Najčešći uzroci neuspešnog onlajn obrazovanja u visokoobrazovnom kontekstu proizilaze iz tendencije da se tradicionalne obrazovne postavke implementiraju u onlajn obrazovna okruženja. Preciznije, visokoškolski nastavnici u onlajn obrazovanju se često posmatraju kao superiorni nosioci znanja i njihova simplifikovana uloga je da ta znanja prenesu studentima, dok su studenti pasivni usvojioci znanja. Takođe, među nastavnicima ne postoji adekvatno razumevanje suštine „sistema za upravljanje učenjem“ (Learning Management Systems – LMS), kojima se neretko pridaje funkcija „virtuelne oglasne table“ (Virtual Bulletin Board) odakle studenti mogu preuzimati opšte informacije ili obrazovne materijale koji se tiču konkretnih onlajn kurseva. Da bi onlajn obrazovanje bilo uspešno, kao i da bi se opravdala njegova fenomenološka, pojmovna i terminološka suština, ono mora biti zasnovano na bogatoj interakciji među svim učesnicima u obrazovnom procesu, a „sistemi za upravljanje učenjem“ moraju biti shvaćeni, ne kao proste tehnološke postavke, već kao virtuelna obrazovna okruženja koja nude širok spektar mogućnosti za razvoj onlajn obrazovne interakcije.

U skladu sa prethodno rečenim, u kontekstu onlajn obrazovanja prisutan je imperativ prelaska sa tradicionalne jednosmerne transakcije u odnosima između nastavnika i studenata gde je nastavnik u centru interakcionog procesa, na savremene postavke koje podržavaju interakciju među učesnicima u obrazovnim aktivnostima, gde je student u centralnom interakcionom položaju (Lazarević, 2008). Najčešće se govori o četiri dominantna tipa interakcije u onlajn obrazovanju koji polaze od studenata. Reč je o interakciji na relacijama student-student, student-sadržaj obrazovanja, student-nastavnik i student-tehnologija (Ljujić, 2013, 2011; Lazarević, 2008; Anderson, 2003). Bez namere da se umanji značaj bilo kog od pomenutih vidova interakcije, u ovom radu fokus je na interakciji koja se u onlajn obrazovanju ostvaruje na relaciji student-sadržaj obrazovanja. To je zbog toga što, za razliku od tradicionalnog obrazovanja, u onlajn obrazovanju interakcija između studenata i obrazovnog sadržaja ima drugačije karakteristike koje se prema Lazareviću (2008), na prvom mestu, ogledaju u tome što obrazovni sadržaji nisu kruto definisani i unapred dati, već se prilagođavaju individualnim karakteristikama, interesovanjima i potrebama polaznika. Nastavnik zadaje samo inicijalne materijale, a studenti su ti koji kroz aktivnu participaciju u onlajn obrazovnom procesu modifikuju i kreiraju sadržaje obrazovanja. U takvoj situaciji svi učesnici u obrazovnom procesu imaju svoj doprinos u ostvarivanju opštih obrazovnih ciljeva, gde su nastavnici prevashodno facilitatori i integratori, a studenti oni koji produkuju suštinske ideje o temama koje se obrađuju.

Namera je da se u ovom radu opiše jedna nastavna jedinica koja je obrađena u okviru kursa „Onlajn obrazovanje odraslih“ u celosti realizovanog putem „sistema za upravljanje učenjem“ Moodle na osnovnim studijama andragogije na Filozofskom fakultetu u Beogradu školske 2017/2018. god., koji su pohađali studenti 2. i 4. godine studija, a koja prilično dobro ilustruje doprinos koji studenti imaju u kontekstu kreiranja sadržaja onlajn obrazovanja.