ЕПАЛЕ интервју: Пројекат „Методе радног оспособљавања“ (Део 2)
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије као координатор спроводи пројекат „Методе радног оспособљавања: Нове шансе за развој вештина одраслих у Републици Србији“.
Овај блог чланак представља наставак интервјуа са Јеленом Поповић, координаторком Пројекта при Националној служби за запошљавање.
Први део интервјуа можете пронаћи на следећем линку.
На основу истраживања, урађен је и предлог Стратегије комуникације Националне службе за запошљавање са незапосленим лицима.
Шта су главни закључци комуникационе стратегије? Који канали комуникације су највише преферирани од стране незапослених и да ли вас је од налаза истраживања нешто посебно изненадило?
С обзиром да се прикупљање података временски поклопио са почетком пандемије, то је утицало на промену првобитног плана. Због претпоставке да је дигитална писменост боље развијена код млађих и да су могућности коришћења савремених технологија у комуникацији са њима веће, додатно је узорак непропорционално алоциран на млађе незапослене, да би могла да се раде детаљнија статистичка укрштања.
Истраживање је показало да за трећину испитаника СМС поруке представљају најпогоднији начин комуникације са НСЗ. Исти проценат преферира телефонски позив (и то углавном старији испитаници), док једна петина наводи да би им највише одговарала комуникација путем апликације Вајбер (Viber). На основу чињенице да преко 80% испитаника користи паметни телефон, наведени начини комуникације су уврштени у групу тзв. примарних канала комуникације, који би служили за пружање информација о новостима на секундарним каналима информисања, као што су веб сајт и мобилна апликација.
Имајући то у виду, комуникациона стратегија осмишљена је тако да помогне у унапређењу комуникације са незапосленим лицима, гравитирањем ка млађој популацији, али узимајући такође у обзир могућности комуницирања са традиционалнијом, углавном старијом популацијом.
С тим у вези, главни закључци истраживања не изненађују. Без обзира на то што можемо очекивати раст броја корисника који поседују мобилни телефон и користе паметне технологије, директна примарна комуникација мора остати увек као први контакт, па чак и када она буде аутоматизована, јер такав приступ људима даје осећај посвећености од стране надлежних институција и не треба га потцењивати. С друге стране, иако се, у складу са трендовима и напретком дигиталних технологија, као потреба намеће рад на унапређењу садржаја веб странице и евентуално развој апликације, имајући у виду циљну групу овог истраживања неопходно је да садржај веб сајта и писана комуникација (путем поште) свакако буду поједностављени и прилагођени крајњим корисницима.
Након истраживања, спроведено је тестирање кандидата - процена њихових језичких, нумеричких и дигиталних знања, које је спровео Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.
Можете ли нам рећи нешто више о овоме? Какве разлике су уочене између самопроцене и реалне процене знања испитаника?
У циљу развоја образовних политика и програма обука за унапређивање поменутих вештина код нискоквалификоване и неквалификоване популације незапослених лица, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања је дефинисао минимум потребних вештина и спровео тестирање лица која су претходно била укључена у процес истраживања.
Постигнути резултати показују да је просечан резултат целокупног теста 14,7 од могућих 30 бодова, што значи да тестирана популација у просеку остварује само половину препоручених минималних вештина из области језичке, нумеричке и дигиталне писмености. Поред специфичних резултата који се односе на развој вештина или способности у анкетираној популацији, резултати теста су у потпуности или делимично потврдили неке од резултата добијених самопроценом (питање комуникације, познавања мера или читања табела и графикона), док су неке потпуно оповргли - попут враћања кусура, израчунавања попуста у процентима и могућности коришћења интернета да траже посао.
Закључак је да је приликом регрутовања учесника за обуку важно имати на уму чињеницу да самопроцена није довољна као критеријум за одабир учесника, те да је потребно узети у обзир резултате постигнуте приликом тестирања. Поред тога, налази истраживања ИПСОС-а говоре да је приликом одабира учесника важно узети у обзир и њихову мотивацију за учешће, као и навике и преференције у вези са коришћењем дигиталних уређаја.
Поменули сте да у трећој фази пројекта предстоји дизајнирање и спровођење обука за незапослене. На који начин би оне требало да унапреде постојеће обуке које реализује Национална служба за запошљавање? Када је планирано да се почне са реализацијом ових обука?
У овом тренутку у току су припреме за реализацију ове активности. Како су у питању обуке, узимајући у обзир тренутну ситуацију у погледу Ковид-19 пандемије, обуке ће бити организоване када се за то буду стекли услови.
Дана 24.12.2020. године потписан је Уговор о спровођењу обука са ОШ „Бранко Пешић“ из Београда. Наведена школа бави се образовањем одраслих и поседује дугогодишње искуство у раду са циљном групом пројекта. У наредних недељу дана биће формулисан прецизан план обука, који ће садржати неколико модалитета извођења, с обзиром на актуелну епидемиолошку ситуацију. Већ у јануару 2021. очекујемо да почнемо да радимо са корисницима. Обуке ће бити прилагођене јединственом профилу сваког од полазника, а базиране на већ споменутом резултату тестирања, као и њиховим преференцијама.
Поменули сте Ковид-19 пандемију. На које све начине је постојећа епидемиолошка криза утицала на имплементацију пројекта?
Имајући у виду да је сам почетак пројекта услед одређених техничких и административних потешкоћа померен у односу на планирани, кључне активности пројекта су се поклопиле са периодом трајања пандемије узроковане корона вирусом, што је додатно одложило, али и отежало реализацију одређених активности.
Промењене околности су утицале како на одржавање састанака радне групе, који су одржавани у складу са мерама које је прописао Кризни штаб за сузбијање заразне болести Ковид-19, тако и на промену првобитно планираних метода спровођења активности.
Само истраживање, а затим и тестирање кандидата, такође је било у ризику од слабог одзива кандидата за тестирање, с обзиром на то да су на снази биле мере забране окупљања. Истраживање које је спровела агенција ИПСОС је због пандемије спроведено телефонски, а тестирање које је обавио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања је рађено у мањим групама и у просторијама које су задовољавала услове које је прописао Кризни штаб.
Више информација о пројекту „Методе радног оспособљавања“ можете пронаћи на интернет страници: www.upnow.rs.
