ЕПАЛЕ - Електронска платформа за образовање одраслих у Европи

Време потребно за читање: око 3 минута

Многи људи који су активно укључени у сектор образовања имају значајно искуство у раду на европским пројектима. Има, међутим, и оних којима међународни пројекти и даље представљају велику новину и егзотику у поређењу са свакодневним послом. У ствари, прве кораке често прате несигурности, сумњичавост, чак и страх. Међутим, када дођу до свог трећег пројекта увелико су упознати с циклусима европских пројеката. Партнерства између организација и мрежа јачају, а људи охрабрени улазе у свеобухватније и иновативније пројекте у образовању. Ипак, како на најбољи начин описати различите нивое европске сарадње у образовању и обукама у оквиру међународних пројеката? У наставку је приказан покушај заснован на „Парадигми рада на међународном нивоу” коју је развио Nicholas Walters (Inteval Ltd, Велика Британија). Она се ослања на дугорочна посматрања и размену информација између искусних страна и никако се не треба схватити као емпиријски проверљива хипотеза.               

1. Излазак на међународну сцену

На почетку учесници углавном искусе мешавину узбуђења и неодређених страхова. Попут одласка у страну земљу на одмор, учествовање на међународним конференцијама њима делује егзотично. Они који почињу нови европски пројекат доживљавају узбуђење пригушено разноразним несигурностима. Морају да се суоче са стресом који доноси путовање и нађу пригодан смештај. Обично буду и забринути да њихово владање страним језиком није довољно – овај страх се обично премости када увиде да сви говорници којима дати језик није матерњи морају да се суоче с језичком баријером и да само владање језиком не може да се поистовети са способностима које захтева пројекат. Када се стекну позитивна искуства и опажања, учесници се додатно заинтересују за стицање искуства у међународним пројектима у образовању и обукама.

2. Рад у оквиру делегација

Следећи ниво рада најбоље се може описати као рад на нивоу делегација. На овом нивоу учесници себе доживљавају као представнике своје организације или земље. Усредсређују се на приказивање искустава и опажања која потичу из њихове организације, радног окружења или домовине. Током пројектних састанака много се полаже на презентације. Тада се уопштено анализирају други пројекти и активности које поједини учесници истичу, у складу с њиховом перципираном вредности и постигнућима. Размена информација између присутних затим се најчешће сведе на критичку анализу других презентација. Опасност коју носи таква анализа јесте појачавање стереотипа, као када, на пример, различити приступи раду доведу до старих предрасуда („Немци су добро организовани”). Међутим, временом се ово мења на наредном нивоу ако постоји способност и спремност да се изврши интроспекција.

3. Налажење заједничког језика

Трећи ниво је кључан за даљи развој. Он почиње онда када су учесници способни да препознају и наведу аспекте и особине заједничке укљученим организацијама и земљама. До овога обично долази путем размене практичних личних искустава, као што су студијске посете, пракса уз менторство и вежбе. Ово покреће драгоцене расправе у којима се врше компаративне – али не и критички усмерене – анализе, док се одабир примера добре праксе не заснива искључиво на презентацијама и папирима. На овом нивоу долази не само до ширења опсега заједничких обележја, већ се и разлике између учесника опажају другачије него пре: уместо разговора о разликама повезаним, на пример, са политичким ограничењима или друштвеним контекстима, учесници имају већу способност разумевања суштинских и концептуалних разлика. Тек на овом нивоу многа партнерства наиђу на прекретницу. И док дубље поимање суштинских разлика може бити од помоћи у даљем развоју сарадничких радних односа, неодговарајућа опажања и непоштовање разлика могу довести до неспоразума и тако осујетити или спречити делотворну сарадњу у области образовања и обука и њен даљи развој.  

4. Сарадња

Ако партнери не скрену с пута на начин који смо горе описали, на четвртом нивоу може се развити плодна сарадња у области образовања и обука. Ово се може остварити у виду тематских или методичких, као и практичних пројеката, који могу настати као резултат настојања за сарадњом у оквиру ових партнерстава. На овом нивоу кључ успеха лежи у додели улога ради обављања задатка групе. Рад се дели и расподељује у складу с одређеним скупом вештина сваког партнера који учествује и сваки партнер је задужен за свој део пројекта. Сви ти делови затим постају целина; квалитет крајњег резултата увелико зависи од квалитета засебних задатака, као и њихове повезаности када се саставе. И најбољи исход у том случају је бескористан ако партнер задужен за обавештавање о резултатима не испуни очекивања.

5. Креативна и инклузивна партнерства

У смислу квалитета, пети ниво представља значајан искорак у односу на радне кораке који су му претходили. Сада се утврђене садржинске и концептуалне разлике могу искористити за боље препознавање изазова. Са овим изазовима партнери се након тога могу суочити заједничким снагама и даље имајући на уму кључне разлике. Сада међународни аспект има највећу додатну вредност јер учесницима пружа шансу за креативан рад и сарадњу у новом окружењу. На овом нивоу култура појединачних организација, њихов статус, прихваћена основна сазнања и идеолошки ставови од малог су значаја. Контекст оваквих међународних партнерстава слободнијег је карактера и омогућава решавање проблема у случајевима када се ти проблеми не би могли решити у уобичајеном окружењу засебних организација или на претходним нивоима. То има озбиљне импликације, чак и за стране које учествују, пошто се унапред конципирана вредновања преиспитују, а културолошки и концептуални фактори постају мање значајни. Баш на овом нивоу најпре ће се јавити синергија и дугорочни утицај. Европска сарадња у области образовања и обука постаје трансформативна, док истовремено и добија на снази и добија свој идентитет.

Свако дугорочније међународно партнерство у неком тренутку пролази кроз један или више ових нивоа. Може се десити да се партнерства и појединци већ на првом нивоу упадну у ћорсокак. Нема сваки покушај сарадње могућност или циљ да заврши свој развој према свих пет наведених нивоа. Ипак, многим организацијама, партнерствима и мрежама може бити од користи да редовно прате и разматрају напредак свог међународног рада у области образовања у Европи.

Следећи блог чланци вас такође могу интересовати:

“Slow and steady wins the race, or a Sisyphean task?” (Blog by Susanne Lattke)

Erasmus+ projects in the field of literacy/basic education  (Blog by Simone Kaufhold)