ЕПАЛЕ - Електронска платформа за образовање одраслих у Европи

Едукатор у области образовања одраслих и заједнице Мајкл Кени (Michael Kenny), са Универзитета Мејнут, разматра како образовање одраслих може да нас учини грађанима који су одговорни према својој животној средини и да нам помогне да се прилагодимо климатским променама.

Образовање одраслих још се није суочило са глобалним изазовом који представљају климатске промене. Иако нам више од 97% научне заједнице говори да постоје непобитни докази и да је наука о клими достигла јединствен степен поузданости, дебата у заједници која се бави образовањем одраслих и стуковним образовањем или заобилази ту тему, или даје предност другим „важнијим“ питањима. Да ли ми поричемо да се дешавају климатске промене? Можда грешим?

Иако је време које се посвећује питањима политике у образовању одраслих и струковном образовању, као што су учешће, финасирање, инклузија, напредак, интеграција, итд., од велике важности, напредак у области политике биће сувишан ако наставимо да неразумно загађујемо наш свет. Мене то брине! А вас?

Тешко ми је да размишљам о импликацијама фундаменталних климатских промена. Водим удобан живот и имам позитивна очекивања за наредне генерације. Толико позитивно посматрам будућност да сам посветио свој живот охрабривању других да унапреде своје животе кроз учење и да користе то што су научили како би избегли замку сиромаштва. Сада за мене представља изазов могућност, вероватноћа, заправо и незибежност да ће светла будућност коју сам представљао другима заправо бити будућност пуна изaзова, а можда и суморна будућност.

Као неко ко је дипломирао у пољу природних наука, знам да велики део тог поља указује на глобалне климатске промене. Читао сам књиге и слушао говорнике. Али је био довољан утицај једне особе, Грете Тунберг (Greta Thunberg) [1] (погледајте Гретин TED говор, 11 минута), како би пред мене био постављен изазов.

Грета би могла да ми буде ћерка или, с обзиром на моје године, унука. Она нема других планова осим оних за сопствену будућност, али има храброст да ствари назове правим именом. Она каже шта вреди све ово школско учење, ако они не искористе то што су научили?

Постоји град Беира у Мозамбику и област Нсанге у Јужном Малавију. Провео сам године радећи као хуманитарни радник у том делу света. 1,4 милиона људи, са 0,4 милиона деце у тој области (394 квадратна километра или 152 квадратне миље) Југоисточне Африке изгубило је све због разарајућег циклона и поплава. Ово све обухвата и прехрамбене усеве за наредну годину. Остављени су у оскудици. Пре три године, боравио сам са људима избеглим од поплаве у околини Беире у Мозамбику. Сећам се да су ме питали „Одакле је дошла вода?“.  Тада су били у шоку. Сад је још горе.

Обимност поплаве, приказана црвеном бојом, око лучког града Беире у Мозамбику, 19. марта 2019. Eвропска свемирска агенција

Где смо ми, као едукатори одраслих, у томе? Имамо ли одговор?

На свом блогу у чланку из новембра 2018. професор Алан Такет (Alan Tuckett) је написао: „Како показују Циљеви одрживог развоја УН, бављење климатским променама обухвата образовање одраслих и прилагођавање понашања“ и „… промене најтеже погађају ниско квалификоване особе, особе које су ван тржишта рада, мигранте који тек треба да науче да течно говоре енглески, као и многе особе са инвалидитетом“. Он даље каже: „… дошло је време за брзо повећање улагања како влада и послодаваца, тако и појединаца.“

Постоји толико тога што бих могао да додам:

• 62 милиона људи погођено је 2018. године природним катастрофама које се углавном повезују са екстремним временским и климатским дешавањима.
• 1600 смрти повезано је са таласима врућине и пожарима у САД, Европи и Јапану.
• Итд. итд.

Али доста о томе! Пост на блогу треба да постави питање, подстакне критичко мишљење, и позове на проналажење одговора – па макар то био и одговор од једне речи.

Грета ми је показала снагу појединца. Честитог појединца са критичким гласом.

Ја поново разматрам свој допринос као појединца едукатора одраслих.

[1] Грета Тунберг је ученица из Шведске позната по томе што је иницирала школски штрајк у оквиру покрета за борбу против климатских промена основаног у новембру 2018, који је постао глобалан након конференције COP24 у децембру 2018.

---

Mајкл Кени је едукатор у области образовања одраслих и заједнице, који се посебно бави ангажованим учешћем. Одрастао је у руралној земљорадничкој породици миграната са запада Ирске. Што се тиче високог образовања, он је дипломирани инжењер пољопривреде од 1980. године, магистрирао је у области руралног развоја 1990, а поседује и вишу диплому у високом образовању (HDHE) коју је стекао 1998. Стицао је искуство у раду са младима, раду у заједници у Ирској и Африци (7 година), и био је ангажован у бројним формалним, неформалним и волонтерским руралним и урбаним организацијама.