Наслов, сам по себи, врло логично намеће три питања:

1. Шта је Баухаус?
2. Зашто је нови? (Да ли постоји стари?)
3. Какав је то фестивал?

Баухаус (превод са немачког на енглески – building house) је била образовна институција која је основана непосредно после Првог светског рата, 1919. године у Вајмару, граду у Немачкој. Оснивач и лидер Баухауса је био немачки архитекта Валтер Гропијус. Баухаус је био много више од традиционалног појма образовне институције. То је, може се слободно рећи, био начин размишљања и културни покрет који је обухватио широки спектар области људског деловања.

Друштвено-историјска позадина је битна за схватање концепта овог покрета. То је било доба неколико деценија после тзв. друге индустријске револуције (засноване на открићу електричне енергије, нафте и гаса) и непосредно после, до тог тренутка, највеће глобалне оружане конфронтације – Првог светског рата. Употреба електричне енергије, нафте и гаса и проналазак мотора са унутрашњим сагоревањем су довели до највећег раста машинске производње у историји човечанства до тада. У високом степену је убрзан развој у многим другим гранама индустрије. Откриће телеграфа и телефона је унапредило комуникације. Транспорт је постао масован конструисањем првог аутомобила и авиона. Овај индустријски напредак је дао замајац променама које су се осећале у свакодневном животу свих слојева друштва.

Са друге стране, управо завршени ратни сукоб је био ударац овом замаху позитивне енергије, који су многе снаге, нарочито млади људи желели да забораве управо тако што су се фокусирали на испољавање креативне енергије.

Идеја Валтера Гропијуса је била да Баухаус буде креативан спој индустријализације и уметности. Основна идеја је била да се ради на дизајну у масовној производњи. Улога уметника више није била да креира појединачна уметничка дела, већ да буде дизајнер у масовној производњи употребних предмета који су постали присутни у свакодневном животу. Форма се прилагођава употреби, али има свој дизајн.

У иновативном курикулуму Баухауса, Гропијус је покушао да интегрише рад занатлија, уметника и архитеката. Резултат ове интеграције јест била специфична врста естетике – јасна, прецизна, линеарна и без сувишне орнаменталности у изразу, заснована на геометрији и теорији боја.

Предавачи у Баухаусу су били реномирани уметници, примењени уметници и архитекте (Паул Кле, Василиј Кандински, Марсел Бројер, Лудвиг Мис ван дер Рое, и др.). Баухаус је био и иновативни модел образовне заједнице – предавачи су делили простор са ученицима и доста времена проводили заједно креирајући специфичне просторе за учење.

Школа се 1925. године сели у град Десау, где је 1926. године завршена зграда Баухаус-а, по Гропијусовом плану. Сама зграда јесте репрезент дизајнерског креда Баухауса – облик следи намену. Ово је прва зграда чији облик је сликан из птичије перспективе.

Под притиском растућег социјал-национализма, школа се 1932. године сели из Десауа у Берлин, али баухаусовце због њиховог модернизма, отворености ка интернационалној сарадњи, либералности и бриге за човека нацисти стављају на црну листу, и Хитлер затвара Баухаус чим је дошао на власт. Већина професора је емигрирала у друге европске земља, а, потом и у Америку. Дела професора и студената имала су велики одјек у многим модерним школама и утицала су на развој индустријског дизајна у Европи.

Нешто више од 100 година после оснивања Баухауса, глобални социјално-културни координатни систем пружа сличан контекст.

Људска заједница је под константним притиском потребе да се ублаже последице климатских промена и заштити животна средина. Акутни притисак јесу пандемија и ратни сукоби.

Истовремено, човечанство је загазило у четврту индустријску револуцију која помоћу технологија за интензивну обраду података (вештачка интелигенција, масивни подаци, интернет ствари) има способност да изазове радикалне промене у свим областима људског деловања. Као што се наводи у чланку „The Fourth Industrial Revolution: what it means, how to respond“ на сајту WORLD ECONOMIC FORUM, четврта индустријска револуција се карактерише фузијом технологија које замагљују границе између физичке, дигиталне и биолошке сфере.   

У светлу борбе против климатских промена и очувања животне средине, Европска комисија је 2020. године кренула са спровођењем Европског зеленог договора, стратегије развоја која има за циљ да трансформише Европу у први климатски неутрални континент до 2050. године. Ова трансформација ће обухватити све индустрије и све слојеве друштва. Економски напредак треба да се остварује независно од експлоатације природних ресурса.

Једна од иницијатива која доприноси спровођењу Европског зеленог договора јесте ”Нови европски Баухаус” (на енглеском: New European Bauhaus, скраћено: NEB).

Као и истоимени покрет са почетка 20. века, ”Нови европски Баухаус” јесте замишљен као свеобухватни покрет – грађана, предузећа и институција који треба да преиспита основне принципе наших савремених живота и свакодневнице.

Основни циљ ове иницијативе јесте да наше животне средине (у буквалном смислу – места где живимо и производе који нас окружују) учини лепшим, одрживим и инклузивним. Исто као и „старији брат“, ”Нови европски Баухаус” подразумева сарадњу и тимски рад стручњака из различитих области ради давања ритма променама које се дешавају невероватном брзином.

Културна, природна и друштвена богатства чине једно место посебним и представљају могућности за повезивање. Пре свега треба да се повеже оно што смо до сада направили са природом око нас али тако што ће централно место бити дато квалитетном начину живота, а не задовољењу потреба појединца. Наравно, подразумева се да квалитетан живот могу да воде чланови заједнице који су међусобно повезани и који могу да се повежу са будућим генерацијама.

Ова иницијатива, ”Нови европски Баухаус”, обезбеђује финансирање, размену знања и подршку заједнице.

Свако може да се придружи иницијативи.

Одговор на питање како да се придружимо овој иницијативи доводи нас до трећег питања са почетка овог текста – Фестивал ”Новог европског Баухауса”.

Oво је хибридни догађај који ће окупити велики број професионалаца из различитих области – науке, уметности, дизајна, архитектуре, политике, технологије, итд, током четири дана, од 9. до 12. јуна 2022. године, на неколико физичких позорница у Бриселу, у Белгији, као и онлајн, у више различитих формата (обраћања, дискусије, радионице, перформанси, инсталације и сл.).

Свако је добродошао да се региструје и прикључи догађајима било уживо, или онлјан.

Више информација о Фестивалу и начину регистрације можете пронаћи на следећој страници на ЕПАЛЕ: https://epale.ec.europa.eu/en/content/festival-new-european-bauhaus.