chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE

Elektroniczna platforma na rzecz uczenia się dorosłych w Europie

 
 

Blog

Prelaženje granica – promovisanje zajedništva putem sporta i obrazovanja odraslih

27/05/2019
by EPALE MONTENEGRO
Tungumál: HR
Document available also in: EN EL CS PL HU FR ET

/is/file/social-inclusion-through-sportsSocial inclusion through sports

Social inclusion through sports

 

Aleksa Jovanović i Maja Maksimović objavili su na EPALE na koji način se sport i obrazovanje odraslih mogu koristiti za suzbijanje ksenofobije.

 

Na koji način edukatori za odrasle predviđaju djelotvorno obrazovanje za mir u post-konfliktnom regionu kao što je Zapadni Balkan – region kojim su nekada dominirali nacionalizam, rat i neprijateljstvo? Zbog nedjelotvorne politike sjećanja i ideološki oblikovanih priča o ratu u Jugoslaviji, mladi odrasli i dalje se suočavaju sa teretom nacionalnizma i mržnje. Države koriste prošlost kao alat za izgradnju novih post-komunističkih nacija zasnovanih na nekoj vrsti imaginarnih razliga i nacionalizacija sjećanja koje i dalje oblikuju javni diskurs i prostore. Dakle, koja bi bila uloga neformalnog obrazovanja, i na koji način možemo stvarati tragove i pisati nove poruke mira i zajedništva?

Premošćavanje jaza predstavlja čin uspostavljanja veze tamo gdje postoji velika razlika. U kontekstu trčanja, Bridge the Gap (premosti jaz) je pokret koji povezuje različite timove koji trče širom svijeta. Mnogi moderni pokreti u oblasti sporta i rekreacije sada su bliži težnji za „društvenom promjenom“ jer su otvoreni o svom društvenom socijalizmu i političkim porukama. Pokret Bridge the Gap ilustruje sveobuhvatan karakter uključenosti i njenu ulogu u urbanim oblastima:

„Različiti timovi nisu grupe koje trče, već skupine istomišljenika i kreativnih duša koje povezuje puls njihovog rodnog grada. Štaviše, oni trče po nepredvidivim stazama i spontano, i noću i danju. Istražujući nova susjedstva, nijedna staza nije izvan puta, nijedna prepreka nije nesavladiva“.

 

Dobar primjer karaktera ovog pokreta je Posada 442, koja predstavlja tim osnovan 2015. od strane Zagreb Runners (ZR) i Belgrade Urban Running Team (BURT). Ne tako davno, Zapadni Balkan bio je pogođen ratom, koji je stvorio svađu između Hrvata i Srba, pa ksenofobija i nacionalizam rastu u posleratnom diskursu. Glavni ciljevi Posade 442 jesu da se ponudi alternativa i da se prevaziđe nacionalizam koji vrši podjele – jugonostalgija, da se pobijede predrasude i da se šire antiratne vrijednosti, ili kako jedan od osnivača, Domi, kaže: „da postanemo bolji ljudi unutar bolje zajednice“. Na koji način oni to rade?

Imaju dva pristupa – „unutrašnji“ i „spoljašnji“. Unutrašnji pristup obuhvata članove BURT i ZR koji jednostavno razgovaraju i posjećuju Zagreb/Beograd. Putovanje ima veliku ulogu jer ljudi ne putuju često između Hrvatske i Srbije. Mnogi ljudi sa predrasudama nisu u kontaktu sa ljudima iz druge zemlje, a maratonske trke su dobar razlog da se putuje. Spoljašnji pristup se ostvaruje kroz različite projekte, od kojih je najvažniji 442 Relay. U novembru 2016. godine, 16 trkača (osam iz Beograda i osam iz Zagreba) nosili su štafetu od Beograda do Zagreba, uvijek trčeći u parovima (jedan iz Zagreba i jedan iz Beograda), pretrčavši 442 km (simbolična udaljenost između Zagreba i Beograda) za 45 sati. Cjelokupni poduhvat je dokumentovan do strane VICE produkcije i emitovan u Srbiji, Grčkoj i Španiji.

U septembru 2015, granica između Srbije i Hrvatske je bila zatvorena za vozila na nekoliko dana zbog migrantske krize, a trkači iz BURT i ZR prešli granice pješke da se  sastanu za trku na neutralnoj teritoriju. Simboličnim rušenjem granica, poslali su poruku tolerancije, mira i prijateljstva. Takođe, spoljašnji pristup obuhvata promovisanje aktivnosti tima u trkama i događajima širom svijeta. Ovim akcijama, Posada 442 ima za cilj da ponudi novu perspektivu o tome kako možemo prihvatiti jedni druge. Umjesto isticanja razlika i života u prošlosti, možemo pokušati da pronađemo sličnosti i nađemo zajedničku buduću stazu.


Aleksa Jovanović je koosnivač i jedan od vođa BURT-a (beogradskog urbanog trkačkog tima) i Posade 442. On je student doktorskih studija na Odsjeku za pedagogiju i andragogiju Univerziteta u Beogradu i asistent urednika časopisa za obrazovanje odraslih „Andragoške studije“. Aleksa je takođe konstruktivistički psihoterapeut pod supervizijom.

 

Maja Maksimovic (1983) je vanredni profesor na Odsjeku za pedagogiju i andragogiju Univerziteta u Beogradu Srbija. Master diplomu u oblasti studija savjetovanja stekla je na Univerzitetu u Notingemu, Ujedinjeno Kraljevstvo, a doktorat u oblasti andragogije na Univerzitetu u Beogradu. Ona je zamjenik urednika časopisa o obrazovanju odraslih „Andragoške studije“, a autorka je i brojnih publikacija. Pored njenog iskustva u nastavi i pisanju, njena interesovanja se odnose na umjetnost performansa i pozorište. Ona je član izvršnog odbora Evropske asocijacije za obrazovanje odraslih od 2014. godine.

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn
Refresh comments Enable auto refresh

Displaying 1 - 1 of 1
  • Sebastian Cieślak's picture
    Działania biegowe, o których pisze Aleksa są świetnym przykładem tego jak wspólna pasja może pokonywać uprzedzenia i łamać stereotypy. Niestety najpierw przekonuję się do nich, Ci którzy już tak naprawdę są przekonani i nie lubią podziałów. Z tymi, dla którym podziały na "my" i "oni" są ważniejsze, jest trudniej, ale ... kropla drąży skałę. Wiemy, że najłatwiej przekonać się do osób, do których jesteśmy uprzedzeni kiedy ich lepiej poznamy. Sport świetnie się nadaje jako "narzędzie", dzięki któremu można promować wspólnotowość.