Blog
Blog

Пице, такси и образовање одраслих: развој каријера у нашем онлајн свету

Тематски координатор EPALE Ендру Мекошен разматра зашто образовање одраслих треба да учи од онлајн компанија које се баве услугама таксија и испоруком пице које уводе револуцију у начин на који радимо.

Adult learning and the gig economy.

 

Тематски координатор EPALE Ендру Мекошен разматра зашто образовање одраслих треба да учи од онлајн компанија које се баве услугама таксија и испоруком пице које уводе револуцију у начин на који радимо.

 

Економија хонорарних послова („тезги“) представља нови начин организације рада. Онлајн платформе повезују купце и продавце производа и услуга, а појединци могу да продају свој рад за краткотрајне задатке или пројекте – „тезге“. Некада су само музичари имали тезге. Ипак, дигитална револуција је омогућила стварање компанија као што су Uber и Airbnb, отварајући могућности за повећано самозапошљавање. Онлајн платформе нуде могућности за квалификоване професионалце као што су дизајнери, уредници, програмери и стручњаци у области звука. Могуће је самозапошљавање и оних који су мање квалификовани, попут такси возача или особа које се баве испоруком на бициклу.

Још није јасно шта би то могло да значи за развој каријере, осим да може да га промени на неке веома значајне начине. Одавно знамо да више нема гаранција за „посао до краја живота“; пре скоро 25 година Чарлс Хенди саставио је фразу „рад за портфолио“ (portfolio working)Број самозапослених особа једва да се променио од тада, али ставови су се променили:

„Данас, саветодавни или хонораран рад за пет компанија у исто време представља велику част. Показује колико је појединац драгоцен... Рад од куће или у кафеима, покретање посла са тимовима консултаната и хонорарних сарадника које сте упознали на интернету … све то показује „иницијативу“, „креативност“ и „прилагодљивост“, које су све веома пожељне особине на савременом радном месту“.

Миша Кауфман (Micha Kaufman)  – суоснивач и генерални директор компаније Фивер (Fiverr)

Дигиталне платформе отварају могућности за предузетнике да лако уђу на тржишта, и, како каже Арун Сундарараџан (Arun Sundararajan) „због тога што те платформе нуде нивое поверења, брендова и стручности на дохват руке, није више неопходно да се пружаоци услуга специјализују за дату област пре него што постану квалификовани да те услуге нуде“. Економија хонорарних послова такође може да значи да компаније штеде ресурсе у смислу плаћања доприноса, трошкова за простор и обуке.  

 

Предности и мане

Нови облици запослења као што је економија хонорарних послова имају и предности и мане. Компаније штеде новац јер више немају запослене са пуним радним временом које треба да обучавају. Како се људи онда обучавају? Можете да постанете онлајн продавац са баш онолико талента и вештина колико вам је потребно; али немате много основног знања о томе како ће се ваше вештине развијати? Ваш начин рада може вам омогућити стицање вредних вештина, али како ћете их показати на поуздан начин?

Како образовање одраслих треба да одговори на такве изазове? Многа од питања која се постављају због појаве економије хонорарних послова нису нова, иако би њихов обим могао да се покаже другачијим уколико почне да утиче на велики број радника. Самозапослени радници и радници са скраћеним радним временом увек су били у неповољнијем положају када је у питању обука у поређењу са особама са уговорима за стално: запослени за стално, поготово у већим компанијама, могу да искористе могућности које пружају кадровске службе и обуке. Већина онога што се учи у економији хонорарних послова вероватно није формално, а људи стичу конкретне вештине или знање којим унапређују свој портфолио компетенција како би успешно обавили неки задатак. 

Можда би ипак требало највише да бринемо за оне са ниским квалификацијама. Као што каже један aутор:

„За оптимисте, [економија хонорарних послова] обећава будућност оснажених предузетника и безграничних иновација. За противнике она представља дистопијску будућност немоћних радника који јуре да постигну циљ јер су плаћени по комаду који направе“.

Нискоквалификовани имају мање прилика да похађају формалне обуке од људи са вишим квалификацијама. Послови као што су вожња таксија или испорука пице вероватно додатно смањују шансе за похађање неког вида формалне обуке.

 

Образовање одраслих: нека буде попут испоруке пице!

Добре вести су да у образовању одраслих постоје добра искуства у решавању таквих проблема. Та искуства сада треба применити онлајн.

„Иако се економија хонорарних послова још налази у раној фази, јасно је да образовање одраслих мора да користи сличне платформе и алате како би задовољило потребе тих полазника”.

И баш као што те платформе повезују купце и продавце пице, тако ми треба да повежемо едукаторе одраслих са полазницима. Такође, треба да искористимо платформе да бисмо створили окружења у којима едукатори одраслих могу да развију иновативне приступе како би задовољили нове потребе које се јављају. 

Такви приступи нису једноставни. Улагања и сарадња са осталим заинтересованим странама су кључни. Али на другом нивоу, можемо да направимо и мање кораке:

  • Могли бисмо да искористимо дигиталну технологију да омогућимо људима да приступају знању и да добију признање за мање делове неке области које савладају у време и на месту које сами одаберу.
  • Могли бисмо да омогућимо признавање неформалног и информалног учења радника путем интернета: дигитална технологија има огроман потенцијал да подржи процесе признавања којима се лако приступа и који су једноставни за употребу.

Такође треба да знамо више о томе како радници у новим облицима запошљавања могу да стекну и развију своје вештине. Пројекти попут студије CrowdLearn коју спроводи Оксфордски институт за интернет, а који финансира Cedefop помоћи ће да се дају неки одговори. Образовање одраслих има шансу не само да се припреми за нове облике запошљавања, већ и да искористи могућности које они представљају.


Ендру Мекошан (Andrew McCoshan) бави се образовањем и обукама више од 30 година. Више од 15 година спроводио је студије и евалуације за ЕУ, а пре тога је био консултант у Великој Британији. Ендру је сада члан тима експерата ECVET Велике Британије, независни истраживач и консултант, као и виши научни сарадник у Центру за проблеме у образовању на Универзитету у Даблину у Ирској.

Login (7)

Да ли желите други језик?

Овај документ је такође доступан на другим језицима. Одаберите један од њих у наставку.
Switch Language

Want to write a blog post ?

Don't hesitate to do so! Click the link below and start posting a new article!

Најновије дискусије