Редовно образовање за ученике до 19 година се дефинитивно променило услед масовног коришћења информационо-комуникационих технологија током пандемије из које, чини се, почињемо глобално да назиремо излаз. Ове промене су се неким актерима у овом сегменту образовања допале од самог почетка, а некима се не допадају ни сада када су се школе вратиле својим редовним распоредима. Чини се да се чека да неко објави званични крај пандемије, па да се подвуче црта и дође до консензуса на питање које технолошке новине би било одлично задржати у будућој организацији обавезне редовне наставе.

Када се ради о свету образовања одраслих, ова пандемијом изазвана масовна употреба технологија има и ширу, и видљивију подршку од свих учесника овог процеса. Изгледа да је употреба технологија у образовању одраслих „game changer” који је одавно био потребан и чијем резултату се радују сви актери – првенствено практичари и полазници, а, и доносиоци политика и едукатори. Наиме, употреба технологија омогућава наставним процесима и обукама у образовању одраслих да постану врло флексибилни и да се прилагоде како различитим потребама и циљевима учења, тако и различитим стиловима учења.

Већи део образовања одраслих није обавезан. Самим тим је степен посећености обука у великом обиму подложан различитим приватним контекстима и ограничењима потенцијалних полазника – радним временом (можда у различитим сменама), месту становања, могућностима транспорта, личним ситуацијама (самохрани родитељи или стараоци), финансијским могућностима, психофизичким стањима (умор, преоптерећеност) и сл.

Различити модели организације обука и тренинга који укључују и онлајн и уживо елементе, као и синхроне и асинхроне активности, јесу познати од пре пандемије короне. Међутим ова пандемија јесте искристалисала добре и не тако добре стране новонасталих „комбинација” учења. У области учења одраслих, чини се да сваки модел који није традиционални модел физичке учионице може да нађе врло ефектну примену и да омогући флексибилност и већу прилагодливост обуке појединачним ситуацијама. Ово би далекосежно требало да креира могућност за допирање до већег броја полазника, већи степен коришћења обука, као и већи број финије профилисаних обука у области одраслих.

Осврнућемо се на 3 модела који су тренутно популарни у организацији и креирању обука за одрасле:

• Хибридни модел (енглески: Hybrid)
• Комбиновани модел (енглески: Blended)
• Модел изокренуте учионице (енглески: Flipped Classroom).

Често се сматра да су хибридни и комбиновани модел само различити термини за исту активност што је врло далеко од истине.

Шта оба модела имају као заједничку карактеристику јесте да се састоје и од обуке/наставе/предавања/тренинга/активности и сл. организованих уживо и од ових активности организованих онлајн.

Међутим, у хибридном моделу, уживо активност и онлајн активност дешавају се истовремено, а у комбинованом моделу, наизменично. Дакле, времески аспект је различит.

Оно што је такође различито јесте публика, тј. учесници догађаја – у хибридном моделу, једна група учесника је присутна на лицу места, док је друга група учесника се укључује онлајн. У комбинованом моделу, то је иста група учесника која се у једном тренутку прикључује обуци онлајн, а у друго време, исти ти учесници похађају обуку уживо.

Можемо и да шематизујемо:

Сада је већ јасно да, осим техничке, постоји и методолошка, тј. суштинска разлика између ова два модела.

То можемо најбоље схватити ако одмах размотримо предности и недостатке оба модела.

Дакле, хибридни модел – имамо публику на лицу места, рецимо у учионици, и публику која се укључује из својих домова. Ово нам је предност била у пандемији – смањује се оптерећеност физичке учионице, а задржава се  могућност да предавање буде доступно свим полазницима. Ово је још очигледније ако, независно од пандемије, говоримо о организацији информативне сесије која подразумева дељење информација у кратком временском периоду за велики број учесника. Учесници који живе у месту одржавања сесије ће бити физички присутни, али учесници из осталих крајева земље којима би било скупо и/или временски захтевно да присуствују уживо, прикључиће се истом догађају онлајн. Наравно, примена различитих технологија овде игра главну улогу. Сви учесници ће моћи да интерагују са организаторима сесије. Учесници на локацији ће имати реалну интеракцију, док ће учесници у виртуелном простору моћи да размењују поруке у чету. Исто тако, под условом да је опрема адекватна, публика на лицу места ће моћи да комуницира са публиком у вирутелном простору.

Нпр, уколико се конференција организује као хибридни догађај, може да има присутне у физичком простору – оне који живе у месту или близу места одржавања конференције, или, пак, оне који су могли да дођу. Али, много већи број из различитих земаља може да се укључи онлајн. Дакле, хибридни догађаји јесу преференца када се жели обезбедити присуство великог броја учесника истовремено.

Оно што је недостатак овог модела јесу различита очекивања учесника који су физички присутни и учесника “на екрану”. Као што каже Мигуел Невес, стручњак за организацију хибридних догађаја, публика на лицу места јесте гост на догађају и у потпуности је фокусирана на догађај. У случају “онлајн” публике која се укључује из својих домова, канцеларија, из градског превоза (да, и то се дешава), тај догађај јесте “гост”, и највећа је вероватноћа да ће неко истовремено одговарати на имејл, подгревати ручак за децу, можда чак и показивати карту кондуктеру… Дакле, степен посвећености јесте поптуно другачији. Ово је најтеже за оног ко држи обуку. Скоро је немогуће у истој мери остварити интеракцију са ове две различите публике и то у исто време. Ако се предавач посвети само публици на лицу места, за публику испред екрана то може изгледати као видео снимак, који ће вероватно моћи касније да погледају, а не баш у том тренутку. Ако се предавач посвети више “онлајн” публици, учесници који су дошли на обуку могу да помисле да нису морали да се труде да долазе.

Хибридни модел ће бити у предности када се држи нека обука током дужег временског периода – рецимо три пута недељно у периоду од 6 месеци. Неко ко ради и/или има породицу, сигурно неће бити у могућности да буде физички присутан сваки пут, чак иако живи у истом месту. У том случају, учесници бирају да ли ће да дођу на лице места или се прикључују онлајн и кад то чине. Једне недеље ће сва три пута доћи на место одржавања обуке, а следеће недеље само једном, а остала два пута ће се укључити онлајн. Ово повећава флексибилност овог модела, па се често назива „Hyflex” – енглеска кованица од речи hybrid и flexible, као што се истиче у тексту Considering Use of the Hybrid Flexible Model in Adult Education на сајту EdTech Center@World Education.

Комбиновани модел, с друге стране, подразумева једну групу учесника (чији број може да буде мањи, али не већи од првобитно одређеног) која прати активности путем различитих медија. Прво је то сусрет у физичком простору, и ово је, онда, синхрона активност – сви (подразумева се сви који су дошли) раде ту активност у исто време. Затим, када, рецимо одслушају предавање и поделе се у групе, и одраде радионицу у 4 групе, све на истом месту уживо, оду кући. До следећег пута имају обавезу да се улогују на дату платформу где ће наћи постављене материјале за самостално учење и, рецимо, у делу Форум имају обавезу да оставе коментар на постављено питање. Ово ће сваки учесник радити у време по личном избору, дакле у различито време – и зато је ово асинхрона активност.

Предност оваквих модела јесте што обзебеђује „живу” интеракцију, али, такође омогућава учесницима флексибилност и прилагођавање другим обавезама у свом распореду.

Проблем може да буде што је тешко обезбедити да сви учесници између два сусрета уживо ураде предвиђене задатке. Тако да тренер на следећем сусрету уживо може да има неколико “нивоа” знања у групи што ће отежати даљи рад и излагање новог материјала.

Модел изокренуте учионице јесте у суштини комбиновани модел, али унапређени. Овде се полазницима прво даје одређено време за асинхроне активности које треба да ураде сами. Те активности су обично у формату видео записа, подкаста, чланака и сл. Тако да када полазници дођу на сусрет уживо, већ имају предзнање и тај сусрет може да има интензивнију интеракцију. Овај модел постиже већу мотивисаност полазника јер истовремено пружа и флексибилност.

Можете у коментару поделити ваша искуства са оваквих догађаја којима сте присуствовали.

Извори:

Hybrid vs. Blended Learning: The Difference and Why It Matters
https://www.leadinglearning.com/hybrid-vs-blended-learning/

Blended, Hybrid, and Flipped Courses: What’s the Difference?
https://teaching.temple.edu/edvice-exchange/2019/11/blended-hybrid-and-flipped-courses-what%E2%80%99s-difference