ЕПАЛЕ интервју: Пројекат „Методе радног оспособљавања“ (Део 1)
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије као координатор спроводи пројекат „Методе радног оспособљавања: Нове шансе за развој вештина одраслих у Републици Србији“ (Upskilling Pathways: New Opportunities for Adults - UPNOW), а у оквиру ЕУ Програма за запошљавање и социјалне иновације (European Programme for Employment and Social Innovation - EaSI).
Поводом једног од овогодишњих ЕПАЛЕ тематских фокуса на омогућавању стицања основних вештина, разговарали смо са Јеленом Поповић, координатором пројекта у Националној служби за запошљавање о досадашњим активностима и резултатима на овом пројекту.
Због обима, интервју смо поделили у два дела. У наставку можете прочитати први део интервјуа. Други део интервјуа можете пронаћи овде.
На почетку, реците нам који су главни циљеви UPNOW пројекта? На који начин је овај пројекат у вези са ЕУ иницијативом Upskilling Pathways?
Општи циљ пројекта је стварање чврстог основа у Републици Србији за спровођење Препоруке Савета ЕУ о Методама радног оспособљавања (Council Recommendation on Upskilling Pathways, 2016), узимајући у обзир постојећа законска решења на основу којих се могу изградити подстицајне могућности и идентификовати недостаци у сарадњи са релевантним заинтересованим странама, као и подршка националним властима у циљу усмеравања образовања одраслих.
Пројекат ће промовисати надоградњу вештина и охрабривати појединце да се развијају како би остали конкурентни и унапредили своја знања, од којих могу имати користи на тржишту рада. Пројекат ће такође подстаћи релевантне актере који имају директну контролу и утицај на подршку образовању одраслих, да улажу у програме целоживотног учења широм земље. Резултати ће олакшати приступ неквалификованим и нискоквалификованим одраслим особама до флексибилних путева за побољшање њихове писмености, нумеричког и дигиталног знања.
У којој фази се пројекат налази? Шта је од планираних активности до сада урађено, а шта је остало да се уради?
Пројекат је усмерен на стицање базичних, кључних вештина и компетенција одраслих, а у циљу њиховог укључивања у даље образовање и обуке, напредовање ка квалификацијама, стицање бољих радних и животних шанси. У том смислу, кључне пројектне активности су конципиране по фазама.
Прва фаза је подразумевала прикупљање података и стицање увида у ситуацију на терену, у циљу добијања полазне основе за стварања одрживог плана за даље активности, али и за дефинисање најбољег метода за досезање до циљних група у циљу добијања поузданих података. Истраживање је спроведено у сарадњи са истраживачком агенцијом ИПСОС (IPSOS). Том приликом, циљна група (корисници) имали су прилику да дају самопроцену својих знања и вештина, те да изразе преференције по питању даљег учења.
Следећа фаза је подразумевала тестирање корисника, који су претходно били укључени у истраживање, ради утврђивања врсте и нивоа постојећих и недостајућих вештина, знања и компетенција. Тестирање је спровео Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.
На основу добијених резултата и препорука ових фаза, следи дизајнирање и пружање прилагођене, флексибилне и квалитетне услуге обука, што представља трећу, кључну фазу која ће се реализовати у самој завршници пројекта. Програм обуке треба да нуди садржаје на основу којих ће полазници стећи довољан ниво писмености, рачунања и дигиталних компетенција, сет вештина релевантних за тржиште рада, са тенденцијом да стечене вештине и знања у даљем напредовању отворе могућности за стицање квалификација. Садржај програма треба да је одраз локалних, регионалних и националних потреба тржишта рада.
Завршну активност пројекта представљаће израда Акционог плана који ће представити налазе анализе стања, округлих столова, искуства спровођења пројекта, као и претходна искуства у стручном оспособљавању. Акциони план ће бити списак активности за наредни период од пет година као препорука за креаторе политика и курикулума.
Тема UPNOW пројекта је међусекторска и улази у надлежност различитих државних тела. Представници којих све институција учествују у његовој реализацији и која су њихова задужења?
Конзорцијум на овом пројекту чине Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као носилац пројекта, затим Факултет политичких наука у Београду и Национална служба за запошљавање, као партнерске институције. Партнерство се састоји од пажљиво одабраних јавних институција које имају пун капацитет и знање за спровођење активности. Партнери на пројекту су одабрани и на тај начин како би се обезбедила уравнотеженост - како географска уравнотеженост, јер покривају национални опсег, тако и уравнотеженост у односу на врсту активности - они покривају сва подручја деловања, од нивоа политика до ниво практичног рада са нискоквалификованим незапосленима.
Међутим, партнерство нема снаге само у саставу и дугогодишњој сарадњи главних партнера конзорцијума, већ и у знању и искуству стеченом спровођењем различитих пројеката на тему запошљавања и тржишта рада, надоградње вештина и знања и израде програма образовања одраслих. Формирана је и Радна група на пројекту, која поред конзорцијума, окупља и представнике Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Завода за унапређивање образовања и васпитања, Привредне коморе Србије и Уније послодаваца.
У оквиру Пројекта, агенција ИПСОС спровела је секундарно и примарно истраживање? Шта је био циљ спроведених истраживања и који су њихови главни налази?
Истраживање које је спровела истраживачка агенција ИПСОС је обухватило око 2500 учесника, нискоквалификованих лица са евиденције Националне службе за запошљавање (НСЗ) који су незапослени дуже од две године, али и анализу постојећих (секундарних) података са тржишта рада.
Примарно истраживање је, поред приказивања пресека постојећег стања и мапирања препрека, дало и значајне податке везане за самопроцену језичке, математичке и дигиталне писмености учесника. Утврђено је да велика већина нискоквалификованих незапослених са евиденције НСЗ (преко 90%), који спадају у групу која има мање од 45 година, сматрају да су им елементарна језичка и математичка писменост на завидном нивоу и наводи да се лако споразумева са другим људима и да добро влада основним математичким операцијама. Готово 8 од 10 испитаника из ове групе користи друштвене мреже, а сваки други употребљава интернет за тражење посла. Са друге стране, старији од 45 година су далеко резервисанији према технологијама и скромнији у самопроцени својих могућности.
Секундарно истраживање је поред анализе тренутних демографских, макроекономских и социјалних кретања, дало и структурни преглед нискоквалификованих незапослених на националном и регионалном нивоу, али и анализу реализације мера активне политике запошљавања у погледу циљне групе. Анализа показује да нискоквалификована лица чине значајан удео популације на евиденцији Националне службе за запошљавање. Када се томе придода и критеријум дужине чекања на посао, следи да свако пето лице регистровано у евиденцији НСЗ-а није завршило средњу школу и на запослење чека дуже од две године. У том смислу, програми доквалификације и подстицаји запошљавању играју значајну улогу у асистенцији овој групи незапослених, па је самим тим нужно да формулација годишњих циљева и начина за њихово постизање проистиче из претходне евалуације ефективности сваког програма појединачно.
Међутим, при формулацији самих програма запошљавања, важно је узети у обзир и шири контекст у којем се политика запошљавања примењује. Тако, у циљу формулације што боље политике запошљавања, треба нагласити неколико аспеката који ће обележити предстојећи период и битно утицати на тржиште рада. Упркос добрим макроекономским трендовима и значајном смањењу незапослености, што даје нове могућности и отвара просторе за нове стратегије запошљавања, посебно незапослених лица о којима је овде реч, Србија се суочава са неколико озбиљних изазова, који са друге стране могу додатно да отежају положај ове групе незапослених. То су промена структуре незапослених у погледу раста броја нискоквалификованих, али и њихове старосне структуре и дужине чекања на посао услед пораста запослености и неформалне запослености. На крају, треба узети у обзир последице пандемије, у погледу заустављеног раста, али и могућих рецесија земаља Запада и повећаног притиска на запошљавање у Србији услед очекиваног отпуштања у развијеним земљама, и то највероватније оних са нижим квалификацијама и занимањима за којима је тражња мала.
Ово је био први део интервјуа са Јеленом Поповић, координатором пројекта „Методе радог оспособљавања (UPNOW)“ у Националној служби за запошљавање.
У другом делу интервјуа, можете пронаћи више информација о новом предлогу стратегије НСЗ-а за комуникацију са незапосленим лицима, какве су разлике уочене између самопроцене знања незапослених и објективних резултата у виду њиховог тестирања, као и осталим активностима на овом пројекту.
