Овај документ је презентовао аргументе због чега је снажнији стратешки развој предузетничке компетенције неопходан у складу с припремама за приступање Босне и Херцеговине заједничком ЕУ интерном тржишту. Аргументи се такође односе и на интерес БиХ за стварањем предузетнички компетентније радне снаге. Приоритети интеграције предузетничке компетенције у образовне системе у Босни и Херцеговини представљени у овом документу могу бити смјернице надлежним образовним властима за предузимање свеобухватних активности на повећању квалитете образовања увођењем кључних компетенција у наставу и учење у формалним образовним системима и цјеложивотно учење. Активности повезане уз сваки од приоритета су наведене флексибилно, као један од могућих начина њихове реализације.

Документ даје краткорочне, средњорочне и дугорочне приоритете за интеграцију предузетничке кључне компетенције кроз транспоновање резултата учења ЕУ EnterComp оквира у наставу и учење. Будући да је интеграција започела 2010. године, постоји значајан број примјера праксе и евидентан напредак, приоритети су детаљно разрађени.

Недвосмислено, интеграција кључних компетенција представља сложен и дугорочан посао који треба бити добро планиран, те усмјерен на јачање капацитета и ближу сарадњу свих укључених у процес, понајприје наставника, педагошких служби у школама и педагошких савјетника. Због тога је потребно додатно оснажити педагошке заводе и школске педагоге као «технологе наставног процеса, како би они могли координирати процесима, кроз обуке наставника и школских тимова, редовна праћења и извјештавања о напретку. У том смислу надлежне образовне власти требају средњорочно и дугорочно планирати додатне метаријалне и људске ресурсе.

У краткорочном периоду се предвиђају кључни кораци за развој кључних компетенција – развој модела, активности на подизању свијести и оснаживању капацитета надлежних образовних власти да самоодрживо интегрирају предузетничке компетенције у образовне системе. Надлежне образовне власти и Министарство цивилних послова БиХ требају изнаћи модел даље сарадње како би се активности које генерирају развој кључних компетенција наставиле и по завршетку пројеката техничке помоћи. То може бити кроз креирање ефикасног партнерства политика или другог структурисаног облика сарадње надлежних образовних власти у праћењу и оцјени резултата предузетих активности, развоју даљих приоритета и размјени добрих пракси.