Institut za javno zdravlje Vojvodine je zdravstvena, naučna i nastavna ustanova, koja je na putu svog postojanja stekla iskustvo i ugled pružajući preventivne zdravstvene usluge građanima, promovisala zdravlje stanovništva, obrazovala studente u oblasti preventivnih grana medicine i postizala značajne naučne rezultate čime se svrstala u red priznatih zdravstvenih ustanova i van granica Srbije.

Početak rada današnjeg Instituta bilo je osnivanje Stalne bakteriološke stanice u Novom Sadu 1920. godine. Od Stalne bakteriološke stanice, do današnjeg Instituta za javno zdravlje Vojvodine, sa preko 5600 m² i preko 250 zaposlenih prošlo je 100 godina. Jedan vek iskustva i upornog rada u oblasti mikrobiologije, higijene, epidemiologije i socijalne medicine, predstavlja značajan period u kom je Institut stekao renome postižući rezultate u stručnim i naučnim dostignućima.

Današnji tim Instituta za javno zdravlje Vojvodine sačinjava preko 250 zaposlenih, od čega 47 specijalista preventivnih grana medicine (među njima 29 doktora nauka i 2 magistara nauka), 34 zdravstvenih saradnika i nemedicinskih radnika visoke stručne spreme, od kojih 3 imaju užu specijalnost.

Povodom jedne od aktuelnih ovogodišnjih tema na EPALE platformi, razgovarali smo sa doc. dr Snežanom Ukropinom, specijalistom socijalne medicine i načelnicom Centra za promociju zdravlja pri Institutu za javno zdravlje Vojvodine, o njihovim aktivnostima na unapređenju zdravstvene pismenosti građana.

Zbog obima, intervju smo podelili u dva dela. U nastavku možete pročitati prvi deo intervjua. Na sledećem linku možete pronaći DRUGI DEO INTERVJUA.

Jedna od važnih aktivnosti Instituta za javno zdravlje Vojvodine jeste kontrola i prevencija zaraznih bolesti. Na koji način je aktuelna pandemija Kovida-19 uticala na vaše redovne aktivnosti u ovom domenu?

Obaveze zaposlenih u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Vojvodine, kao i u centrima koji se bave mikrobiološkom dijagnostikom, višestruko su se povećale za vreme pandemije oboljenja COVID-19, tako da su svi centri pritekli u pomoć u okviru osposobljenosti i raspoloživosti ljudskih resursa.

Za nas, zaposlene u Centru za promociju zdravlja, možemo reći da smo dobili neke dodatne aktivnosti, ali i fokus u radu usmerili na edukaciju stanovništva o opštim i specifičnim merama prevencije oboljenja COVID-19. Ipak, nismo zapostavili ostvarivanje opšteg interesa u zdravstvu kada je u pitanju promocija zdravlja, niti realizaciju projekata i programskih zadataka u oblasti javnog zdravlja koje sufinansira Grad Novi Sad i AP Vojvodina. U tom radu, možemo slobodno reći, učestvuju lekari svih specijalnosti u javnom zdravlju (epidemiolozi, mikrobiolozi, higijenolozi i specijalisti medicine rada, koje u promociji zdravlja povezuju i koordiniraju specijalisti socijalne medicine), kao i psiholozi. Vrlo često u radu angažujemo i spoljne saradnike iz različitih grana kliničke medicine, ili stručnjake iz društveno-humanističkih nauka (psihologije, sociologije, pedagogije...), umetnosti (likovna, muzička...), medija, nevladinog sektora itd.

Jedan od pokazatelja u kojoj meri je rukovođenje Institutom u toku ove pandemije imalo značaja za našu sredinu jeste svakako i renomirano priznanje našem direktoru, prof. dr Vladimiru Petroviću, u vidu Februarske nagrade Grada Novog Sada za 2021. godinu, koja se dodeljuje kao priznanje za najznačajnija dela i postignuća Novosađana.

Na koji način sprovodite promociju imunizacije i borbu protiv lažnih vesti koje plasiraju antivakcinalne grupe?

Institut za javno zdravlje Vojvodine već godinama ima proaktivnu ulogu u edukaciji stanovništva o značaju obavezne imunizacije dece, kao i preporučene imunizacije. Ovo poslednje naročito je usmereno na edukaciju roditelja dece uzrasta 12 i više godina o preporučenoj imunizaciji protiv humanog papiloma virusa (HPV), kao i na edukaciju zdravstvenih radnika o značaju vakcinacije protiv gripa, a poslednjih šest meseci i na pojašnjenje značaja preporučene imunizacije protiv COVID-19. U ovim aktivnostima nas je naročito podržavao Grad Novi Sad (kojem je Institut pomogao da bude prvi grad u Srbiji koji je obezbedio devojčicama uzrasta 12 i više godina značajnu količinu besplatnih vakcina protiv HPV, u 2020. i 2021. godini), ali i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo AP Vojvodine (koji je podržao veoma važnu socijalno-marketinšku intervenciju na planu popularizacije vakcinacije protiv HPV i edukacije za lekare i medije: http://izjzv.org.rs/app/HPV/ ).

Kao rezultat višegodišnjih aktivnosti, preporučili bismo stanovništvu, naročito roditeljima, da se o obaveznoj imunizaciji dece informišu na našem sajtu iz stručno-recenziranih izvora: http://izjzv.org.rs/app/vakcine/, gde mogu saznati koji je značaj obavezne vakcinacije u savremenom društvu i pročitati činjenice o vakcinama, mogu dobiti odgovor na tridesetak najčešćih pitanja, pogledati video-klip o kolektivnom imunitetu, preuzeti agitku o obaveznoj vakcinaciji dece, letak o kalendaru obavezne imunizacije i plakat o kolektivnom imunitetu. Na linku: http://izjzv.org.rs/app/znanjem_do_zdravlja/, mogu preuzeti i prezentaciju o imunizaciji namenjenu roditeljima, a na linku http://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=0&link=4-78, u odeljku „Vakcine“ mogu pronaći još korisnih tekstova. Ove godine ćemo vizuelno učiniti još pristupačnijim sva naša edukativna i zdravstveno-vaspitna sredstva na osnovnoj internet-stranici i društvenim mrežama Instituta.

Osim pomenutog, naši lekari, specijalisti epidemiologije, ali i virusologije i socijalne medicine, su veoma često davali izjave za medije, učestvovali u „živom“ medijskom programu, ali i snimali emisije na temu obavezne vakcinacije (u produkciji Radio-televizije Vojvodine), koje roditelji mogu preporučiti deci uzrasta 5-10 godina da pogledaju i informišu se. Ove emisije možete pogledati na sajtu Radio televizije Vojvodine, na sledećim linkovima: http://media.rtv.rs/sr_ci/specijali/56055 i http://media.rtv.rs/sr_ci/specijali/56070.

U borbi protiv lažnih vesti primenjujemo nekoliko pritupa. Sve što objavljujemo je zasnovano na naučnim dokazima najveće snage (naučni radovi, pregledni članci i meta-analize - na prvom mestu, a potom i preporuke Svetske zdravstvene organizacije i drugih relevantnih agencija Ujedinjenih nacija, stručnih udruženja i ustanova, Ministarstva zdravlja RS, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, iz stručno-revidiranih baza podataka itd.). Organizujemo redovne akreditovane edukacije za zdravstvene radnike, kako bi bili u toku sa novinama u ovoj oblasti, ali i nekoliko edukacija za predstavnike medija, učitelje, nastavnike i profesore, školske psihologe i pedagoge, predstavnike relevantnih udruženja građana... Takođe, organizujemo i učestvujemo na javnim tribinama o temi vakcinacije, a ove godine ćemo po prvi put formirati podkast na kojem će jedna od tema biti upravo o vakcinaciji.

Unapređenje zdravstvene pismenosti populacije „Znanjem do zdravih izbora“ jedan je od programskih zadataka Instituta. Šta je zdravstvena pismenost i koja znanja i veštine ona podrazumeva?

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i Vlada AP Vojvodine već godinama podržavaju nekoliko važnih programskih zadataka Posebnih programa u oblasti javnog zdravlja za teritoriju Vojvodine, koje sprovodi Institut za javno zdravlje Vojvodine, a među kojima je i pomenuti programski zadatak o unapređenju zdravstvene pismenosti.

Zdravstvena pismenost je osnaživanje ljudi znanjem i veštinama da čine informisane izbore o svom zdravlju, da utiču na događaje u svojim zajednicama i da imaju veću kontrolu nad svojim životima. Na nju se gleda i kao na „lične, kognitivne i društvene veštine koje određuju sposobnost pojedinaca da dođu do informacija, razumeju ih i koriste te informacije kako bi unapredili i održali zdravlje“. Štaviše, na zdravstvenu pismenost se danas ne gleda samo kao na osobinu pojedinca, već i kao na jednu od ključnih determinanti zdravlja. Funkcionalna zdravstvena pismenost znači da pojedinac ili grupa razume i sledi jednostavne zdravstvene poruke. Interaktivna zdravstvena pismenost je sposobnost kontrole nad zdravljem u saradnji sa profesionalcima, a kritička zdravstvena pismenost je sposobnost kritičke analize informacija, spremnost za aktivno učestvovanje i rešavanje problema.

Programski zadatak „Unapređenje zdravstvene pismenosti populacije - Znanjem do zdravih izbora“ upravo radi na polju unapređenja kritičke zdravstvene pismenosti, obezbeđujući stručno-recenzirana zdravstveno-vaspitna sredstva u štampanoj i elektronskoj formi, kao i akreditovane edukacije za zdravstvene radnike o načinu prenošenja znanja o zdravlju.

Prošle godine smo u okviru ovog programa obezbedili 27 TV monitora za preventivna savetovališta službi za zdravstvenu zaštitu dece u 20 domova zdravlja, 6 zavoda za javno zdravlje u Vojvodini i našem Institutu. Na monitorima čekaonica u domovima zdravlja emituje se 10 prezentacija o najznačajnijim aspektima očuvanja zdravlja dece uzrasta 0-6 godina, a u zavodima/institutu za javno zdravlje emituju se prezentacije o imunizaciji i opštoj higijeni tela i prostora. Celokupan materijal se može besplatno preuzeti sa našeg sajta: http://izjzv.org.rs/app/znanjem_do_zdravlja/.

U periodu 2018-2020. godine, samo u okviru ovog programskog zadatka, Institut je publikovao više različitih vrsta štampanih zdravstveno-vaspitnih, edukativnih i promotivnih sredstava na teme očuvanja i unapređenja zdravlja i socio-psiholoških veština za zdravlje (14 plakata, 8 agitki, 4 letka, 2 brošure, 3 bojanke, 1 nalepnica i 1 podmetač), za sve uzrasne grupe, u tiražima od nekoliko desetina hiljada primeraka.

Unapređenje zdravstvene pismenosti je u savremenoj teoriji i praksi promocije zdravlja neodvojivo od koncepta zdravih okruženja Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kao što je koncept „zdravih gradova“. Institut od 2012. godine ima ulogu u pružanju koordinacione i stručno-metodološke pomoći Gradu Novom Sadu u pridruživanju V, VI i VII fazi Evropske mreže zdravih gradova (EMZG) SZO i ostvarivanju ciljeva EMZG SZO na lokalnom nivou i u tom smislu je jedini grad u Srbiji. „Zdravi gradovi“ se definišu kao proces, a ne jednom zauvek dostignut ishod, odnosno, nešto što se dostiže određenim zdravstvenim stanjem. To je svesnost o zdravlju i težnja da se ono unapredi. Polazna pretpostavka projekta „Zdravi gradovi“ je da se zdravlje može unaprediti zajedničkim naporima pojedinaca i lokalne zajednice i na taj način smanjiti nejednakosti u zdravlju. Svi delovi grada treba da postanu zdrava mesta za život: domovi, trgovi, ulice, škole, radna mesta, parkovi, transportna sredstva. Pored toga, važna je i svest ljudi da svojim stilom života bitno utiču na svoje zdravlje, pa je podsticanje njihovog uključivanja u sve aktivnosti koje imaju uticaj na zdravlje od velikog značaja. Dakle, „zdrav grad“ je onaj grad koji stalno stvara i unapređuje svoje fizičko i socijalno okruženje i razvija resurse zajednice koji omogućuju ljudima da se uzajamno podržavaju u ostvarivanju svih životnih funkcija i razvoja, do njihovog maksimalnog potencijala. Ponosni smo što Grad Novi Sad uspeva da godinama ostvaruje i podiže visoke kriterijume učešća u zajednici EMZG SZO i to dokumentuje.

Krajnji korisnici mnogih vaših aktivnosti su deca i mladi. Preko kojih kanala nastojite da dosegnete do njih i koje kategorije odraslih vam u tome pomažu? Ko je neposredno uključen u oblast promocije zdravlja u Institutu?

Deca i mladi su naša najvažnija ciljna grupa. U promociji zdravlja i zdravstvenom vaspitanju koriste se brojni, pretežno socijalno-psihološki, pristupi. Težimo da ovoj ciljnoj grupi priđemo mnogostrukim kanalima komunikacije i da zadovoljimo sve preferencije. Štampana i elektronska izdanja delimo u vrtićima, školama, domovima zdravlja, ustanovama socijalne zaštite za decu, udruženjima građana, na javnim manifestacijama itd.

Objavljujemo sadržaje na internet-stranici Instituta (www.izjzv.org.rs), društvenim mrežama i u medijima, kreirali smo nekoliko animiranih filmova, pesama, a organizujemo i nagradne likovne i literarne konkurse, izložbe radova, performanse.

Da bismo postigli adekvatan kvalitet sadržaja i dizajna, često angažujemo i spoljne saradnike kao autore edukativnih i zdravstveno-vaspitnih sredstava i to na javnim konkursima, postavljajući potencijalnim autorima kao uslove adekvatne akademske kompetencije i prethodno iskustvo na sličnim poslovima. Osim toga, organizujemo i fokus-grupe koje procenjuju sadržaj i izgled zdravstveno-vaspitnih sredstava i percepciju drugih kvaliteta (dostupnost, savremenost, celovitost), a vrlo često organizujemo i konkurse za izradu ovih sredstava, ceneći značaj vršnjačkog (ili parnjačkog) koncepta; deca-za-decu, mladi-za-mlade, osobe sa iskustvom oboljenja - za sebi slične.

Vrlo često su nam ciljna grupa i osobe koje rade i brinu o deci i mladima, tj. unapređenje njihovih veština, osavremenjavanje znanja o zdravlju dece i mladih i obezbeđenje priručnika, uputstava i drugih sredstava za rad sa najmlađima (roditelji, vaspitači, učitelji, psiholozi, pedagozi, nastavnici, pedijatri, mediji, udruženja građana).

Nezaobilazan član našeg tima je master-psiholog, zaposlena u Institutu, Dragica Jovišević, koja brine da se u promociji zdravlja uvaže društveno-humanistički aspekti uticaja na sve ciljne grupe, čineći sponu naših oblasti rada u javnom zdravlju sa znanjima i veštinama koje poseduju brojni drugi stručnjaci.

U našem kolektivu, u užem smislu, zdravstvenim vaspitanjem bavi se i doc. dr Dušan Čanković, spec. socijalne medicine (sa izuzetnim kompetencijama u oblasti oralnog zdravlja) i dr Siniša Đekić, spec. medicine rada. Nedavno smo prevremeno izgubili našu divnu koleginicu i načelnicu, doc. dr Olju Nićiforović Šurković, čiji rad, pristup i iskustvo nam ostaju inspiracija i vodilja. U Centru za promociju zdravlja Instituta, osim Odseka za zdravstveno vaspitanje i zdravlje zajednice, postoji i Odsek za školsku higijenu, gde rade spec. higijene prof. dr Jelena Bjelanović (sa izuzetnim kompetencijama u oblasti ocene rasta i razvoja dece) i prof. dr Marija Jevtić (trenutno Evropski Ambasador za Klimatski pakt i predsednica Sekcije za životnu sredinu i zdravlje Evropske Asocijacije za javno zdravlje; Climate Pact Ambassador: https://europa.eu/climate-pact/ambassadors/meet-our-ambassadors/marija-jevtic_en) i Odsek za pravilnu ishranu i promociju zdravih stilova života (gde rade asist. mr sc. med. Dragana Balać, spec. higijene i mr pharm. Ivana Bogović Račić, spec. biohemije). Ovim putem bih htela da posebno naglasim da je rad Centra za promociju zdravlja nemoguće zamisliti bez stručnog i predanog rada naših medicinskih sestara/tehničara, od kojih 3 imaju visoko strukovno obrazovanje, sa specijalizacijom iz javnog zdravlja i pohađaju master-studije (Jelena Kovačev i Snežana Stupavski), a s ponosom ističemo i veoma iskusne medicinske sestre/tehničare - Miru Kemenj i Sanju Aćimović Obradov, kao i laborantsku sestru/tehničara Zoricu Kolaković.

Ovo je bio prvi deo intervjua sa doc. dr Snežanom Ukropinom, specijalistom socijalne medicine i načelnicom Centra za promociju zdravlja pri Institutu za javno zdravlje Vojvodine.

U DRUGOM DELU INTERVJUA možete pronaći više informacija o podršci koju Institut pruža građanima u pogledu roditeljstva, mentalnog zdravlja porodice, aktivnog zdravlja i pravilne ishrane.