chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE - Platforma electronică pentru educația adulților în Europa

Blog

Не желим да учим

23/09/2020
de Regina EBNER
Limba: SR
Document available also in: EN RO ES EL PT CS PL HU DE FR FI

/ro/file/unwilling-learn-0Unwilling to learn

Unwilling to learn

 

Чак и они који најватреније подржавају образовање одраслих понекад имају отпор према учењу. Како да учинимо образовање на радном месту и генерално образовање одраслих поново привлачним за ученике? Ђина Ебнер дели своја размишљања.

 

На почетку сам желела да напишем нешто о Европској недељи стручних вештина (EVSW) у Хелсинкију. Онда ми се десило нешто чудно на једном од тих догађаја, и помислила сам да би било добро да то поделим са вама.

Кратак увод: бавим се образовањем одраслих неких 25 година, и учење је саставни део мог живота. Већину представља неформално и информално образовање, што је сјајно. Имам „дугме“ са Платформе за целоживотно учење на коме пише „И даље учим“.

Да се вратим на догађај са EVSW: водио се разговор о вештинама за будућност (уз јак нагласак на дигитализацију, аутоматизацију и вештачку интелигенцију). У једном тренутку су нас замолили да путем наших паметних телефона покажемо да ли сматрамо да поседујемо све вештине за будућност. Као и многи други, и ја сам одговорила да делимично поседујем вештине или неке од њих. Онда је неко на панелу рекао, у најбољој намери, без сумње, да ћемо ми (и сви они који су навели да немају вештине за будућности) морати много да учимо како бисмо били спремни за тржиште рада будућности.

И ту почиње мој чудни доживљај. Имала сам директну и скоро физичку реакцију на ту реченицу, конкретно сам на тренутак престала да дишем и прво сам помислила „Али ја не желим да учим“, а онда и „Моја будућност на тржишту рада је ограничена“ (имам 55 година), и на крају „Ко још има времена“. Била сам помало престрављена. То је био први пут у животу да нисам желела да учим (било је ситуација када нисам хтела да идем у школу, али то је нешто сасвим друго). Моја прва анализа била је да сам већ једном ногом у гробу. Да сам све ближа годинама када људи кажу да више не треба да уче – људи које ми покушавамо да убедимо да је учење корисно и забавно.

То заправо није истина. Управо сам почела да похађам обуку о фотографисању природе, која ће трајати две године. Размишљам и да се упишем на још један курс о слепим мишевима (волим слепе мишеве). Направила сам дугачак списак ствари којима бих волела да се бавим (нпр. информално образовање) и да научим када будем имала времена: да читам књиге Роберта Мусила, научим руски језик, волонтирам (можда нешто са слепим мишевима?), научим холандски језик, а можда и почнем да певам по први пут након што ми је породица прилично убедљиво рекла да немам појма са певањем када сам имала шест година.

Зашто је онда моја реакција била тако интензивна и тренутна? Након даљег размишљања, дошла сам до закључка да је то била реч „морати“ у реченици. Морамо да будемо у току. Морамо да се додатно усавршавамо и усвајамо нове вештине. Морамо да поседујемо све неопходне вештине. А ја сам реаговала са гласним (у себи): „Не, ја не морам“. Попут многих других људи, и ја сам заузета. Радим, путујем, обављам послове, бавим се иритантним стварима као што је преговарање са осигуравајућим кућама; покушавам да вежбам; припремам здраву храну; водим мачке код ветеринара, а оне баш и не уживају у томе. Списак нема краја, тек што решите једну ствар, јавља се следећа. Због тога већ имате мање времена за ствари које волите да радите, као што су сусрети са пријатељима, одлазак у позориште или биоскоп, итд. Где да уклопим учење којим МОРАМ да се бавим?

За мене учење је одједном дошло на ниво иритантних ствари које морам да радим – осигурање, хипотеке, пореска пријава, вежбање. И одједном сам савршено разумела шта многи људи мисле о учењу. Већ смо презаузети, не дајте нам још  један задатак који МОРАМО да обавимo. А још је горе уколико не видите никакве користи. Да ли ћу добити унапређење? Да ли ћу моћи да пређем на боље плаћени посао? Много је људи који неће (одмах) имати користи. Није чудо што одговарају одлучним НЕ.

Сада када сам вас удавила својим искуством, ево и неколико рационалнијих мисли:

Хајде да променимо причу о континуираном стручном образовању и обуци, и образовању одраслих. Хајде да престанемо да говоримо људима да морају да уче/похађају обуке/додатно се образују/преквалификују се. Хајде да на радном месту говоримо о сјајној шанси коју ће планирано образовање омогућити, а не о томе да „морамо да похађамо обуку“. У ствари, хајде да омогућимо више образовања на радном месту током радног времена како бисмо смањили притисак на запослене.

Хајде да променимо аргументе који се односе на то колико радости образовање може да донесе; колико има користи, чак и ако нису финансијске; то није задатак, већ интересантна и инспиративна активност.

Хајде да уживамо и промовишемо све облике учења.

Учење вас може усрећити.


Ђина Ебнер је генерални секретар Европског удружења за образовање одраслих (EAEA) и тематски координатор EPALE за подршку ученицима.

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn Share on email
Refresh comments Enable auto refresh

Se afișează 1 - 8 din 8
  • imaginea utilizatorului Petra Steiner, wba
    Dear Gina!

    Thanks so much for this article, I fully can unterstand what you mean. For me it seems to be a kind of pressure and its exhausting adults. What came into my mind, when you told about your experience is: isn´t it a question what we want (and have to) learn? ... More than just a question of whether we have to learn or not? Following this question it becomes important to think about our opportunity and freedom to choose, what we want to learn and which subject we would rather like to leave out. Many topics concerning every day management and "digitalisation" seem to not allow freedom of choice. Or is it possible to shape this external pressure als Community of adult educators?
    Best regards and a successfull 2020!
    Petra H. Steiner, Austria
  • imaginea utilizatorului Halmos-Németh Ágnes
    Most ébredtem rá, hogy legtöbbször engem is a KELL zavart és zavar. Persze előfordul sokszor olyan is, amikor a kell címszó alatt elkezd érdekelni az, amit meg kell tanulnom és meg kell csinálnom a kell-en belül. Ugyanakkor azt gondolom, hogy egy bizonyos kor felett (szerencséseknek ehhez nem kell bizonyos kor) tényleg akkor okoz igazi örömöt a tanulás, ha az belső indíttatásból jön, azzal kezdek el foglalkozni, ami igazán érdekel, de eddig nem tehettem meg, hogy erre időt szakítsak. Akkor biztosan nagyon felszabadító lehet elhagyni a KELL-eket és válik igazi élménnyé a tanulás. A legjobb viszont az lenne, ha már a gyerekkortól megtanulnánk az örömtanulást. 
  • imaginea utilizatorului Claudio MARQUES
    Je ne sais pas si je suis d'accord avec l'idée de ne pas vouloir apprendre. Je pense que c'est même impossible. Je pense qu'on aime tous apprendre car on pense. Les connaissances rentrent tous les jours dans notre vie. Pour moi apprendre c'est ma manière d'être avec moi et le monde mais nous sommes bien-sûrs tous différents. L'apprentissage peut-être récréatif, social, culturel ou technique mais je pense que tout apprentissage est important. 
    Obliger à apprendre, non? C'est comme obliger à manger.
  • imaginea utilizatorului Marzena Woch

    W dzisiejszych czasach coraz mniej ludzi chce się uczyć, już dzieci od najmłodszych lat okazują niechęć do nauki. 
    Przyczyn może być wiele, jedni gonią za kariera, pieniędzmi, inni zniechęcają się w szkołach, przez forme prowadzonych zajęć, podejścia nauczyciela do ucznia. 
    Z kolei też brak checi do nauki wynika z naszego lenistwa, niechęci, również z przykładu znajomych, rodziny, którzy po skończeniu studiów nie potrafia znaleźć pracy w danym zawodzie. 
    Nauka jest ważnym elementem każdego z nas, uczy nas życia, pracy, relacji międzyludzkich, warto mimo wszystko uczyć się, i zdobywać nowe doświadczenia.
  • imaginea utilizatorului Krisztina Kotlárné Varga
    Köszönöm a cikket, frissitő élmény volt olvasni. Ahogy a gyerekek is egyre kevésbé szívlelik, hogy megmondják nekik, hogy mit KELL csinálniuk, úgy a felnőtekre ez hatványozottan igaz. A prespektíva váltás, az új csomagolás lehetne egy jó megoldás erre, ahogy Ön ezt írja. Köszönöm!
  • imaginea utilizatorului EPALE SK
    Dear Gina, 

    thank you for this article. We face it everyday and should be aware of this kind of "selling" adult learning almost exclusively in the context of labor market. Values, joy, personal fulfillment, social contacts and much more is what we also need to stress about further learning. And we often don´t.
  • imaginea utilizatorului Katrin Echtermeyer
    Many thanks for the very personal insight. I think this kind of self-reflection is very important in education in general and in adult education in particular. This is not about "us" (the teachers) on the one hand and "the others" (the learners) on the other. We are all the "adults" to whom adult education is directed. If we reflect on what causes contradiction in us, we can avoid it for our offers - no MUST in connection with learning, for example. If we reflect on what appeals to us, what arouses our curiosity, what makes us want to learn, then we know better what is interesting for others. Certainly not for everyone, but for some more.
  • imaginea utilizatorului Anastasija Kravcenoka
    Pilnībā piekritu par to, ka mācīšanās jābūt interesantai un aizraujošai aktivitātei, tad cilvēki mācīsies arī papildus, viņus nevien nespiedīs to darīt, bet viņi to darīs paši! Tas ir pats galvenais.