Institut za razvoj i inovativnost mladih (IRIM) je neprofitno udruženje sa sedištem u Hrvatskoj koje je razvilo i sprovodi najveći vannastavni STEM program u Evropi, s dosegom od više od 200 hiljada dece i odraslih, samo u Hrvatskoj.

Iako je IRIM pokrenut u Hrvatskoj i tu primarno deluje, svoje aktivnosti su proširili i na Srbiju, BiH i Kosovo, gde u saradnji sa lokalnim partnerima sprovode projekte kojima je obuhvaćeno još desetine hiljada dece i odraslih. Fokus im je na razvoju digitalne i naučne pismenosti, tehnoloških i ostalih kompetencija u okviru STEM područja za mlade, kako bi postali ravnopravni građani 21. veka.

Pri tom, STEM aktivnosti se posmatraju kao alat za postizanje još važnijih kompetencija: ključnih veština - kao što su veštine učenja, rešavanja problema, saradnje, komunikacije, kao i osobina ličnosti - kao što su znatiželja, inicijativa, upornost, prilagodljivost, društvena i kulturološka osvešćenost.

IRIM donira veliku količinu opreme, pre svega kao sredstvo široke i duboke distribucije znanja kroz organizovane aktivnosti, poput edukacije edukatora (više od 3000 edukatora obrazovano je samo u Hrvatskoj), razvoja nastavnih sadržaja, vebsajta za nastavu itd.

IRIM je jedinstven po tome što uspeva da postigne skalabilnost, prenošenje dubokog znanja na velikom volumenu. Mnogi edukativni projekti zastanu na masovnoj podeli opreme bez dubljeg učinka, ili se ne postiže skalabinost, jer je uticaj srazmeran broju sati treninga (pa doseže do malog broja dece).

Početno i kontinuirano, ključno finansiranje IRIM-a obezbeđuju njegovi osnivači, Nenad i Rujana Bakić. Pored toga, IRIM se finansira i iz donacija građana, trgovačkih društava, i sa uspehom učestvuje na konkursima nacionalnih i evropskih razvojnih fondova. U ovom trenutku, IRIM je razvio čvrst ekosistem edukatora (ambasadora) i bogate obrazovne platforme, što im omogućuje uspešan razvoj aktivnosti.

Povodom jednog od ovogodišnjih tematskih fokusa EPALE platforme na digitalnoj tranziciji, razgovarali smo sa Dariom Vlahovićem, asistentom IRIM-a na projektu Digitalni građanin, kao i o ostalim aktivnostima IRIM-a na regionalnom planu.

Zbog obima, intervju smo podelili u dva dela. U nastavku možete pročitati prvi deo intervjua. Na sledećem linku možete pronaći DRUGI DEO INTERVJUA.

Prva faza projekta Digitalni građanin je završena i u toku je realizacija njegove druge faze. Šta nam uopšteno možete reći o ciljevima i dosadašnjim rezultatima ovog projekta? Koje još aktivnosti imate u planu?

Projekat Digitalni građanin smo pokrenuli krajem 2018. godine. Cilj projekta je uvođenje i unapređenje digitalnih veština u lokalnim zajednicama kroz saradnju sa bibliotekama. Projekat je organizovan uz finansijsku podršku kompanije Google i njime su obuhvaćena deca i odrasli kroz biblioteke koje nastojimo transformisati u digitalne centre za inovacije. Više od 170 biblioteka u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu smo kroz projekat do sada opremili STEM obrazovnim tehnologijama: micro:bit mikroračunarima, BOSON dodacima za micro:bit-ove, a neke biblioteke i 3D štampačima. Pored toga, direktno smo organizovali i podržali organizaciju brojnih besplatnih radionica za korišćenje opreme.

U prvoj fazi projekta, koju smo sprovodili do početka 2020. godine, kroz projekat je organizovano i održano 1500 javnih besplatnih radionica u lokalnim bibliotekama, u kojima je učestvovalo više od 13100 građana. Ove brojke govore o uspehu ove faze projekta, zahvaljujući kojem su se učesnici upoznali sa novom dimenzijom biblioteka, koristili svoju kreativnost i razvijali vlastite projekte.

Nadovezujući se na ove rezultate, nastavili smo saradnju s Google-om, te smo u februaru 2020. godine predstavili projekat „Digitalni građanin 2.0“, kao nastavak i proširenje prethodnog. Kroz ovu fazu projekta, planiramo da pružimo kontinuiranu podršku bibliotekama, kako bi nastavile s aktivnostima organizovanja edukativnih radionica za bibliotekare, razvijanjem novih obrazovnih materijala, povećanjem broja biblioteka uključenih u projekat i pokretanjem kreativnih izazova sa ciljem motivisanja korisnika da koriste tehnologiju. Dodatno, bibliotekama smo tokom leta 2020. godine donirali i novu opremu, micro:Maqueen robote koji su kompatibilni s micro:bit-om, te smo kroz 100 radionica edukovali bibliotekare o njihovom korišćenju. Kao najnapredniji deo projekta, u planu je da u šest biblioteka postavimo Makerspace-ove – digitalne laboratorije opremljene naprednom opremom za realizaciju vlastitih projektnih ideja u području digitalnog stvaralaštva.

Kako biste ukratko predstavili - šta je ono što će, kao rezultat ovog projekta, opremljene i „obučene“ biblioteke sada imati novo „u ponudi“ za građane?

Kroz ovaj projekat nam je želja da biblioteke, osim svoje tradicionalne građe i aktivnosti, u svojoj ponudi imaju i moderne tehnologije 21. veka. Tako da bilo ko, nezavisno od lokacije ili materijalnih mogućnosti, može da ima pristup modernim STEM područjima i znanjima (akronim koji označava nauku - „Science“, tehnologiju - „Technology“, inženjerstvo - „Engineering“ i matematiku - „Mathematics“).

Gotovo svi danas imaju pristup internetu, pametnom telefonu i drugim modernim tehnologijama 21. veka, a kroz ovaj projekat pasivne konzumente tehnologija pretvaramo u kreatore vlastitih rešenja kroz aktivno korišćenje napredne tehnologije. Danas se u gotovo svim zanimanjima i poslovima ovakve tehnologije upotrebljavaju u određenoj meri i zato smatramo da je bitno upoznati se s njima, jer smo onda sigurniji i „opremljeniji“ u njihovom korišćenju. Na primer, pogledajte koliko je danas brži i kvalitetniji posao novinara, kada bilo koja vest „obiđe“ svet u minutima, ili taksista, koji se direktno povezuju sa putnicima telefonom, čime se smanjuje čekanje, šum u komunikaciji i povećava brzina usluge. Ove mogućnosti mogu zvučati zastrašujuće i rezultat su globalizacije, te zato smatramo da je bitno da svi imaju mogućnost upoznati se s njima, osim njenog samog korišćenja.

Kao što ste pomenuli, bibliotekama je donirana mnogobrojna „micro:bit“ i ostala oprema. Šta je micro:bit digitalna oprema, čemu ona služi i kako se koristi? Koje mogućnosti ova oprema pruža korisnicima?

U 2017. godini smo započeli nekoliko projekata sa ciljem uvođenja digitalne pismenosti u obrazovni sistem i lokalne zajednice, po prvi put koristeći micro:bit. Micro:bit je maleni mikroračunar izrađen sa ciljem da bude edukativni alat sa izrazito niskim barijerama početnog korišćenja. Jednostavnost i svestranost ovog uređaja čine ga laganim i zabavnim polazištem za ulazak dece u digitalni svet, ali isto tako može biti moćan alat i za iskusne programere, dizajnere, umetnike, naučnike i inženjere. Mogućnosti korišćenja ovog uređaja su gotovo neograničene, zapravo jedino zavise od kreativnosti korisnika. Osim samih uređaja, bibliotekama smo donirali i dodatni paket senzora i dodataka za micro:bit, koji se zove BOSON, kao i micro:Maqueen robote.

Kao deo Projekta, organizovane su i obuke bibliotekara za rad na ovoj opremi. Na koji način će oni dalje prenositi ovo znanje - da li postoje neki planovi i programi obuka namenjeni određenim ciljnim grupama ili će se edukacija zasnivati na individualnom interesovanju korisnika usluga biblioteka?

Kroz ovaj projekat smo do sada održali gotovo 200 radionica za bibliotekare, a u planu je održavanje još barem njih 100. Kroz radionice smo edukovali bibliotekare o osnovnom korišćenju ove opreme, kako bi znali da prenesu osnovno znanje zainteresovanim korisnicima. Kako bi osigurali kvalitet, IRIM-ovi edukatori su barem jednom lično posetili svaku biblioteku u projektu i održali radionice, kako bi obezbedili što veći kvalitet prenosa znanja.

Osim radionica, za bibliotekare i korisnike smo izradili besplatne edukativne materijale koji su dostupni preko našeg Izradi! edukativnog internet portala. Na njemu se svi zainteresovani mogu besplatno edukovati o korišćenju ovih tehnologija, kao i pohađati neki od kurseva koji vode proces učenja korišćenja tehnologija i putem njega na kraju dobiti potvrde sa ishodima učenja i usvojenim znanjima. Portal je prilagođen deci i odraslima, a pohađajući kurseve korisnici mogu osvojiti i „maker“ bedževe.

Kako biste motivisali korisnike da koriste tehnologiju koju ste donirali bibliotekama organizujete i izvesne „kreativne izazove“. Da li možete da navedete neke primere ovih izazova i šta su bili zadaci koje je trebalo ispuniti pametnom upotrebom tehnologije?

Bibliotekari su važna veza između nas i građana, oni su ti koji informišu korisnike o mogućnostima učešća i tehnologijama na raspolaganju. Zbog toga vodimo brigu da u svakoj biblioteci kvalitetno edukujemo barem jednog zaposlenog o tehnologijama i kako se mogu koristiti. Takođe, aktivni smo i na društvenim mrežama Facebook i Instagram preko kojih nas svi mogu pratiti i biti upućeni u sve naše aktivnosti.

Početkom godine smo imali dva takmičenja pod nazivom POSUDI-IZRADI-OSVOJI. Takmičenja smo zamislili tako da je bilo ko mogao učestvovati i raditi na svojem kreativnom projektu izrade uređaja i „thinkering“-a – nezavisno od toga da li već poseduje opremu ili ne, kojeg je uzrasta, školske spreme i kakvog je predznanja iz programiranja. Čak i ako zainteresovani nemaju opremu, to ne predstavlja problem, jer se ona može pronaći u 100 biblioteka u Hrvatskoj koje učestvuju u projektu. Takmičari su do februara mogli prijaviti svoje projekte preko pomenutog Izradi! portala, a svi korisnici su nakon toga mogli glasati za najbolje radove. Projekte s najvećim brojem glasova smo nagradili 3D štampačima. Više o svemu možete pročitati na našem vebsajtu.

Ovo je bio prvi deo intervjua sa Dariom Vlahovićem, asistentom Instituta za razvoj i inovativnost mladih (IRIM) na projektu Digitalni građanin.

U DRUGOM DELU INTERVJUA možete pronaći više informacija o ostalim aktivnostima IRIM-a, poput Croatian Makers robotičke lige i projekta digitalne pismenosti „STEM revolucija“, kao i kako je ova organizacija svoj rad prilagodila novim okolnostima pandemije.