Blog
Blog

Можда, само можда је пандемија покренула музејско образовање

Европска музејска академија управо је објавила извештај о раду европских музеја прошле године. Година 2020. не може се поредити ни са једном у последњих неколико деценија због пандемије Ковида-19 која хара Европом и светом од почетке прошле године, а не стишава се ни у тренутку писања овог чланка, тачније у фебруару 2021. године.

 

Овај блог чланак првобитно је објављен на енглеском језику од стране аутора Henrik Zipsane.

 

EMA National Museum Reports 2020.

 

Европска музејска академија управо је објавила извештај о раду европских музеја прошле године. Година 2020. не може се поредити ни са једном у последњих неколико деценија због пандемије Ковида-19 која хара Европом и светом од почетке прошле године, а не стишава се ни у тренутку писања овог чланка, тачније у фебруару 2021. године.

Ова ситуација јасно је обележила извештај. Европска музејска академија по трећи пут саставља својеврсан преглед ситуација и трендова у европским музејима. Овај преглед сачињавају извештаји колега широм европског континента којима су била постављена једноставна питања: „Шта се дешава?” и „Како сте?”. Због ове специфичне ситуације са пандемијом, од представника Академије је затражено да опишу како су сва ова дешавања утицала на музеје у њиховим земљама и како су јавност и власти одговорили на пандемију.

За музеје, али и друштво уопште, 2020. година била је година изазова без преседана. Како је наш колега са Кипра рекао „поред свих лоших и тужних околности које је пандемија проузроковала, музеји су, као и многи други сектори, морали да преиспитају своје политике, стратегије и намену”. Због пандемије су музеји данима, недељама и месецима били затворени, а онда се то поновило током другог таласа пандемије. У многим земљама је то подразумевало да особље буде послато кући на дуже време. Неки су чак и изгубили посао, а музеји губили компетентан кадар. Пандемија је утицала на положај запослених широм Европе, хонорарци су у неким случајевима остајали без уговора, а у Холандији, Данској и Шведској морало је да дође до отпуштања особља. Музеји су покушавали да подстакну људе да долазе тако што су обезбеђивали безбедну удаљеност између посетилаца, смањивали цену улазница и слично, али је за многе музеје то била унапред изгубљена битка. Неке музеје је посетило упола мање људи него иначе током лета, али у многима се број посетилаца смањио за 70-80%, највише због забране путовања. Ако занемаримо финансијски аспекат, због потпуног затварања музеји нису могли да испуне своју главну сврху, а то је да допру до људи и да им пруже искуство какво само музеји могу.  

Дигитализација је деценијама била нешто што су музеји користили како би модернизовали поступак регистровања уметничких дела. Наравно, било је и оних који су процес дигитализације користили како би представили дигиталне презентације, образовне понуде и изложбе. Када су се музеји широм Европе затворили, дигитализација је постала много више од алата за регистровање. Извештаји нам указују на то да су музеји веома брзо променили стратегију и прилагодили се новим условима. Дигитална средства и друштвене мреже постале су веома важни инструменти за комуникацију са јавношћу. У извештајима су представљене многе дигиталне активности музеја. Развиле су се, заживеле и користиле многе интерактивне прилике за учење, виртуелне туре и многе друге понуде широм Европе. Владе неколико земаља и Европска унија подстицале су дигитални развој кроз неколико програма. Владе осталих земаља, као и музејске организације, решиле су да 2020. годину посвете унапређивању образовних програма о дигиталним компетенцијама за потребе музеја. Али у неким земљама, нпр. у Турској, мањи независни музеји и даље не могу да искористе оно што такви програми нуде због тога што нису имали довољно ресурса ни пре почетка пандемије. 

Поред решавања проблема проузрокованих пандемијом и искоришћавања прилика које су се указале, у Европи су се десиле неке евидентне промене политика које су утицале на положај музеја. Током 2019. године, у неким земљама су постојале иницијативе за стварање политичке контроле над музејима, нпр. у Италији. Ове године имамо извештаје о томе како владе некада подривају ауторитет професионалаца и не предузимају мере у њихову корист. У Мађарској је музејском особљу одузет статус државног службеника, што је довело до смањења плата. Међутим, ту су и добре вести из Северне Македоније где су плате музејског особља коначно повећане. У другим земљама, попут Шведске, подела финансијске одговорности и активности музеја између централне власти и регионалних савета оштро је искритикована због тога што људи из региона сматрају да централна влада све више смањује своју финансијску одговорност и готово да не издваја било каква средства за музеје који нису под њиховом влашћу. Ипак, владе одређених држава обезбедиле су помоћ за музеје и запослене током овог тешког периода, нпр. Аустрија, Естонија, Белгија, Данска, Норвешка и Ирска. Пандемија је послужила као повод да музеји испитају своју друштвену улогу, што се десило у Словенији. Миграције, глобализација и деколонизација музеја биле су важне теме о којима се говорило у Белгији, Немачкој и Уједињеном Краљевству. Брегзит и шта он доноси за туризам била је још једна од тема од значаја за УК.

Значај музеја за ментално здравље и развој компетенција посебно је истакнут током пандемије. Људи из готово свих земаља захтевали су поновно отварање музеја, а почело је скромно, од отварања музеја за мање групе посетилаца у Црној Гори до прекомерних мера предострожности у Шпанији, и захтева и молби у националним медијима да се музеји у Француској отворе што је пре могуће. Штета нанесена затварањем музеја у неким случајевима је процењена као гора од ризика поновног отварања уз мере предострожности. Дан државности у Словенији изабран је као дан за поновно отварање музеја, што је својеврсан симбол значаја музеја.

Ово је можда најзанимљивији развојни тренд музеја који је произашао из пандемије: музеји јесу важни за добробит људи због тога што постоји стална потреба за конструкцијом, деконструкцијом и реконструкцијом нашег порекла, онога ко смо и куда идемо. Невероватан дигитални напредак у музејима током 2020. године послужиће као значајан алат у будућности. Поред аналогног начина комуникације са људима, дигиталне понуде, а посебно дигитална интеракција са музејима, биће подједнако важни за глобализовање музеја. Када музеји озбиљно ово схвате, постаће приступачнији за многе образовне ситуације.

Читав извештај можете преузети овде:

http://europeanmuseumacademy.eu/how-were-museums-in-europe-doing-in-2020...

Login (20)

Да ли желите други језик?

Овај документ је такође доступан на другим језицима. Одаберите један од њих у наставку.
Switch Language

Want to write a blog post ?

Don't hesitate to do so! Click the link below and start posting a new article!

Најновије дискусије

ЕПАЛЕ дискусија: Вештачка интелигенција и образовање одраслих

Улога вештачке интелигенције у образовању одраслих: да ли може бити помоћ или препрека одраслим ученицима?

Више

Vebinar „EPALE na srpskom jeziku i ostale novine na platformi“