chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE - Elektronisch platform voor volwasseneneducatie in Europa

Blogs

Дуготрајна мобилност за младе у оквиру стручног образовања и обуке (VET): изазови и шансе

07/09/2020
door Andrew McCoshan
Taal: SR
Document available also in: EN PL HU EL SL FR DE IT ES CS

/nl/file/long-duration-learning-mobilityLong duration learning mobility

Long duration learning mobility

 

У јуну 2018. године чланови тима експерата Велике Британије за Европски систем преноса бодова у области стручног образовања и обуке (ECVET) помогли су заинтересованим странама које учествују у мобилностима у оквиру стручног образовања и усавршавања да дефинишу изазове и решења у погледу дуготрајне мобилности ради учења, што је циљ програма Eразмус+. Тематски координатор EPALE Ендру Мекошен помогао је у реализацији радионице и извештаја о кључним исходима у погледу полазника и послодаваца.

 

Све чешће млади људи бораве у иностранству, било у оквиру праксе или програма стручног усавршавања, односно након тога. До сада је већина оваквих боравака трајала неколико дана или највише до 2–3 недеље. Ипак, током наредних неколико година Еразмус+ ће обезбедити суфинансирање за дуже периоде мобилности, у трајању од неколико месеци.

Такви дужи периоди мобилности нуде могућност полазницима да у већој мери развију вештине, односно да покрију шири спектар компетенција. За послодавце који шаљу лице на пракси/полазника у иностранство ово омогућава бољи повраћај уложеног, док послодавци који примају полазнике могу имати користи од нових идеја, унапређења пракси на радном месту и бољег интеркултуралног разумевања међу постојећим запосленима. Ипак, дужи периоди у иностранству са собом носе и изазове. Који су то изазови и како можемо одговорити на њих?

 

Изазови за полазнике – није у питању само радно место!

Са аспекта образовања, полазници се најчешће брину о томе како да се њихове вештине препознају и признају на ефикасан и практичан начин. То може бити значајно не само за стручне, већ и за меке вештине. Изазови се односе и на повећан обим папирологије потребне за прикупљање доказа за признавање. Полазницима је потребна помоћ како би то обавили, а понекад им та помоћ није потпуно доступна .

Многи изазови на које ће полазници наићи највероватније се односе и на друга питања, попут финансијских проблема. Полазници који имају послове са скраћеним радним временом можда ће морати да их се одрекну, те се јавља важно питање да ли они то себи могу да приуште. Ту су и недоумице око тога како генерално управљати новцем (за неке од ученика то може бити први пут да се одвајају од куће), а посебно како поступати са трошковима у иностранству.

Биће ту и приватних проблема које треба решити. Већ постојећи лични проблеми могу постати још израженији због дуготрајне мобилности. Уколико неко није могао да нађе посао код куће, његово самопоуздање можда је на веома ниском нивоу. Такви фактори могу бити важни с обзиром на то да ће дуготрајна мобилност такву особу извести из њене зоне удобности много више него краткотрајна мобилност.

За све ученике страх од изложености страном језику, културолошки шок  и то што им недостају мале ствари од куће највероватније ће представљати значајне факторе – „како ради машина за прање судова?“, „ко ће ми прати веш?!“. Са тачке гледишта младе особе, период од 2–3 месеца се заиста чини као веома дуг период. Усамљеност може бити још један проблем.

Ипак, ово „сивило“ изазова има и своје добре стране. Прво и најважније, сви набројани изазови такође представљају могућности за ученике да развију нове меке/трансверзалне вештине, поред стручних вештина које могу да стекну. Морамо бити сигурни да правимо системе који ће искористити и признати ове вештине, али на то ћемо се вратити у наставку.

 

Изазови за послодавце – која је додата вредност?

Послодавци се могу суочити са изазовима, како они који полазнике шаљу, тако и они који ученике примају. У својству организације која шаље полазнике, послодавци могу преиспитивати вредност плаћања за запосленог који је толико дуго одсутан и проналажења замене за њега у том периоду. Они такође могу да поставе питања у погледу квалитета искуства које се стиче на радном месту које ће полазник имати док је у иностранству.

Постоје и проблеми у погледу доброг уклапања онога што ће полазник моћи да научи  док је у иностранству и у каквој је то вези са оним што ће научити код куће, и када ће то научити. Такав след представља још значајније питање када говоримо о дуготрајној способности.

Квалитет процеса процене вештина такође може представљати проблем: могу ли послодавци подједнако да верују тим процесима који се одвијају у иностранству као што им верују када се одвијају код куће?

Многа од ових питања такође ће бити релевантна за послодавце који примају полазнике из иностранства. Међутим, ту су и друга питања. Послодавце ће бринути квалитет полазника које примају и биће им потребна уверавања да су они прошли кроз строге поступке одабира. Они ће такође имати питања о томе у којој мери треба да воде рачуна о њима и пруже им емоционалну подршку, посебно када је то „ван радног времена“. Ту су такође и важна питања здравља и безбедности, осигурања и заштите које треба размотрити.

 

Суочавање са изазовима

Такви изазови могу се чинити обесхрабрујућим, али постоје решења. Заинтересоване стране су на радионици представиле читав низ идеја:

  • Промовисати додатну вредност дуготрајне у поређењу са краткотрајном мобилношћу и за ученике и за послодавце;
  • Поставити механизме за одређивање конкретних потреба учесника и постарати се за то да постоје емоционална подршка и брига за задовољавање истих, као и конкретне мере као што су могућности за финансирање путовања кући током периода мобилности;
  • Размотрити (и омогућити) учешће послодаваца у посетама земљи домаћину ради планирања;
  • Укључити послодавце и ученике, као и пружаоце услуга у области стручног образовања и обуке, у заједничку израду система и поступака за документовање учења како би се изградило поверење у поступке признавања и прихватање истих;
  • Размотрити развој независног модула за међународно радно искуство, који би посебно обухватио меке/трансверзалне вештине.

Широм Европе постоје и организације са искуством у успешној реализацији дуготрајне мобилности, често за групе људи којима може затребати знатна подршка. Рецимо, организације у Шпанији и Немачкој су успешно реализовале могућности дуготрајне мобилности за самохране родитеље. Те организације су део мреже Европског социјалног фонда а њен приручник са смерницама садржи многе корисне препоруке о решавању питања сличних онима која су постављена у претходном делу текста.


Ендру Мекошен (Andrew McCoshan) бави се образовањем и обукама више од 30 година. Више од 15 година спроводио је студије и евалуације за ЕУ, а пре тога је био консултант у Великој Британији. Ендру је сада члан тима експерата ECVET Велике Британије, независни истраживач и консултант, као и виши научни сарадник у Центру за проблеме у образовању на Универзитету у Даблину у Ирској.

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn Share on email
Refresh comments Enable auto refresh

1 - 2 van 2 weergegeven
  • afbeelding van Pirmin Vlaho
    ...being abroad could also be the subject of fast learning processes: because the learner is in another country means he is facing many (sometimes unpleasant) challenges. The learner has to find ways to meet them -- and I am sure he will. But the challenges must not be too high. I think it makes sense if the learner receives meaningful support, but at the same time it should not take the challenges away from him.
  • afbeelding van Anna NIKOWSKA
    Very interesting article. 
    Could these conclusions apply to adults (25+) Is learning mobility of adults possible and if yes what does it require?