Креативност и креативно размишљање у дигиталним окружењима за учење
Креативно мишљење и креативност, постали су готово главна тема у многим областима, почевши од научних студија и истраживачких радова у различитим доменима усмереним ка спознаји и развоју ове области, до препознавања креативности као једне од десет најтраженијих способности на листи на интервјуима за посао. Међутим, чини се да смо тек на почетку процеса оснаживања људи усмереном ка томе да негују и развију своју креативност. А зашто је то тако? С једне стране, то је због недостатка стандарда или широко прихваћених ефикасних модела како креативност укључити у образовање, а са друге, још увек не препознајемо колико је за будућност важно подржавати развој креативног размишљања и вештина.
У свету у коме данас живимо, многи стручњаци су се сложили да ћемо, ако наставимо са инкременталним променама, као цивилизација, ударити у зид. Због тога постаје кључно да почнемо замишљати различите сценарије и будућности како би се ухватили у коштец са све растућим проблемима. Истовремено, за разлику од претходних индустријских револуција, најновија уводи потпуно нову радну снагу (вештачку) способну да замени људе на свим интелектуалним задацима који су у својој основи алгоритамски. Добра вест је да ће наша пажња као људи бити више усмерена на најлепши, али и најодговорнији аспект, нашу способност да стварамо и осмишљавамо!
Креативност је се узима као кишобран термин за вештине које се могу оснажити, развити и научити. У времену када су образовне технологије тако развијене да омогуће интерактивно окружење за учење, стратегије дизајна учења и дизајна инструкција могу постати креативније, односно можемо се размотрити како на адекватан начин да креативност интегришемо у курикулуме и садржаје образовних програма.
По мишљењу многих аутора, креативно размишљање је потребно систематично интегрисати у наставу свих области, дисциплина и предмета. Међутим, треба јасно имати у виду да се креативност у уметности веома разликује од креативности у науци, сфера бизниса и менаџмента, спорта или кувања. У овом приручнику можете да прочитате како се креативност и креативно размишљање перципира у односу на област у којој се разматра.
Како подстаћи креативни процес учења
Хајде да најпре да дефинишемо шта би значила креативна настава, односно укључивање креативности у наставу. Креативна настава се углавном односи на наставне стратегије и технике које имају за циљ да помогну ученицима и полазницима програма да науче нови материјал на начине који ће им омогућити да оно што су научили пренесу на нове проблеме. С друге стране, креативно учење се односи на начине на које се ученици припремају да користе стратегије за представљање и обраду нових информација на начине који би водили ка трансферу решавања неког конкретног проблема. У овој студији можете да прочитате опширније о различитим аспектима који се односе на дефинисање креативне наставе и креативног учења.
Промовисање и подршка развоју креативности кроз процес образовања се може постићи на више различитих начина. Студије посвећене изучавању креативног размишљања и креативности сугеришу да начин на који су креативни задаци током учења обликују утиче на перспективу посматрања и креативни потенцијал појединаца, а самим тим и на њихов креативни учинак. Међутим, у већини случајева, креативност и креативни задаци су само додатни елементи у наставним плановима и програмима, и обично зависи од наставника до наставника како ће их повезати са темом наставне јединице. Другим речима, постоји недостатак стратегије и недоследност у коришћењу различитих приступа који би допринели оснаживање креативних способности и потенцијала код ученика. Штавише, многи едукатори немају довољно стручности и знања о томе како да укључе креативност у своју наставу. Такође, када је наставни план и програм већ заокружен, није лако увести неке додатне активности због често имплицитних уверења наставника који не виде важност нити смисао у томе да је креативност укључе у наставу управо зато што мало знају о стратегијама које креативна настава и креативно учење подразумева. Детаљније о ставовима наставника по питању развоја креативности и тако како то може утицати на квалитет наставе можете да прочитате у овој студији.
Образовне технологије у служби интеграције креативности у процес учења
Један од основних предуслова за унапређење креативног процеса учења је окружење које га подржава. Када су дигиталне технологије ушле у област образовања и омогућиле развој различитих решења за дигитално учење, почевши од дигиталних алата за и апликација до читавих система за креирање искустава учења у онлајн и хибридним форматима, отвориле су различите могућности како да се полазници програма и обука на креативне начине ангажују више. Стога можемо говорити о стратегијама за дигиталне креативне педагогије, а данас чак и о стратегијама које разматрају увођење метаверзума у образовање и померање целокупног окружење учионице и искуства учења у виртуелни простор.
Креативан приступ дизајну курикулума је, пре свега, потребно да биде у складу са концептима учења и начелима добре инструкције. Ефикасна настава је обично уско повезана са способношћу едукатора да генерише интерактивне материјале који ће укључити полазнике тако да буду активни учесници у процесу учења, а не само пасивни реципијенти. На основном нивоу, интерактивност у настави подразумева и наводи ученике да нешто ураде. Међутим, када говоримо о дигиталном окружењу, само кликтаање, прелжење са слајда на слајд, или куцање текста у отворена поља не говори ништа о степену ангажовања полазника. Интерактивност у дизајну окружења за учење коришћењем дигиталних, односно тзв. образовних технологија може да се пеерципира на различите начине и мже да има различите облике. Крећу се од реактивног ангажовања, у коме ученици имају мање контроле над структуром и садржајем, до проактивне интеракције, у којој ученици имају већу контролу у истраживању и креирању пута сазнања. Таб, односно дугме које служи за окретање страница или на које се може кликнути како би одвео до информације пример је реактивних интеракција. Овом облику припада и ограничена могућност корисника да контролише аудио или видео приказе,као и и тестови на крају лекција са ограниченим повратним информацијама на одговор студента. Проактивна интеракција је, с друге стране, првенствено усмерена на конструктивистичко гледиште и користи дигиталне технологије које омогућавају ученицима да истражују, откривају, сарађују и активно учествују у учењу. За постизање овог нивоа укључености обично се предлажу симулације, квзови и игре.
Највећа корист за ученике од технологије која омогућава интеракције, као што су симулације или образовне игре, јесте безбедан и лак приступ ситуацијама у стварном свету које би иначе биле прескупе, тешко изводљиве због безбедности, или неких других аспеката присутих у реалном окружењу. Напредни дигитални алати пружају ученицима ниво укључености који би било немогуће постићи без технологије, а такво окржење охрабрује едукаторе да се упусте у наставу која би била оријнтисана на решавање проблема (problem based learning) што подстиче развој креативних потенцијала, креативног и критичког размишљања код полазника.
