Национална ЕПАЛЕ конференција, одржана 31. jануара 2024. године, била је посвећена „Години вештина“, иницијативи Европске комисије да период од маја 2023. до маја 2024. посвети креирању нових и јачању постојећих метода и алата за развој вештина свих грађана. Ова идеја је повезана са концептом целоживотног учења који још од краја 20. века представља окосницу европске образовне политике – отуда и назив конференције „Трансверзалне вештине – компетенције за целоживотно учење“. 

У име Министарства просвете, конференцију је отворио Радован Живковић, руководилац Групе за средње стручно образовање и васпитање. Господин Живковић је истакао да Министарство види стручно и образовање одраслих као два повезана сегмента јер је развој вештина у основи и стручног и образовања одраслих. Господин Живковић се осврнуо на иницијативе које Министарство спроводи са циљем јачања вештина. 

То је, пре свега, програм функционалног основног образовања одраслих. У 2023. години 6000 полазника је завршило овај програм који се популарно зове „Друга шанса“. 

Министарство и даље спроводи циклус обука за развој андрагошких компетенција наставника који раде са одраслим полазницима. У претходне три године обучено је око 1000 наставника. 

Господин Живковић је на крају подсетио да Влада Републике Србије даје допринос образовању одраслих и спровођењем релативно новог програма – акредитацијом установа као јавно признатих организатора активности. Од укупно 160 установа које имају овај статус, 27 су школе. Остале 133 организације углавном долазе из приватног сектора. Ове установе су до сада сертификовале 695 програма усавршавања. 

Након господина Живковића, добродошлицу учесницима је пожелела и Софија Дукић, заменица управитељке Фондације Темпус. Она је истакла чињеницу да се ЕПАЛЕ иницијатива финансира у оквиру Еразмус+ програма управо да би омогућила стејкхолдерима у области образовања одраслих да дефинишу своје образовне потребе и добију средства за задовољење неких од њих. 

Први пленарни говорник је био проф. др Јован Миљковић са Катедре за андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Професор је истакао да постоји доста аспеката теме трансверзалних вештина у контексту целоживотног учења. Будући да су неки од ових аспеката у образовној и друштвеној заједници  веома критиковани, а други можда недовољно, ова тема се сматра контроверзном. 

У првом делу предавања, професор Миљковић је изложио генезу појма целоживотног учења до којег се дошло од првобитног термина образовања одраслих. Образовање одраслих је био концепт који је промовисао Унеско непосредно после Другог светског рата, мотивисан хуманистичким принципима и уз свесрдну подршку САД и Велике Британије. Преко појмова континуирано и перманентно образовање дошло се до појма целоживотно образовање седамдесетих година прошлог века. Ово смењивање термина је било праћено и различитим мотивима за пружање подршке. Док је Унеско и даље наглашавао хуманистички аспекат, OECD (који се укључује у ову тему седамдесетих година) види целоживотно образовање у функцији професионалног ангажовања. Од деведесетих година имамо устаљен термин целоживотно учење. Он се односи на свако учење – формално, неформално и информално. 

Настојање да обједини ове начине стицања знања је један од разлога што је целоживотно учење доминантна концепција у образовању. Остали истакнути разлози би били тежња да се докаже могућност и неопходност учења у сваком животном добу, као и могућност признавања претходног учења без обзира на који начин је стечено. 

Целоживотно учење, изнео је професор Миљковић, носи потенцијал за „децентрализацију, аутономију и одговорност одраслих“. И сам формални систем образовања почиње да се сагледава у функцији економског раста и валоризује се оно учење које доноси иновацију и развија вештине. 

Трансверзалне вештине су биле тема другог дела предавања професора Миљковића чија би главна порука била да наука не може да обезбеди свеобухватну листу трансверзалних вештина, тј. да „не постоји универзални склоп вештина значајан за сваког професионалца“. То зависи од сваког појединачног професионалног, личног, образовног и друштвеног контекста. 

Друго пленарно излагање је одржала Јелена Кљајић, саветница за методологију планирања каријере и каријерно информисање у Националној служби за запошљавање, која је представила врсте подршке које Национална служба за запошљавање организује за све грађане у процесу тражења посла. 

Јелена Кљајић је на почетку истакла да су све активности ове службе усмерене на унапређење вештина незапослених за планирање сопствене каријере. 

Постоји неколико профила саветника који незапосленима помажу у овом настојању. То су саветници за планирање каријере и каријерно информисање, који спроводе активности које су проистекле из претходно коришћене концепције професионалне оријентације и планирања каријере, и саветници за посредовање у запошљавању. 

Јелена Кљајић је истакла да Национална служба за запошљавање пружа психолошку подршку свим тражиоцима посла, као и студентима и ученицима који треба да донесу одлуку о даљем школовању или који траже први посао. 

Последње излагање у пленарном делу је била презентација Ане Анакијев, члана ЕПАЛЕ националног тима Србије. Ана је представила ЕПАЛЕ са посебним освртом на део платформе са ресурсима за професионално усавршавање и говорила о томе како може да се користи ЕПАЛЕ мрежа за лични и професионални развој. 

Ана Анакијев је завршила излагање представивши тематске фокусе ЕПАЛЕ заједнице за 2024. годину: 

1. преквалификације и усавршавање у ери дигиталне транзиције,
2. образовање одраслих и одрживи развој и 
3. образовање одраслих као излаз из сиромаштва. 

Радионичарски део конференције је организован у три паралелне сесије: 

• „Мапирање пута целоживотног учења“, 
• „Дигитална и информациона писменост и критичко промишљање“ и 
• „Вештине за оснаживање осетљивих група“.

Радионице су водили ЕПАЛЕ представници у Србији: 

• Ивана Ћук, директорка организације „Едуфонс“ из Новог Бечеја,
• Марјан Маринковић, помоћник директора Библиотеке града Београда, и 
• Татјана Јаничић, психолог у Основној школи за образовање одраслих у Сомбору. 

На крају конференције, наставници и стручни тим из три школе за основно образовање одраслих – ШООО у Чачку, „Браћа Стаменковић“ и „Ђуро Салај“ из Београда – представили су своја искуства са Еразмус+ пројеката које су спровели претходних година. 

Снимак пленарног дела конференције и примера добре праксе може да се погледа на каналу Фондације Темпус на платформи YouTube.