Циљ овог рада је да одговори на истраживачко питање: да ли се и како у српској и европској политици образовања одраслих третира питање безбедности старијих на интернету? 

Повећање удела старих у укупном становништву и повећање просечне старости становника одлика је демографске слике Србије и процес који ће се наставити у годинама које следе. Иако је учешће старијих у укупном становништву велико, њихово познавање и коришћење дигиталних технологија мање је него код других категорија становништва. Због тога су старији од 65 година под већим ризиком од дигиталне искључености, која за последицу има не само социјалну изолованост већ и отежан приступ јавним услугама и остваривању других права. Осим неадекватног нивоа дигиталне писмености и финансијских трошкова употребе, питања која најчешће демотивишy старије да се прикључе интернет заједници везана су за безбедност коришћења – заштиту финансијске безбедности, заштиту приватности, заштиту података, самог уређаја, и друга питања везана за психичку и моралну безбедност, лични интегритет и физичко здравље.