chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE

Piattaforma elettronica per l'apprendimento degli adulti in Europa

 
 

Newsroom

Wellbeing na radnom mjestu

18/10/2019
Lingua: HR

Privredna komora Crne Gore je 16. oktobra 2019. godine, u saradnji sa Upravom za kadrove, organizovala okrugli sto na temu „Wellbeing na radnom mjestu – novi trendovi u upravljanju ljudskim resursima – iskustva Finske“.

Skup, održan u okviru projekta „Mreža evropskih preduzetnika“, bio je namijenjen vlasnicima preduzeća, direktorima, HR rukovodiocima i menadžerima.

Direktor Sektora za obrazovanje i kvalitet Privredne komore prof. dr Mladen Perazić pojasnio je da pojam „wellbeing“ u engleskom jeziku označava stanje psihofizičkog zdravlja i zadovoljstva.

- Izrazima „wellbeing at work” ili „workplace wellbeing” označava se stanje psihofizičkog zdravlja i zadovoljstva zaposlenog na radnom mjestu koje pozitivno djeluje i na njegov radni učinak i na međuljudske odnose u kompaniji – rekao je Perazić.

Naglašava da atmosfera među zaposlenima, radno okruženje, poslovna putovanja, vikendi, nagradna putovanja, prisustvovanje na poslovnim događajima, promocijama, edukativni skupovi i predavanja ono što dodatno utiče na veće zadovoljstvo kadra, pored visine plate.

- Ovo su kriterijumi koji u svakom smislu najviše utiču na zadovoljstvo poslom – naglasio je on.

Predstavnica Uprave za kadrove Sonja Vojinović kazala je da ova institucija implementira Twinning projekat „Pružanje podrške u oblasti upravljanja ljudskim resursima u javnom sektoru” koji finansira Evropska unija, a realizuje se uz podršku Finskog instituta za javno upravljanje – HAUS i Ministarstva javne uprave Republike Hrvatske.  Jedna od ključnih aktivnosti u okviru četiri komponente ovog projekta je revidiranje sadržine Programa obrazovanja za sticanje ključnih vještina za upravljanje ljudskim resursima.

- Oslanjajući se na iskustvo finskih eksperata i njihove preporuke, jedna od sugestija je bila da ovaj sveobuhvatan program, namijenjen menadžerima za upravljanje ljudskim resursima, bude obogaćen i temom koja se odnosi na dobrobit na radu – navela je Vojinović.

Prema njenim riječima, dobrobit na radu predstavlja sinergiju više faktora koji su ključni da bi se moglo reći da je jedan zaposleni zadovoljan i da efektno obavlja poslove.

- Pomenuću na prvom mjestu kompetencije koje bi trebalo da odgovaraju karakteristikama radnog mjesta koje zaposleni pokriva, mogućnost da se zaposleni profesionalno usavršava i napreduje, dobru radnu atmosferu i zadovoljavajući nivo komunikacije na svim nivoima. Takođe, bitan faktor je i da su pitanja bezbjednosti i zaštite na radu riješena i, na kraju, ali nimalo manje bitno, da je uspostavljen balans između privatnog i poslovnog života – rekla je Vojinović.

Budući da psihosocijalni rizici mogu ugroziti rad kompanija i privredni rast zemlje, u Finskoj je potpisan Okvirni sporazum za osiguravanje konkurentnosti i zapošljavanja, koji je između ostalog usmjeren i na sva psihosocijalna pitanja i promociju psihofizičkog zdravlja na radnom mjestu. Iskustva Finske i trendove u ovoj sferi prenijela je Riitta Paalanen, koordinatorka Twinning projekta „Podrška upravljanja ljudskim resursima u javnoj upravi”, finansiranog u okviru IPA programa EU za Crnu Goru.

Predavačica Riitta Palaanen je istakla da Wellbeing u poslovnom ambijentu tek u razvoju, ali su evidentni njegovi rastući trendovi.

- Zdravo radno okruženje je uvijek rezultat više faktora. Sve počinje od menadžmenta koji u ovoj aktivnosti ima ključnu ulogu. Vrlo je važno da uspostavi ravnoteža između kompetencija i posla koji zaposleni obavlja. Ukoliko je situacija drugačija to može rezultirati nezadovoljstvom radnika- rekla je Palaanen.

Dodala je da su u Finskoj prvo riješili organizaciju menadžmenta.

- Najbitnije je da poslodavac veoma dobro zna kakva su očekivanja zaposlenih od posla kao i da li žele da napreduju u karijeri. Ukoliko radnik hoće da se usavršava u biznisu i pokazuje sposobnosti za rad na drugim zadacima, a poslodavac mu to ne omogućava, ovo može izuzetno da demotiviše zaposlenog i umanji kvalitet njegovog rada-navela je gošća iz Finske.

Prema njenim riječima posebno u velikim kompanijama, sa stotinama zaposlenih, mogući su konflikti radnika, a na menadžmetu je da ih rješava. Takođe, svaki zaposleni mora pokazati punu odgovornost na poslu i brižljivo njegovati komunikaciju sa kolegama.

Dodala je da je vrlo je važan privatni život radnika zato što se zadovoljstvo iz personalne prenosi i u poslovnu sferu.

Palaanen je savjetovala menadžment kompanija da angažuju stručnog konsultanta kako bi Wellbeing što prije i efikasnije bio primijenjen, kao i da rade anonimne ankete sa zaposlenima u kojima bi se oni izjašnjavali o kompaniji, poslovnom ambijentu i kvalitetu rada.

U radu okruglog stola učestvovali su predstavnici brojnih crnogorskih kompanija i institucija koji su u razgovoru sa predavačicom Riittom Palaanen komentarisali i tražili odgovore na brojna pitanja iz ove značajne oblasti.

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn
  • Ritratto di Aija Kokoreviča
    Labklājība darba vietā ir iespējama, ja iestādē ir laba darba komanda, stiprs un apkārtējo vidū atzīts līderis, kurš rada padotajiem pozitīvu, drošu un patstāvīgu darba vidi ko sauc par rakstā minēto labklājību darba vietā. Jābūt veselīgai komunikācijai darbinieku vidū, stabili plānotam darba procesam, cieņai un vienlīdzībai darbinieku starpā. Manuprāt, vislielākais iemesls kāpēc darbinieki nejūt labklājību darba vietā ir konflikti, kas pāraug psiholoģiskā terorā. Jebkurā darba vietā, kurā strādā vairāku cilvēku kopums, nāksies saskarties ar kādu konflikta situāciju vai domstarpībām. Katram cilvēkam ir savs viedoklis un tas ir atšķirīgs, un tiklīdz mēs sākam paust savu viedokli, var veidoties domstarpības, kas var izaugt par konfliktu. Visgrūtāk ir konfliktu novērst, jo bieži mēs saskatām problēmu, konfliktu vai viedokļu nesakritību, bet baidāmies par to runāt, vai baidāmies nepareizi konfliktus risināt. Tāpēc, lai darba vietā būtu šī labklājība, sākotnēji darba vietai ir nepieciešams darbinieku vidū atzīts līderis – vadītājs. Kurš savlaicīgi redz konfliktu, runā par to un meklē risinājumu. Noteikti mūsdienās darba devēji vairāk būtu jāizglīto par konfliktiem un konfliktu situācijām darbinieku vidū, jo tas tiešām šobrīd ir lielākais problēmu cēlonis.