Можда, само можда је пандемија покренула музејско образовање

Овај блог чланак првобитно је објављен на енглеском језику од стране аутора Henrik Zipsane.

Европска музејска академија управо је објавила извештај о раду европских музеја прошле године. Година 2020. не може се поредити ни са једном у последњих неколико деценија због пандемије Ковида-19 која хара Европом и светом од почетке прошле године, а не стишава се ни у тренутку писања овог чланка, тачније у фебруару 2021. године.
Ова ситуација јасно је обележила извештај. Европска музејска академија по трећи пут саставља својеврсан преглед ситуација и трендова у европским музејима. Овај преглед сачињавају извештаји колега широм европског континента којима су била постављена једноставна питања: „Шта се дешава?” и „Како сте?”. Због ове специфичне ситуације са пандемијом, од представника Академије је затражено да опишу како су сва ова дешавања утицала на музеје у њиховим земљама и како су јавност и власти одговорили на пандемију.
За музеје, али и друштво уопште, 2020. година била је година изазова без преседана. Како је наш колега са Кипра рекао „поред свих лоших и тужних околности које је пандемија проузроковала, музеји су, као и многи други сектори, морали да преиспитају своје политике, стратегије и намену”. Због пандемије су музеји данима, недељама и месецима били затворени, а онда се то поновило током другог таласа пандемије. У многим земљама је то подразумевало да особље буде послато кући на дуже време. Неки су чак и изгубили посао, а музеји губили компетентан кадар. Пандемија је утицала на положај запослених широм Европе, хонорарци су у неким случајевима остајали без уговора, а у Холандији, Данској и Шведској морало је да дође до отпуштања особља. Музеји су покушавали да подстакну људе да долазе тако што су обезбеђивали безбедну удаљеност између посетилаца, смањивали цену улазница и слично, али је за многе музеје то била унапред изгубљена битка. Неке музеје је посетило упола мање људи него иначе током лета, али у многима се број посетилаца смањио за 70-80%, највише због забране путовања. Ако занемаримо финансијски аспекат, због потпуног затварања музеји нису могли да испуне своју главну сврху, а то је да допру до људи и да им пруже искуство какво само музеји могу.
Дигитализација је деценијама била нешто што су музеји користили како би модернизовали поступак регистровања уметничких дела. Наравно, било је и оних који су процес дигитализације користили како би представили дигиталне презентације, образовне понуде и изложбе. Када су се музеји широм Европе затворили, дигитализација је постала много више од алата за регистровање. Извештаји нам указују на то да су музеји веома брзо променили стратегију и прилагодили се новим условима. Дигитална средства и друштвене мреже постале су веома важни инструменти за комуникацију са јавношћу. У извештајима су представљене многе дигиталне активности музеја. Развиле су се, заживеле и користиле многе интерактивне прилике за учење, виртуелне туре и многе друге понуде широм Европе. Владе неколико земаља и Европска унија подстицале су дигитални развој кроз неколико програма. Владе осталих земаља, као и музејске организације, решиле су да 2020. годину посвете унапређивању образовних програма о дигиталним компетенцијама за потребе музеја. Али у неким земљама, нпр. у Турској, мањи независни музеји и даље не могу да искористе оно што такви програми нуде због тога што нису имали довољно ресурса ни пре почетка пандемије.
Поред решавања проблема проузрокованих пандемијом и искоришћавања прилика које су се указале, у Европи су се десиле неке евидентне промене политика које су утицале на положај музеја. Током 2019. године, у неким земљама су постојале иницијативе за стварање политичке контроле над музејима, нпр. у Италији. Ове године имамо извештаје о томе како владе некада подривају ауторитет професионалаца и не предузимају мере у њихову корист. У Мађарској је музејском особљу одузет статус државног службеника, што је довело до смањења плата. Међутим, ту су и добре вести из Северне Македоније где су плате музејског особља коначно повећане. У другим земљама, попут Шведске, подела финансијске одговорности и активности музеја између централне власти и регионалних савета оштро је искритикована због тога што људи из региона сматрају да централна влада све више смањује своју финансијску одговорност и готово да не издваја било каква средства за музеје који нису под њиховом влашћу. Ипак, владе одређених држава обезбедиле су помоћ за музеје и запослене током овог тешког периода, нпр. Аустрија, Естонија, Белгија, Данска, Норвешка и Ирска. Пандемија је послужила као повод да музеји испитају своју друштвену улогу, што се десило у Словенији. Миграције, глобализација и деколонизација музеја биле су важне теме о којима се говорило у Белгији, Немачкој и Уједињеном Краљевству. Брегзит и шта он доноси за туризам била је још једна од тема од значаја за УК.
Значај музеја за ментално здравље и развој компетенција посебно је истакнут током пандемије. Људи из готово свих земаља захтевали су поновно отварање музеја, а почело је скромно, од отварања музеја за мање групе посетилаца у Црној Гори до прекомерних мера предострожности у Шпанији, и захтева и молби у националним медијима да се музеји у Француској отворе што је пре могуће. Штета нанесена затварањем музеја у неким случајевима је процењена као гора од ризика поновног отварања уз мере предострожности. Дан државности у Словенији изабран је као дан за поновно отварање музеја, што је својеврсан симбол значаја музеја.
Ово је можда најзанимљивији развојни тренд музеја који је произашао из пандемије: музеји јесу важни за добробит људи због тога што постоји стална потреба за конструкцијом, деконструкцијом и реконструкцијом нашег порекла, онога ко смо и куда идемо. Невероватан дигитални напредак у музејима током 2020. године послужиће као значајан алат у будућности. Поред аналогног начина комуникације са људима, дигиталне понуде, а посебно дигитална интеракција са музејима, биће подједнако важни за глобализовање музеја. Када музеји озбиљно ово схвате, постаће приступачнији за многе образовне ситуације.
Читав извештај можете преузети овде:
http://europeanmuseumacademy.eu/how-were-museums-in-europe-doing-in-2020...
Коментари
Pandēmija ir padarījusi
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
Kultūras izglītība
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
Apsveicami,ka muzeji spēj
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
educatia muzeala
- Пријавите се или се региструјте да би сте послали коментар
Muzeji pandēmijas laikā
Covid-19 pandēmijas ietvaros radītā situācija iezīmē būtisku nospiedumu, jo muzeji bija spiesti pārdomāt un pārvērtēt stratēģijas, mērķus un savu politiku, kā arī izdomāt, kā sasniegt un piesaistīt savus apmeklētājus.
Man, kā mākslas pedagogam, kuram ir regulāra pieredze ar muzeju apmeklēšanu klātienē kopā ar audzēkņiem, radošu darbošanos muzejos uz vietas, Covid-19 pandēmija lika pārdomāt un pamainīt ierasto mācīšanās formu un improvizēt ar kaut ko jaunu, izmantot interaktīvas metodes, kuras ieinteresē jauniešus un ir laba alternatīva ikdienas vizuālās mākslas stundai. Tehnoloģiskās iespējas integrēt mācību procesā tālmācības elementus un tehnoloģiju sniegto priekšrocību izmantošana var nodrošināt pieeju interesantam, interaktīvam un kvalitatīvam mācību saturam virtuālajā vidē. Līdz ar to, pati apmeklēju daudzas virtuālās muzejs tūres, izvēlējos saprotamākās, loģiskākās, kuras uzdevumos liku apmeklēt arī saviem skolēniem kopā ar kādu izstrādātu uzdevumu. Līdz ar to skolēns iepazina dažādas valstis, dažādus muzejus, salīdzināja tos, salīdzināja esošās mākslas darbu kolekcijas. Rezultātā taisīja brīvās attēlošanas kopijas, ieliekot sevi un iejūtoties kādā senā tēlā, piemeklējot aksesuārus, drapērijas, instrumentus, tā laika apģērbu, līdz ar to izzinot, kad glezna tapusi un kurā vietā, kādā stilā toreiz cilvēki ģērbās. Pielāgojoties jaunajiem pandēmijas apstākļiem, man ir prieks, ka digitalizācija pēkšņi kļuva par kaut ko daudz vairāk nekā tikai instrumentu dažādām reģistrācijām muzejos, attīstījās- interaktīvā mācību pieredze, virtuālās tūres un citi risinājumi tika izveidoti.