У овом блогу настављамо да се бавимо и издвајамо неке од важних аспеката у оквиру тематских фокуса на ЕПАЛЕ мрежи у 2022. години. У претходним блоговима смо говорили о Европској години младих одраслих и њиховом месту у ЕПАЛЕ заједници, важности развоја креативности, као и европском оквиру микроквалификација.

Оснаживање заједница у којима се дели и размењује знање је тема која свакако повезује све фокусе на ЕПАЛЕ мрежи. Стога четврти тематски фокус ове године на ЕПАЛЕ мрежи даје важност управо Заједницама које уче. Како овај тематски фокус омогућава представљање различитих облика заједница и њихових вредних иницијатива, дотиче се и низа важних под-тема, укључујући оне које се односе на заједнице за учење на радном месту, али и на ново разумевање заједница за учење широм виртуелних, физичких и комбинованих простора за учење, те и развој паметних градова, као и програма за описмењавање породица. У овом блогу ћу говорити о тзв. “third places”, односно трећим местима која постају све важнији простори у образовању не само младих одраслих већ и старијих, доприносе развоју иновативних приступа учењу и успостављању активне размене и сарадње међу генерацијама.

Шта сматрамо тзв. “third places”, односно трећим местима:

Разлог због ког истичем и назив “third places” јесте што у српском језику не постоји званично усвојен појам „треће“ место, односно могло би се рећи да термин није ушао у ширу употребу (премда адекватну паралелу можемо пронаћи у овој студији), као што је то  случај на енглеском говорном подручју. Међутим, дефиниција тзв. трећих места је много једноставнија него што звучи. Термин “third places” је још 1989. године сковао социолог Реј Олденбург како би истакао места на којима људи проводе време између куће („прво“ место) и посла („друго“ место). Иако ова дефиниција даје једноставно објашњење, не даје нам конкретно појашњење зашто су ови простори битни у образовању одраслих.

Заједнице у којима се одвијају неформални облици учења одувек постоје и управо та места на којима се људи окупљају изван својих домова како би разменили своја искуства и сазнања јесу трећа места о којима је овде реч. Од давнина па све до данас у неком модернијем облику, гостионице су биле ти простори у којима се најпре успостављала интеракција и формирала одређена микро-култура заједнице. Прве изложбе на овим просторима су управо одржаване у гостионама. У модерном друштву са појавом грађанских удружења и уопште цивилних организација интензивиран је процес креирања простора за неформалне облике учења. И док су раније заједнице покретале просторе посвећене одређеној области или теми, данас су трећа места мултидисциплинарни и креативни простори у којима се изводе експерименти и иновативне праксе, дисеминација и документовање новостечених знања.

Ови простори су често омеђени називом ”фаб-лаб”, ”мејкерс-лаб” и тзв. ”уради сам” културе. Премда се такви простори најчешће сматрају местима која су искључиво резервисана за младе, то ипак није случај са свим просторима. О томе могу говорити из прве руке, јер сам активно учествовала у неким од програма, а који су укључивали  радионице електронике и рад са ардуино хардвером у фаб-лабу Polyhedra. Једнако интересовање и одзив за ове радионице је било, како међу младима, тако и међу старијим одраслим полазницима. Спој генерација је произвео живу интеракцију у којој је дошло до праве размене знања и искуства, јер су млађи пренели знања која обухватају низ дигиталних вештина, роботику, програмирање, док су старији и вичнији мануелном раду поделили своја искуства како да мануелне сегменте експеримената боље изведемо.  Ово је само један од примера како трећа места могу бити простори за развој креативности и стварања позитивног става према целоживотном учењу, али и за повезивање генерација и преношење знања на један продуктиван и забаван начин.

Слика: Са радионице електронике (Polyhedra Fab-Lab)

Зашто су трећа места важна у оснаживању и учењу одраслих:

Како би формирали позитивну организациону културу и учврстили тимски дух у колективу све чешће се сусрећемо и са компанијама које у својим представништвима планирају један посебан простор за запослене, али не само за релаксирање на паузама, већ место за интеракцију и подстицање креативности чланова тимова. Могло би се рећи да управо трећа места у којима нисмо оптерећени резултатима и роковима, већ заокупљени разменом знања и процесом учења на један спонтанији начин, омогућавају стварање духа заједништа и тиме значајно доприносе оснаживању појединачних чланова заједнице, било да је реч о заједницама које су усмерене на учење нових вештина или оним које су превасходно основане да буду подршка у превазилажењу препрека и различитих животних ситуација. Оно што је сигурно јесте да трећа места покреће и одржава ентузијазам људи који их воде и посећују, ентузијазам који може иницирати лавину позитивних промена и за резултат имати шири позитиван утицај на друштво у целини.