Mikrokredencijali i zelena tranzicija - od Zagreba do Beograda
Beogradsku konferenciju možemo posmatrati, uslovno rečeno, kao nastavak EAEA konferencije iz juna ove godine u Zagrebu (Učenje odraslih i zelena tranzicija); otuda sledi i simboličan naslov ovog teksta. Istini za volju, osim mikrokredencijala i zelene tranzicije kao zadatih tematskih okvira, ove dve konferencije nemaju previše zajedničkih tačaka. Susret stručnjaka u oblasti obrazovanja odraslih pod okriljem EAEA organizacije okupio je prevashodno predstavnike evropskih visokoškolskih institucija koji su razmatrali moguće pravce razvoja mikrokredencijala, ali i uključenje svih aktera na planu reagovanja u sferi aktuelne kampanje borbe protiv klimatskih promena.
Tok konferencije:
Sa druge strane, minula konferencija u Beogradu je okupila predstavnike Ministarstva prosvete Republike Srbije, Fondacije Tempus, visokoškolskih ustanova i u najvećoj meri - predstavnike srednjih stručnih škola. Da ovo ne bude izrazito nacionalna konferencija pobrinuli su se gosti iz Hrvatske (Mario Vučić, Agencija za strukovno obrazovanje i obrazovanje odraslih) i Grčke (Anastasia Puliu, CEDEFOP) koji su u uvodnim izlaganjima istakli šta mikrokredencijali znače za njihove zemlje i dokle su stigli sa implementacijom u postojeće pravne okvire, odnosno nacionalne okvire kvalifikacija. Istaknut je značaj za tržište rada, odnosno najveća prednost mikrokredencijala/mikrokvalifikacija u zemljama Evrozone vidi se u primeni za zaposlene ili nezaposlene, kako bi se zadovoljile aktuelne potrebe tržišta rada u različitim sektorima privrede.
U nastavku izlaganja usledila su dva ovdašnja primera ERAZMUS+ projekta razvoja mikrokredencijala:
1. Prof. dr Siniša Đurašević (Univerzitet u Beogradu) upoznao je prisutne učesnike sa međunarodnim projektom "Razvoj smernica za primenu mikrokredencijala u visokom obrazovanju". Profesor Đurašević je otvorio i niz pitanja za budućnost mikrokredencijala u Srbiji, počevši od uobičajenih (šta su zapravo mikrokredencijali i čemu služe) do znatno složenijih (šta se njima želi postići i kako će biti zakonski regulisani). Jedno pitanje je ostavilo poseban utisak: Da li više prikupljenih mikrokredencijala vodi ka višim nivoima Nacionalnog okvira kvalifikacija (Srbije)?
2. Siniša Kojić i Aleksandra Mitrović (Srednja stručna škola, Kragujevac) su predstavili svoju školu i projekat "Mikrokvalifikacije i jačanje kapaciteta stručnog obrazovanja i osposobljavanja".
U nastavku programa je organizovana panel-diskusija sa predstavnicima Agencije za kvalifikacije, Ministarstva prosvete i dve srednje stručne škole na temu razvoja mikrokredencijala u Srbiji. Utvrđeno je da mikrokredencijali ili mikrokvalifikacije trenutno nisu prepoznati u Nacionalnom okviru kvalifikacija. Srednje stručne škole su navele kratke programe obuka kao primere za ono što se sada nazivaju mikrokredencijali i upozorile na veoma spor i zahtevan proces verifikacije u sistemu javno priznatih organizatora obrazovanja odraslih (JPOA).
Završni komentar iz ugla autora:
Konferencija u Beogradu "Mikrokredencijali i zelena tranzicija", održana 12. decembra 2023. godine, ostaće upamćena po najmanje jednom važnom podatku - pojam mikrokredencijal (mikrokvalifikacija) je zvanično predstavljen u Republici Srbiji!
Ukoliko za trenutak izuzmemo (pritom ne umanjujući) doprinos autora tekstova na EPALE platformi prethodnih meseci, ovo je zaista prvi put da se širi krug aktera u sistemu formalnog obrazovanja upoznaje sa terminom. Ono što je u prvi mah vidljivo jeste da Srbiju očekuje identičan put kao i druge zemlje koje već postepeno implementiraju mikrokredencijale u svoje nacionalne sisteme. Počevši od osnovnog definisanja (primeri Francuske i Slovenije), preko prepoznavanja od strane školskih institucija (srednje škole, fakulteti) do krajnjih korisnika (zaposlenih, nezaposlenih i poslodavaca), ostaje da se vidi da li će i u kojoj meri mikrokvalifikacije zaživeti na ovim prostorima. U međuvremenu, ne smemo zaboraviti da se aktuelne evropske politike u pogledu mikrokredencijala odnose, pre svega, na zemlje koje su članice EU. Stoga je logična implikacija da Republika Srbija može imati ograničen pristup mnogim mikrokredencijalnim obukama jer istovremeno ima i ograničen pristup evropskim fondovima za obrazovanje i podsticaj zapošljavanja.