chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE - Plataforma eletrónica para a educação de adultos na Europa

Blogue

Учење одраслих кроз праксу као покретач промена

23/09/2020
por Simon BROEK
Idioma: SR
Document available also in: EN PL HU DE NL

Adult apprentices

 

У овом блогу, Симон Брук (Simon Broek) пише о томе како учење одраслих кроз праксу може створити окружење у којем предузећа постају организације за учење, a запослени постају ученици који учествују у целоживотном учењу.

 

Учење одраслих на радном месту и потреба за организацијама за учење

Европа мора да се постара да њена радна снага буде спремна да одговори на захтеве привреде који се све брже мењају тако што ће омогућити радницима да побољшају и прошире своја знања и вештине током живота. Ово би омогућило радницима да активно доприносе иновативној привреди, при том креирајући радна места будућности. Како би до овога дошло, сви морају да буду непрестано укључени у учење, јер то игра кључну улогу при омогућавању радницима да се снађу приликом промена на радном месту (или приликом промене посла).

Учење нових вештина на радном месту може у целини побољшати лични развој одраслих (економска корист, благостање, веће ангажовање); ово повољнo утиче и на послодавце (иновација, лојалност радника, смањен број инцидената на радном месту), као и на друштво у целини (прилагодљивост, социјална инклузија).

Учење одраслих на радном месту може се организовати на различите начине. Учење засновано на раду може се односити на учење кроз праксу, стажирање и оспособљавање уз рад (тј. континуирано професионално усавршавање). Следећа табела пружа концизан преглед различитих врста учења заснованог на раду.

 

Work-based learning

(Учење засновано на раду може бити:

Део формалног система високог и стручног образовања и усавршавања у циљу стицања квалификација

-Симулације радне праксе током школовања

-Учење кроз праксу

-Стажирање 1) Стажирање које је део стручног/академског наставног програма или је (обавезни) део професионалне обуке

Oрганизовано од стране Националне службе за запошљавање

-Стажирање 2) Стажирање повезано са активним политикама тржишта рада

Организовано од стране послодаваца, запослених и секторских организација

-Стажирање 3) Стажирање на отвореном тржишту

-Учење засновано на раду у контексту континуираног професионалног усавршавања)

 

Уз све ове различите врсте учења заснованог на раду у којем одрасли учествују, постоје и различите политике које се баве учењем одраслих на радном месту (политике стручног образовања и усавршавања, вишег образовања, тржишта рада, секторске политике, итд.).

Централни елемент који повезује све ове политике је чињеница да радно место мора да постане инструмент учења. У идеалном свету, организације би се стратешки преусмериле на то да постану организације за учење. Овај подухват захтева дугорочну посвећеност, а организације такође треба да заснују партнерства са другим организацијама и пружаоцима услуга учења, као и да поделе задужења за развој вештина између компанија и институција за стручно образовање и усавршавање. Управо ту може лежати снага учења кроз праксу.

 

Учење кроз праксу одраслих

Учење кроз праксу, као и учење кроз праксу одраслих, приоритет су на дневном реду Европе последњих година. Иако се велики број истраживања бавио учењем кроз праксу као целином, мање пажње се посвећивало учењу кроз праксу одраслих. Последњих година, Европски центар за развој стручног оспособљавања (Cedefop) и Организација за економску сарадњу и развој (OECD) се труде да попуне ову празнину, али још много тога је остало истражити.

 

Дефинисање учења одраслих кроз праксу

Недавно објављена Cedefop студија (2019) фокусирала се на проналажење разлика између учења кроз праксу младих и одраслих. Дошли су до закључка да се учење кроз праксу одраслих тренутно не сматра засебном врстом учења кроз праксу. Тешко је јасно дефинисати учење кроз праксу одраслих, али је студија узела у обзир пређашње искуство одраслих, а ова врста учења дозвољава ученицима да стекну формалне квалификације стручног образовања и усавршавања, као и високог образовања (у складу са карактеристикама учења кроз праксу).

 

Статистички подаци су оскудни

Организација за економску сарадњу и развој пружа одређене прегледе статистичких података. Иако се често оспоравају из статистичких разлога, ови прегледи врше поделу учења кроз праксу одраслих по годинама старости: одрасле особе су особе које имају преко 25 година. Слика испод показује да постоје велике разлике у расподели учења кроз праксу у зависности од старости и земље.

Adult apprentices

Извор: Национална статистика и Мулман С. (Muehlemann, S), Економија учења кроз праксу одраслих, објавила Организација за економску сарадњу и развој; Напомена: Одрасле особе су особе изнад 25 година, осим у Аустрији (21+) и Немачкој (24+). Укључено у презентацију Организације за економску сарадњу и развој током Европске недеље професионалних вештина 2019. године у Хелсинкију.

 

Остали подаци које је изнела Организација за економску сарадњу и развој показују да се у већини земаља повећао број одраслих који су део процеса учења кроз праксу. На пример, у периоду између 2008. и 2019. године, број полазника се готово удвостручио у Данској. Cedefop-ова студија је такође открила да одрасли све више учествују у учењу кроз праксу захваљујући променама политика и мера које су отклониле препреке и пружиле подстицај.

 

Организациони утицај учења кроз праксу одраслих

Раније студије, на пример оне које су спровели Фулер и остали (Fuller et al) (2015) наговештавале су улогу коју учење одраслих кроз праксу има у креирању културе континуираног учења на радном месту која укључује све запослене, независно од старости. Ова култура је кључна како би се обезбедила радна снага довољно стручна за испуњавање пословних циљева и опстанак пословања.

Управо ова чињеница је и привукла моју пажњу! Да ли је учење одраслих кроз праксу само још једна врста учења заснованог на раду или је више од тога? Још два питања ми падају на памет:

  1. Да ли ће организације развијати у континуитету усавршавање и културу учења када се њихови запослени укључе у учење на дуже стазе у односу на организације у којима запослени учествују у импровизованим радионицама и кратким курсевима?
  2. Да ли ће компаније и организације имати већу улогу у развоју и обнови формалних квалификација стручног образовања и усавршавања и вишег образовања када буду више укључене у обуке које за циљ имају ове квалификације?

Вероватно је прерано доносити било какве закључке јер још увек није спроведено довољно истраживања на ову тему, али можда следећи подаци подробније објасне ситуацију:

  1. Што се развоја културе учења тиче: Организациони модели учења и развоја често се позивају на моћ комбиновања различитих метода учења. На пример, консултантска фирма McKinsey истиче једну од девет димензија које доприносе снажној функцији учења и развоја. Ова димензија омогућава оквир учења у односу 70:20:10. Ово је оквир где се 70% учења одвија на послу, 20% кроз интеракцију и сарадњу, док се 10% одвија током формалног учења, нпр. обука у учионици и дигиталних наставних програма. Ово се добро уклапа у структуирано учење кроз праксу и пружа ученицима формалне квалификације које имају друштвени значај и ван организације. Поред тога, организације ће морати да размотре могу ли да олакшају учење у складу са наведеним циљевима учења: могу ли одрасли ученици извршити тражене активности унутар компаније? Да ли су им доступни алати и опрема?
  2. Што се тиче укључивања предузећа у развој квалификација: Предстојећа Cedefop студија о улози коју исходи учења имају у подршци дијалога између тржишта рада, образовања и обуке показала је да учесници у тржишту рада могу да промене пружање стручног образовања и усавршавања када су у директном контакту са пружаоцима услуга стручног образовања и усавршавања и да не морају да се сасвим ослањају на компликоване механизме за повратне информације како би се квалификације ускладиле са њиховим потребама. Системи учења кроз праксу су један од начина да се пружање услуга стручног образовања и усавршавања прилагоди њиховим новонасталим потребама. Ово је посебно важно за одрасле који уче кроз праксу, а постаје још важније када се квалификације не подударају са стварном радном праксом.

 

Учење одраслих кроз праксу: покретач промена

Учење одраслих кроз праксу може бити покретач промена када се ради о односу формалних квалификација стручног образовања и усавршавања/вишег образовања, послодаваца и ученика који учествују у целоживотном учењу. Под утицајем новонасталих система за учење одраслих кроз праксу, формалне квалификације стручног образовања и усавршавања/вишег образовања могле би боље да се прилагоде новим променама; послодавци могу да постану више укључени у обнављање квалификација; послодавци могу да развију снажније културе учења; и коначно, одрасли можда одлуче да се упусте у дугорочније учење.


Симон Брук (Simon Broek) je учествовао у неколико европских истраживачких пројеката о образовању, проблемима тржишта рада и осигурању. Саветовао је Европску комисију, Европски парламент и Европске агенције о питањима везаним за образовне политике, целоживотно учење и тржиште рада и сарадник је Института Окам за подршку политикама (Ockham Institute of Policy Support).

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn Share on email