chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE - Elektronisch platform voor volwasseneneducatie in Europa

Blogs

Ugovaranje sa partnerima i polaznicima obuka

07/09/2020
door Ruzica Madzarevic
Taal: SR
Document available also in: EN RO

/nl/file/close-contract-documentjpgclose-up-contract-document.jpg

 

Dogovaranje ili ugovaranje ponekad može da nam kao praktičarima bude opterećujuće jer zahteva dodatno vreme koje je potrebno posvetiti papirologiji, kao i dodatno vreme koje je potrebno posvetiti razgovorima sa saradnicima i polaznicima obuka. Nekada se ovaj proces odvija paralelno sa različitim drugim radnim zadacima pa i nemamo jasnu svest o samom procesu i koracima u procesu. Kako bismo mogli da pratimo proces ugovaranja i razvili rutinu koja nas podržava tom procesu, prikazaćemo u narednim redovima ključne delove tog procesa. Proces ugovaranja, definisanja ishoda i usklađivanja očekivanja može da se nađe u različitim teorijama koje se bave nastavnim procesom ili obukama. U nastavku je dat sažetak različitih teorija, od kojih je najveći uticaj imala primena transakcione analize u obrazovanju.

 

Zašto je važno da imamo na umu proces ugovaranja?

Ugovor predstavlja usaglašenost svih strana o zajedničkom radu i bez obzira da li je zakonski obavezujući, pisani ili usmeni, to je rezime zajedničkih ciljeva i načina rada. Kada imamo jasno određeno čemu težimo i na koji način su jasno podeljene odgovornosti, jasno su formulisana i očekivanja i ciljevi. Na primer: šta je odgovornost trenera prema polaznicima, a šta prema organizaciji koja ga je angažovala; šta trener zahteva od organizacije, a šta od polaznika. Prednosti ugovora jesu što zajedničko razumevanje očekivanja i zajednički cilj podstiču angažovanje i motivaciju svih učesnika u procesu jer je jasan zajednički cilj ka kojem su se uputili.

 

Šta su delovi procesa ugovaranja?

Ugovaranje ima tri aspekta: adminstrativni (proceduralni), profesionalni i psihološki.

Proceduralni aspekt je usmeren na definisanje tema poput: kada su rokovi, ko je zadužen za koje zadatke, definisanje troškova i odgovornosti, šta se dešava kada rokovi nisu postignuti, kada postoji otkazivanje i slično. U ovom aspektu ugovaranja je važno da se oslonimo na dobre prakse i različita iskustva kako bismo definisali sve relevantne zadatke, npr. spisak svih troškova, šta se dešava kada trener ili polaznici otkažu učešće, koliko sati obuka može da traje i slično.

Profesionalni aspekt ugovora ima za cilj da definiše šta je ishod zajedničkog rada, npr. koje kompetencije će polaznici steći nakon obuke. Ovde je posebno važno da način formulisanja ishoda bude takav da mogu da ga razumeju svi oni koji su uključeni u proces, što znači da će nekada biti drugačije predstavljeni ciljevi organizaciji i polaznicima. Takođe, važno je da, kada god možemo, ove ciljeve definišemo tako da budu merljivi i da i učesnici i trener mogu da uoče da li su postignuti. U okviru ovog aspekta je važno i da razmotrimo kako sve uključene strane doprinese ciljevima, npr. šta su zadaci učesnika, koje veštine i znanja oni koriste u obuci, a šta je zadatak trenera, npr. priprema materijala, izbor relevantnih primera i sl. U ovom koraku je važno da razmotrimo da li treneri i članovi organizacije poseduju adekvatne kompetencije tj. da li su stručni da se bave tom temom i zadatkom. Uz to, u ovom koraku je važno da imamo na umu da je naša etička odgovornost kao profesionalca da kažemo u kojoj meri možemo da se bavimo nekim zadacima i za koje zadatke procenjujemo da nismo kompetentni, npr. za koje teme nismo adekvatan predavač ili sa kojom ciljnom grupom ne radimo.

Psihološki aspekt ugovaranja se odnosi na kreiranje saradničke atmosfere: kako kreiramo međusobno poštovanje i uvažavanje, kako pokazujemo da imamo poverenja jedni u druge. Saradnički psihološki ugovor znači da ćemo kao treneri omogućiti polaznicima da  donesu svoje odluke o tome kako će da primene naučeno, da ćemo uvažiti njihovo prethodno iskustvo. Sa druge strane, polaznici će poštovati trenerove kompetencije i strukturu treninga. Ovaj aspekt ugovaranja nam pokazuje da je, kako bismo kreirali saradničku saradnju sa polaznicima, važno da prvo kreiramo saradničku atmosferu sa svim drugim saradnicima kako bismo kreirali prostor za kvalitetnu obuku, npr. da možemo da imamo sve potrebne materijale, da bismo mogli da izaberemo način rada, da ukoliko je potrebno odlučimo da neke učesnike udaljimo sa obuke i sl.

 

Kako da ovaj kompleksan proces bude jednostavan?

Svaka situacija ugovaranja će nositi sa sobom neke specifičnosti i ne možemo da imamo jedan recept koji je lako primenljiv svuda. Ono što može da nam olakša jeste da se osvrnemo na svoja iskustva dogovaranja sa saradnicima i polaznicima obuka i napravimo svoju ček listu najvažnijih pitanja za svaki od prethodno opisanih aspekata, npr. definisanje uslova rada, jasno formulisani ishodi. Takođe, ako razmišljamo o ugovaranju sa polaznicima obuka važno je da jedan segment obuke posvetimo dogovaranju načina rada i normalizaciji očekivanja, npr. „…nećemo naučiti sve o toj temi, ali ćemo znati sledeće…  I na kraju, važno je da ne zaboravimo da ugovaranje znači da će jedna strana možda odbiti saradnju i da je to normalan deo procesa i nije neuspeh jer cilj ugovaranja jeste da saznamo da li možemo ili ne da u datom trenutku ostvarimo saradnju.

 

Temom ugovaranja ćemo se baviti i u narednom periodu, pa vas pozivamo da pratite nove tekstove koji će detaljnije razmatrati svaki od ovih aspekata i posebno se baviti temom tripartitnog ugovaranja. Pozivamo vas da u komentarima podelite sa nama svoje primere dobre prakse i pitanja u vezi sa ovom temom.

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn Share on email