Назив CLIL је верзална скраћеница или акроним од речи у енглеској фрази „Content and Language Integrated Learning“ која означава метод за учење. 

Према наводима у тексту „What is CLIL?” на платформи one stop English, овај израз је први пут употребио едукатор Дејвид Марш са Универзитета у граду Јиваскила у Финској још 1994. године како би означио иновативни педагошки приступ који подразумева подучавање садржаја различитих дисциплина / школских предмета (друштвених и природних − на пример, математике, историје, биологије и сл.) на страном језику. Oбједињеним приступом омогућава се двоструки фокус образовног процеса – поспешује се развој предметних компетенција и језичких вештина. 

Почетак ове методе у Европи деведесетих година прошлог века је био део свеобухватних напора различитих институција, а нарочито Европске комисије и Савета Европе, да промовишу билингвализам и плурилингвализам, као и вишејезичност – концепте који тада постају битни аспекти европског друштвено-политичког контекста.

Принципи овог образовног приступа могу да се нађу и у давној историји. Мариjа Мартинез Адријан их у свом раду „An overview of Content and Language Integrated Learning: origins, features and research outcomes“ проналази у примерима учења још у сумерској цивилизацији, као и касније, у средњем веку, када је латински вековима био језик подучавања у образовним установама. Mали број припадника више класе којима је било доступно образовање je у то доба усвајао постулате правне или медицинске науке на латинском, без обзира на свој матерњи језик. 

CLIL-у претходи билингвална настава која је организована на северноамеричком континенту седамдесетих и осамдесетих година 20. века. Наиме, у то време је у Америци и Канади билингвална настава била одговор на растућу језичку разноликост и могуће решење за интегрисање имигрантске популације и припадника мањинских језичких заједница у национални образовани систем уз очување њиховог језичког и културног наслеђа. 

Циљ ових билингвалних програма је био да истовремено подучавају наставно градиво и други језик. Ученици су неке предмете (на пример, математику, природне науке или историју) учили и на енглеском и на матерњем језику. 

У Канади су ови програми названи „immersion programs“, што означавa метод у којем је изложеност циљном језику већа и интензивнија од оне у стандардној настави страног или другог језика. Превасходно су коришћени у Квебеку, провинцији која је вишејезична заједница иако је француски једини званични језик од 1974. године.   

Ови програми су најпре омогућили развој методологије контекстуализованог учења језика (на енглеском „content-based instruction“) која подразумева учење језика у контексту одређене области из реалног живота. Одавно су модули у уџбеницима за учење страног језика посвећени одређеним темама, обично друштвено актуелним, као што су здравље, исхрана, заштита животне средине, медијска писменост и сл. Ова контекстуализованост омогућава полазницима да уче језик на примерима из свакодневног живота за разлику од беживотних примера „скованих“ само за лингвистичке потребе попут примера у којима полазници вежбају да кажу да су две плаве торбе на столу а две жуте лопте на поду, којих ће се сетити неки старији од нас који су учили страни језик пре више деценија.  

Ови педагошки приступи, чији је циљ био да покажу да усвајање језика може да се оствари учењем садржаја из различитих области на том језику, утрли су пут развоју CLIL-а који је добио званични статус наставног програма у Европи деведесетих година прошлог века, као што је наведено на почетку текста. 

У својој брошури „Увод у CLIL за родитеље и младе“, универзитетски предавач из Финске Дејвид Марш, „кум“ ове методе, истиче више битних принципа CLIL-а. 

CLIL разбија мит да је потребно да ученици науче граматичка правила савршено пре него што уопште покушају да се изразе на страном језику. CLIL увек даје предност комуникацији – битно је да се пренесе порука и успостави комуникација са саговорницима. То се постиже излагањем језику и усвајањем језика на смислен начин.

Досадашње искуство и истраживање показују да ефикасно усвајање језика није једина предност CLIL-а. Наиме, када учимо градиво из различитих области на циљном језику уместо да учимо само о структури и принципима тог циљног језика, градиво посматрамо из другачијег угла него као када бисмо га учили само на матерњем језику. На тај начин, непрестано „вежбамо“ своје менталне капацитете и себи задајемо све теже задатке чиме поспешујемо дубље разумевање. Наши мозгови постају вишејезичне машине. 

Декодирање садржаја на циљном језику поспешује фокусираност и можемо да га посматрамо као ментални тренинг који јача опште когнитивне способности. 

Дакле, CLIL омогућава ефиакасно учење страног језика, дубље схватање градива, развијајући истовремено вештине за учење које доприносе бољим резултатима у свим областима.