organizacija i sprovođenje aktivnosti promocije zdravlja, koje su posebno usmerene na osetljive grupacije stanovništva - trudnice, mala i predškolska deca, školska deca lica starija od 65 godina života i osobe sa invaliditetom“), mreža zavoda/instituta za javno zdravlje obavezno obeležava 10 javno-zdravstvenih kampanja (31. januar - Nacionalni dan bez duvana; mart - mesec borbe protiv raka; 22. mart - Svetski dan voda; 7. april - Svetski dan zdravlja; 13-19. maj - Nacionalna nedelja zdravlja usta i zuba; 31. maj - Svetski dan bez duvana; 40. nedelja u godini - Nacionalna nedelja podrške dojenju; 29. septembar - Svetski dan srca; oktobar - mesec pravilne ishrane, 16. oktobar - Svetski dan hrane i 1. decembar - Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a).

Međutim, Institut za javno zdravlje Vojvodine, u proseku, godišnje obeleži više od 25 ovakvih datuma. U 2020. godini ih je bilo 27, kada je obeleženo 17 dodatnih datuma: Evropska nedelja prevencije raka grlića materice; 24. januar - Međunarodni dan obrazovanja; 4. februar - Svetski dan borbe protiv raka; 14. mart - Svetski dan bubrega; 25-31. mart - Svetska nedelja zdravih zuba; 10. maj - Međunarodni dan fizičke aktivnosti; 20. maj - Svetski dan Zdravih gradova; 26. jun - Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogom; 11. jul - Svetski dan stanovništva; 28. jul - Svetski dan borbe protiv hepatitisa; 1-7. avgust - Svetska nedelja podrške dojenju; 10. septembar - Svetski dan prevencije samoubistva; 1. oktobar - Svetski dan starijih; 10. oktobar - Svetski dan mentalnog zdravlja; 15. oktobar - Svetski dan čistih ruku; 29. oktobar - Svetski dan borbe protiv moždanog udara; i 18. novembar - Dan racionalne upotrebe antibiotika. 

U obeležavanju ovih datuma, aktivnosti u najmanjem uključuju prevod stručnog materijala i objavljivanje na internet-stranici i društvenim mrežama Instituta (za dodatne kampanje), a obavezne podrazumevaju vrlo planirane socijalno-marketinške i druge vrste intervencija u promociji zdravlja, za koje često tražimo sufinansiranje kroz projekte na nivou Grada Novog Sada i AP Vojvodine.

Ovo je bio drugi deo intervjua sa doc. dr Snežanom Ukropinom, specijalistom socijalne medicine i načelnicom Centra za promociju zdravlja pri Institutu za javno zdravlje Vojvodine. Na sledećem linku možete pronaći PRVI DEO INTERVJUA.

Više informacija o Institutu za javno zdravlje Vojvodine i njihovim aktivnostima možete pronaći na njihovoj zvaničnoj internet stranici: http://izjzv.org.rs/