Професор Пирко Питканен (Pirkko Pitkänen) и др Амалија Сабиеску (Amalia Sabiescu) поделили су са нама своја размишљања о пројекту EduMAP и о томе како образовање одраслих може да помогне у интегрисању рањивих група одраслих.

Спречавање социјалне искључености помоћу образовања одраслих  

У новијим политичким и научним дискусијама, образовање одраслих посматра се као кључно средство за подршку активном грађанству, једнаким шансама и социјалној кохезији у Европи. У пракси, међутим, европски систем образовања одраслих има озбиљних проблема у томе да испуни образовне потребе најрањивијих група, као што су особе са ниским нивоом основне или функционалне писмености или са недостатком језичких и културолошких вештина.

Како би се побољшале могућности које су на располагању рањивим групама ученика за активно политичко, социјално и економско учешће, актери у области образовања треба да узму у обзир свакодневне животне околности и комуникативне праксе таквих ученика. Рецимо, све већа доступност дигиталних медија и средстава комуникације значи и много нових начина на које људи могу да остварују своје учешће у грађанском друштву. Глобализација у порасту додатно је проширила сферу грађанства. Особа може да буде активно укључена у разноврсне националне и међународне заједнице путем нових информационих и комуникационих технологија.

Последица тога, посебно међу младима, јесте да се грађанство више не протеже само од социјалних и политичких до економских активности, већ обухвата и нове и мање конвенционалне облике активног учешћа, као што су учешће у виртуелним заједницама, појединачна политичка питања и одговорна потрошња.

Постати активан грађанин

Питање активног грађанства веома је важно за легитимитет демократског управљања, јер зависи од тога у којој су мери демократске структуре и праксе у „власништву“ појединаца.

Ипак, у пракси, младе генерације су пасивније у погледу политичког и друштвеног ангажoвања у односу на старије, барем када се ради о традиционалним начинима учешћа. Уместо друштвеног учешћа „одозго према доле“, они који су рођени у информатичкој ери више воле групе и виртуелне заједнице које су првенствено организоване као вршњачке мреже у којима појединци и њихове заједнице могу да постану фактор које ће обликовати будућност света и покретачи промена.

Улога образовања одраслих је од велике важности за спречавање политичке фрустрације, друштвене изолованости и незапослености у нашим друштвима. Пројекат који је у току, под називом „Образовање одраслих као средство активног грађанског учешћа (EduMAP)” истражује нове начине на које европски систем образовања може боље да одговори на образовне потребе рањивих група људи и да им омогући да се редовно чује њихово мишљење. Пројекат је усмерен на рањиве групе младих узраста од 16 до 30 година. Основни циљ је да се помогне креаторима политика на европском, националном и локалном нивоу, школским управама и едукаторима да осмисле посебне политике и праксе за образовање одраслих које ће задовољити потребе рањивих група младих.

Мапирање комуникационих екосистема рањивих младих одраслих особа

EduMAP се заснива на запажању да сви ми живимо, ступамо у интеракцију и комуницирамо у међусобно повезаним „комуникационим екосистемима“ које се састоје од друштвених мрежа, канала и њихових алата и технологија. Ти комуникациони екосистеми стварају невидљиве границе око порука које примамо и шаљемо, људи са којима комуницирамо и врсте образовних и професионалних прилика које су нам на располагању.

EduMAP анализира комуникационе екосистеме у области образовања одраслих и рањивих група, одређујући поклапања, непоклапања и могућности за побољшање интеракције између пружалаца образовних услуга и рањивих одраслих. И док је истраживање на терену још у раној фази, у наставку су наведени неки рани резултати пилот студије из Румуније, која се бавила мапирањем комуникативних пракси и образовних потреба рањивих младих Рома у сиромашним насељима Букурешта:

• Упркос недостатку финансијских средстава, млади људи налазе начине да приступе интернету, углавном преко паметних телефона. Они претежно користе Фејсбук и Месинџер ради забаве и повезивања са породицом и пријатељима.  
• Постоје јасне границе, али и тачке сусретања између друштвених мрежа којима приступају људи у формалне и неформалне сврхе. Рецимо коришћење друштвених медија као што је Фејсбук обично је ограничено на неформалну комуникацију и забаву. С друге стране, многи млади људи налазе информације о образовању и пословима кроз неформалне мреже или путем центара у заједницама и НВО које спроводе пројекте за развој заједнице.  
• Приватност и границе разликују се од случаја до случаја и нису увек усмерени на појединца. На пример, уобичајена је појава да неколико чланова породице дели један телефон, а у неким случајевима једна породица чак има и исти налог на Фејсбуку.
• Употреба интернета и дигиталних медија за образовање и тражење посла праћена је погрешним схватањима и митовима, а потенцијал интернета за приступ могућностима за образовање и обуку често остаје неискоришћен. Многи млади људи не верују у тачност огласа из области образовања, обуке и посла на интернету, а истовремено нису у могућности  да разликују поуздане од непоузданих информација. Уместо тога, они могу да верују локалним друштвеним мрежама и информативним тачкама.

EduMAP ће и у другим европским земљама наставити да проучава комуникационе екосистеме пружалаца образовних услуга и рањивих група младих. Очекује се да резултати студије помогну едукаторима и надлежним образовним органима да боље разумеју могућности и препреке за комуникацију међу рањивим младим људима и њихове импликације за образовање одраслих. Резултати истраживања биће употребљени како би се направиле платформе и форуми за унапређење дијалога између пружалаца образовних услуга и потенцијалних корисника образовних иницијатива. У овој фази има неколико закључака које можемо да поменемо:

• Како би могућности за образовање одраслих биле доступније рањивим младим одраслима, постоји потреба да се искористе њихове комуникативне праксе и одреде платформе и мреже које се могу искористити и проширити (укључујући платформе као што су Фејсбук, као и локалне друштвене мреже и информациони центри).
• Информациона писменост представља важну тему коју треба узети у обзир приликом процене адекватности платформе да се допре до рањивих младих људи. Постоји потреба да се створе постојаније и систематске платформе и  центри за дијалог које обухватају информациону писменост и подршку. 
• На дуге стазе треба да размишљамо ван спорадичних, ад хок решења, према начинима на које можемо да спојимо пружаоце образовних услуга и друге актере у области социјалне заштите и развоја заједнице како би се боље одговорило на потребе рањивих група и заједница, на систематски и интегрисан начин.

Професорка Пирко Питканен (Pirkko Pitkänen) је координатор пројекта EduMAP. Она је професорка образовних политика и мултикултуралног образовања и директорка истраживања у Истраживачком центру за транснационализам и трансформацију (TRANSIT) на Универзитету у Тампереу у Финској.

Електронска пошта: pirkko.pitkanen@uta.fi

Др Амалија Г. Сабиеску (Amalia G. Sabiescu) ради као истраживач на пројекту EduMAP. Она је сарадник за истраживања на Институту за медије и креативне индустрије на Универзитету Loughborough University London у Лондону.

Електронска пошта: a.g.sabiescu@lboro.ac.uk