Blog
Blog

Целоживотно учење у каснијим фазама живота: међугенерацијско учење

Прочитајте текст Сатје Бринк и сазнајте зашто је међугенерацијско учење атрактивно у каснијим фазама живота.

Блог чланак је преузет са платформе. Аутор је Satya Brink

Линк ка оригиналном чланку: https://epale.ec.europa.eu/en/blog/lifelong-learning-later-life-intergenerational-learning

Научите да делите – делите да бисте научили

Међугенерацијско учење представља начин на који се знање одувек преноси с једне генерације на другу. Често се назива и мултигенерацијско учење, када људи свих узраста уче заједно и једни од других, тако да тај термин може да се односи на људе из различитих старосних група или људе из различитих времена. Овакво учење разликује се од учења које се одвија у групама које се састоје од људи истих или сличних година, што се назива унутаргенерацијско учење.

Међугенерацијско учење може да укључује живе припаднике две или више генерација или једну или више особа једне генерације које се образују и једну или више особа из прошлости. Учење у одсуству претходних генерација одвија се путем анализе њихових живота и заоставштине која је допринела људском знању, вештинама и искуству.

Зашто је међугенерацијско учење атрактивно у каснијим фазама живота?

Људско знање расте невероватном брзином, па прилагођавање свакодневним променама захтева континуирано учење. У каснијим фазама живота, наглашена је потреба за надокнађивањем недостатака који се јављају услед застарелог знања, како би се држао корак с кључним информацијама које омогућавају разумевање глобалних дешавања и промена у окружењу, што омогућава живот у савременом свету и повезивање са другима у све разноврснијем друштву.

Међутим, без обзира на животни стадијум, сви треба да усвоје нове идеје и да се носе с новим изазовима и променљивим околностима. Напредак знања игра кључну улогу у свим сферама живота, попут личног развоја, одговорних улога за одрасле у друштву и глобалне свести о грађанима света.

За лица у каснијим фазама живота, међугенерацијско учење представља инклузивну, вишедимензионалну могућност учења с другима који имају сличне циљеве, док се сопственим учењем управља уз ослањање на омиљене стратегије и из жељени ниво ангажовања. Такав начин учења има и додатне предности.

Које су јединствене одлике међугенерацијског учења?

Међугенерацијско учење обједињује људе различитих година у циљаним, међусобно корисним активностима, како би се постигло реципрочно и заједничко учење. У таквом окружењу, стичу се знања, вештине и ставови, док се истовремено деле постојећа знања, вештине и ставови појединаца.

Другим речима, свако истовремено може да буде и наставник и ученик.

Поступак учења често је зависио од стручњака или лица обучених за обављање улоге наставника и посредника, који су, по правилу, били старији од ученика. Прва новина код међугенерацијског учења је у томе што старији људи могу да уче од млађих, посебно када говоримо о дигиталним вештинама. Заправо, код међугенерацијског учења вреднује се то што људи свих година могу да преносе знање другима, па се знање не посматра у склопу било које старосне групе. Према томе, код међугенерацијског учења, фокус није на годинама и хијерархији, већ на вредности мотивације за учење и дељењу индивидуалног људског капитала. Прекида се веза са старошћу или статусом појединаца и признаје се вредност акумулираног знања у оквиру групе. Уважава се и животно искуство и „животна мудрост“ старијих људи.

Међугенерацијско учење може да буде формално, али често је и неформално и информално. С обзиром на то да се начини учења прилагођавају конкретним околностима и потребама различитих група, постоје разноврсни начини за унапређење приступачности прилика за учење, као и различити начини учења. Како је међугенерацијско учење усмерено на лица која уче, они га и одређују у погледу садржаја, распореда и опција за учење. Та флексибилност и инклузивност одговарају људима у каснијим животним фазама јер олакшавају уклапање учења у свакодневни живот. Такво учење може да се одвија између чланова једне породице, лица која се састају да би учила уживо, али и између људи који се не познају, али уче једни од других, чак и путем интернета.

Трансформација учења с другима у склопу поступка међугенерацијског учења резултира ефикаснијим искоришћавањем знања сваког појединца. Поступак учења није резервисан само за једносмерно преношење знања с једне особе на више лица која то знање усвајају. Уместо тога, међугенерацијско учење ослања се на заједничко тражење информација, осавремењавање знања, заједничко учење и креирање нових знања и праксе. 

  • Заједничко тражење информација. Заједнички интерес за учењем комбинује се са индивидуалним тражењем информација у складу са мотивацијом и потребама појединаца. Појединци дискутују о знањима која свако од њих поседује, а након тога врши се евалуација закључака који проистичу из дискусије и интегрисања нових информација. Учење је увек оријентисано ка оном који учи и од њега и зависи.
  • Осавремењавање знања. Разговор с другима може да укаже на застарела знања и проверене информације. Када се у друштво у одређеном тренутку уведу нове информације и пракса, оне могу да се брзо шире у оквиру група за међугенерацијско учење, јер сваки појединац може да подучава остале. То је нарочито важно када се знања и пракса толико брзо развијају да нема времена да се укључе у програм формалног образовања. 
  • Заједничко учење. У склопу међугенерацијског учења, учесници су одговорни за поступак учења сваког појединца, а узимају се у обзир индивидуалне предности и недостаци. Ученици имају неједнаке улоге и ослањају се на ресурсе, искуства и вештине других чланова групе у циљу подршке учењу. Заједничко учење заснива се на друштвеним аспектима учења, док различити људи склапају размењене информације у целовиту слику одређене теме у циљу савладавања нових друштвених изазова с којима се суочавају у животу и друштвеним интеракцијама. Појединци унапређују комуникацију и вештине размишљања, док група као целина даје потврду информација у склопу културног контекста.
  • Заједничко креирање нових знања и праксе. Учење покреће потражња. Заједничко креирање знања је синергични поступак у склопу кога се обједињују знања из различитих дисциплина, животних и професионалних искустава, као и ступњева техничких знања и радних вештина ученика у циљу креирања новог знања и начина на које могу да се раде неке ствари у свакодневном животу, као и у циљу праћења сложених савремених друштвених изазова. Ученици се на тај начин ослањају на знања различитих чланова групе, сопствена знања и заједнички рад на долажењу до нових знања. У склопу тог поступка, појединци деле знања, превазилазе препреке и решавају проблеме повезивањем сопственог пасивног и активног знања.

Прeдности међугенерацијског учења

Постоје и економске и друштвене предности оваквог учења за појединце, заједнице и државе. Непосредне и посредне предности нису супротстављене, већ су усклађене. Ту се мисли и на предности за старије људе, али и предности учешћа старијих људи у овом типу учења.

Предности за појединце:

Економске: учење резултира мудрим доношењем одлука које одређују будући живот и одражавају се на финансије, самодовољност, мудро и одрживо коришћење ресурса, улагања и заоставштину.

Друштвене: ове предности обухватају боље физичко и ментално здравље, самопоуздање, друштвене вештине, друштвену ефикасност, здрав стил живота и изборе, друштвено ангажовање и умрежавање.

Предности за заједницу:

Економске: виши животни стандард, брига о животној средини, волонтерски рад и улагање у заједницу.

Друштвене: друштвена кохезија, припадност заједници, емпатија, склад између различитих генерација и боље разумевање поступка старења.

Предности за државу:

Економске: економски раст, смањење јавне потрошње услед мањег ослањања на социјалну заштиту и веће самосталности старијих људи, напредак и повећање продуктивности и већа конкуренција између људи који су спремни за будуће изазове.

Друштвене: унапређење демократије, уз већи национални понос, инклузивност, виши степен поверења и реципроцитета, сарадњу и грађанске акције, нижи степен неједнакости, активно грађанство и социјалну правду.

Потенцијал међугенерацијског учења

Право на доживотно учење саставни је део доброг грађанства, уз размену знања, доношење мудрих одлука и одговарајуће друштвено владање, у циљу пружања доприноса унапређењу друштва. Обезбеђивање приступа приликама за учење за свакога заједничка је обавеза. Неговање културе учења покреће свакога на пружање доприноса у овој области. То значи да свако треба да буде у могућности да се нађе у улози учитеља, да дели своја знања и вештине, али и у улози ученика који добровољно учи од других који имају одговарајућа знања и вештине.

Међугенерацијско учење доводи до ефикаснијег искоришћавања знања сваког појединца у циљу континуираног увећања националног људског капитала. Испуњен потенцијал међугенерацијског учења помера универзално учење из сфере маште у сферу достижног, јер учење постаје саставни део свачијег живота, без обзира на године, улоге и способности. Циљна популација за међугенерацијско учење је огромна јер може да обухвати све грађане старије од шеснаест година, што чини три четвртине укупне популације.

Упркос бројним доказима који потврђују значај међугенерацијског учења у смислу економских предности, једнакости и ефикасности, пун потенцијал оваквог учења од других и са другима, као и дељења личног људског капитала с другима још увек није остварен. Због чега? Тренутно је број одраслих и старијих људи који имају користи од оваквог учења мали, а њихов напредак је ограничен. Начини приступа, уписа и спровођења оваквог учења прилагођени су типовима ученика и њиховим циљевима, тако да не постоји јединствен систем који може да се подигне на национални ниво. Осим тога, званично признавање међугенерацијског учења на националном нивоу није решено када се вештине преносе неформалним и информалним путем. Без обзира на то, овако стечено знање има примену у свакодневном животу.

У савременом друштву, континуирано доживотно учење је предуслов за успех у животу. Међугенерацијско учење представља ефикасан начин за развој доживотног учења, тако што би се учење проширило изван сфере обавезног иницијалног образовања без претераних улагања у инфраструктуру и административне послове. Наравно, одређени видови наставе захтевали би посебну обуку, а одређени видови учења захтевали би помоћна средства и одговарајуће окружење. Без обзира на то, учење би било део свакодневног живота и одвијало би се на местима на којима људи иначе проводе време. Међугенерацијско учење имало би континуиране и вишеструке бенефите, без обзира на старосну структуру популације. Људи у каснијим стадијумима живота осећају се вредније уместо рањиво уколико знају да никада нису превише стари да би учили или преносили знање.

Милијардер Чарли Мангер је рекао:

„Никада немојте да престанете да учите јер живот никада не престаје да вас учи. Нешто најбоље што човек може да уради је да помогне другом људском бићу да нешто научи“.

Login (0)

Want to write a blog post ?

Don't hesitate to do so! Click the link below and start posting a new article!

Најновије дискусије

ЕПАЛЕ дискусија: Вештачка интелигенција и образовање одраслих

Улога вештачке интелигенције у образовању одраслих: да ли може бити помоћ или препрека одраслим ученицима?

Више

Vebinar „EPALE na srpskom jeziku i ostale novine na platformi“