chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE - Pjattaforma Elettronika għat-Tagħlim għall-Adulti fl-Ewropa

Blog

Дигитално учење на радном месту – шест кључних изазова

23/09/2020
minn Andrew McCoshan
Lingwa: SR
Document available also in: EN RO CS FR FI

Налазимо се на почетку револуције у области употребе и приступа одраслих могућностима за учење на радном месту. У овом чланку, другом од два блог поста о дигиталном учењу, тематски координатор EPALE, Ендру Мекошен, разматра изазове које оно доноси за практичаре у сектору.

 

Могућности које нове технологије у области учења на радном месту доносе све су бројније скоро сваког дана. У другом блог посту разматрао сам неке примере таквих дешавања. У исто време, дигитално учење поставља низ питања са којима се практичари суочавају.

/mt/file/digital-learning-workplaceDigital learning in the workplace

Digital learning in the workplace

Изазови дигиталног учења на радном месту

(Максимизација педагошких предности. Обезбеђивање признавања дипломе за ученика. Добијање најбољег квалитета. Обезбеђивање једнакости приступа. Обезбеђивање добре равнотеже између приватних и јавних установа образовања и обуке. Бављење узроцима неуспелог развоја производа на тржишту.)

 

1 Како да на најбољи могући начин искористимо дигиталне технологије у педагошке сврхе?

Технологије дигиталног учења имају огроман потенцијал да подрже промене у педагогији на радном месту. Ипак, као што наводи Организација за економску сарадњу и развој (OECD):

‘[…] присуство технологије само по себи није довољно за иновације […] Нити би требало претпоставити да су иновације синоним за дигитализацију, јер она може представљати само репродуковање традиционалних метода и педагогија у различитом формату.’

Ресурси за учење на интернету могу да омогуће наставницима и лицима која пружају обуку приступ већем броју ресурса, а да истовремено немају много утицаја на процесе учења. Али исти ресурси се могу искористити да се педагошки приступи усмере на нови начин, нпр. кроз више комбинованог учења и „изокренутих“ учионица. Како да се постарамо за то да искористимо такве могућности? Које могућности желимо или треба да искористимо и зашто?

Није лако одговорити на таква питања. Ипак, када су наставници и лица која пружају обуку на „првој линији“ свих педагошких промена, јасно је да се морамо постарати за то да они стекну потребно знање, вештине и компетенције кроз одговарајуће обуке. Такође треба да помогнемо пружаоцима услуга у области образовања да израде стратегије које обухватају технолошке промене, и да обезбедимо максималну искоришћеност могућности на кохерентан и планиран начин. А како би то требало да се одвија у пракси?

 

2 Како знамо када су ресурси на интернету квалитетни?

Брзи развој дигиталног учења отвара важна питања о квалитету: уз толики број доступних ресурса на интернету, како да знамо шта је „добро“, а шта није? То је питање које често постављају наставници и лица која пружају обуку. Чак и ако употребе свој професионални суд – исто као кад би бирали уџбеник – чини се да често губе самопоуздање преплављени толиким избором. Интересантно је оно што смо видели у пратећем блог посту, да велика већина компанија меша већ припремљен садржај са сопственим прилагођеним садржајем, што је један од начина на која се могу решавати питања квалитета и релевантности. Међутим, учење путем интернета такође много проширује могућности за самостално учење. Како ученици у таквом окружењу могу да буду сигурни да добијају релевантно и квалитетно образовање?

Овде може бити од помоћи развој репутационих могућности на интернету. Када одседнете у неком хотелу, добијате позив да објавите рецензију на интернету. Када нешто купите на интернету, добијате позив да то и оцените. Можда треба развити такве „тржишне механизме“ и за учење на интернету - можда „LearningAdviser“, сличан као што је „TripAdvisor“? А можда би други механизми били још бољи?

 

3 Ко треба да призна учење на интернету и на основу којих стандарда?

Учење на интернету такође отвара и питање ко признаје учење и у односу на које стандарде. Учење на интернету брише границе између формалног и неформалног стручног образовања и обуке. Јављају се алтернативни начини признавања учења, као што су „дигитални беџеви“. Али шта они значе за ученика у односу на квалификације које признају и валидирају држава и социјални партнери?

Одговор на такав изазов може бити различит у различитим земљама. Тамо где су системи признавања одавно успостављени и дубоко укорењени и друштвено и економски, прихватање нових метода за признавање учења може бити тешко. Насупрот томе, земље које индивидуализују усмерење у учењу и користе могућности за признавање претходног учења, као што је Финска, могу се много лакше носити са тим новим изазовима.

 

4 Приватни пружаоци услуга у области образовања су све бројнији – да ли државни пружаоци услуга у области образовања треба да реагују?

Многи дигитални производи и ресурси на интернету израђују се на комерцијалној основи, и то од стране специјализованих фирми. Иако је тешко проценити обим приватног сектора, он је све присутнији. Учење одраслих на радном месту увек је имало подршку приватног сектора обука, а послодавци су набављали програме или мале, једнократне активности у смислу обуке како би задовољили своје потребе када су вештине у питању. Вероватно да сада имамо прилично „мешовиту економију“ која, са једне стране, има све већи број бесплатних ресурса за учење са отвореним приступом, а са друге стране, скупе производе, као што су алати за учење на бази виртуелне или проширене реалности за које су потребна знатна улагања унапред, те се стога могу купити само од приватних пружалаца услуга у области образовања.

Шта год да се са тиме догоди у годинама које долазе, способност да се обуци лако приступи путем интернета представља све већи изазов за традиционалне границе у стручном образовању и обуци и за позицију формалних пружалаца услуга у области образовања из јавног сектора. Прилагођавање тим новим условима биће веома важно за установе и организације које спроводе стручно образовање и обуку, посебно на тржишту учења одраслих на радном месту, и биће интересантно чути примере из Европе где се то обавља.

 

5 Како да се постарамо за то да се нови алати за учење развијају и на малим и на великим тржиштима?

На свим тржиштима постоје неуспеси, па ни тржиште учења на радном месту није изузетак. Неки сектори пословања су премали како би развој учења на интернету и дигиталних алата били комерцијално одрживи. Исто важи и за језике које говори компаративно мали број људи. Међународни комерцијални пружаоци производа и услуга радиће на доминантним језицима како би максимизирали продају. Да ли је потребан неки облик јавне интервенције како би се обезбедила корист за све секторе и државе? Отворен приступ ресурсима и способност наставника и лица која пружају обуку да прилагоде ресурсе за учење својим потребама можда могу да представљају неке од алата који би могли да помогну свим секторима и лингвистичким групама да на најбољи могући начин искористе нове технологије за учење.

 

6 Може ли дигитално учење водити већој неједнакости у учењу?

Морамо да се суочимо са могућношћу да дигитално учење има непланиране последице у виду повећања јаза између људи који уче као одрасли и оних који то не чине. Овде је присутна неповољна логика…

Питање: Ако се учење на интернету отвори више и уколико људи имају повољније могућности да уче (не само кроз самостално учење), за кога је највероватније да ће имати највише користи од тога?

Одговор: Они који и сада имају највеће могућности за учење, тј. они који су и друштвено и економски већ у повољнијем положају.

То је забрињавајуће и самим тим што у Европи већ постоје многе друштвене поделе. Већ знамо да постоји „дигитална подељеност“: иако је смањена у Европи,  она је и даље присутна. Немогућност приступа дигиталној технологији је најизраженија међу онима који имају најниже образовне квалификације. Када се томе придода и лош приступ могућностима за дигитално учење, јасно је да се јавља изазов којим доносиоци одлука хитно морају да се позабаве.

 

Сигурно постоје и други изазови

Ово је само шест изазова у дигиталном учењу на радном месту које сам препознао. Сигуран сам да их има још. Зашто не бисте поделили своја размишљања у делу за коментаре у оригиналном блогу који можете пронаћи уз помоћ линка на почетку текста?


Ендру Мекошен бави се образовањем и обукама у Европи више од 30 година, као академски истраживач и консултант. Тренутно ради као виши научни сарадник у Центру за проблеме у образовању на Универзитету у Даблину у Ирској.

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn Share on email