chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE - e-Platforma za obrazovanje odraslih u Europi

Blog

Zbog čega je otpad od hrane globalno pitanje?

27/01/2020
po EPALE MONTENEGRO
Jezik: HR
Document available also in: EN HU DE PL ET NL MT

Kako navodi Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), oko jedne trećine cjelokupne hrane koja se proizvede na globalnom nivou se izgubi (u fazi proizvodnje) ili se baci (u fazi maloprodaje ili potrošnje). U Izvještaju koji je 2018. godine izdala Boston Consulting Group sa zabrinutošću se ističe da će se godišnja stopa gubitka/bacanja hrane  povećati za trećinu do 2030. godine, kada će 2,1 milijarde tona hrane biti ili izgubljeno ili bačeno. Ovo odgovara cifri od najmanje 66 tona jestive hrane, koja se za sekund baci.

Stoga, ko je tačno odgovoran za ovaj otpad? Cjelokupni lanac snabdijevanja; od slabih ekoloških i klimatskih uslova do neodgovarajućeg skladištenja hrane i loših navika ishrane. Hrana koja se odbaci u bilo kom stadijumu lanca snabdijevanja direktno izaziva gubitak energije i vodenih resursa koji bi se koristili u proizvodnji, rezultatima i isporuci na tržištu. Po prirodi stvari, uticaj koji ova praksa ostavlja na globalnu ekonomiju, društvo i životnu sredinu je razarajući.

U skladu sa člankom koji je objavio časopis TIME u novembru 2019. godine, ekonomski uticaj koji je rezultat otpada od hrane je zapanjujući:

“Finansijski udar na naše ekonomije, ovog gubitka ili bačene hrane skoro da dostiže oko 1 trilion dolara . Da preformulišemo ovaj finansijski gubitak: ukoliko bismo željeli da isporučimo čistu vodu i sanitetsku vodu svijetu za godinu dana, to bi koštala samo oko 150 milijardi dolara”.

Sprečavanje otpada od hrane – čak i makar procenat sadašnjih stopa – bi stoga moglo donijeti “novi” kapital za podršku inicijativama kojima se nastoji smanjiti siromaštvo širom svijeta. Ovo povezuje ekonomski uticaj sa socijalnim uticajem otpada od hrane. Kao što je već dokazala FAO, otpad od hrane u bogatim zemljama skoro da dostiže neto proizvodnju hrane u Podsaharskoj Africi. Kao rezultat toga, bolje upravljanje lancem ponude hrane bi doslovno moglo nahraniti svijet. 

Štaviše – gledano iz ekološke perspektive – vrijedi reći da praksa otpada od hrane ima veoma velike karbonske otiske, što doprinosi procijenjenih 8 procenata emisije gasova zelene bašte. Kada se ovo stavi u perspektivu, “Industrija otpada od hrane emituje onoliko gasova zelene bašte koliko i tekstilna industrija, a više od tri puta nego što ih emituje avionska industrija. 

Da bi se pomoglo da se uhvati u koštac sa ovim izazovom otpada od hrane, Malta Business Bureau (MBB) i Malta CSR Institute, kome podršku pruža fondacija HSBC Malta Foundation, pokrenuli su seriju poludnevnih treninga za smanjenje otpada od hrane i sesija za podizanje svijesti krajem 2019. godine. Osmišljene naročito za preduzeća i njihove zaposlene, kroz sesije koje su uspješno održane prošle godine obučeno je više od 150 ljudi tokom period od otprilike dva mjeseca. 

U tipičnoj sesiji, učesnici su primarno informisani o izazovu otpada od hrane iz šire perspektive – razumijevanje na koji način otpad od hrane utiče na različite oblasti, uključujući našu životnu sredinu, ekonomiju i društvenu sferu. Stručnjaci koji rade u oblasti otpada od hrane zatim daju učesnicima praktične savjete i tehnike o tome kako da djelotvorno smanje količinu otpada od hrane. Teme koje su obuhvaćene na sesijama obuhvataju navike održive ishrane, održivo konzumiranje morske hrane, odgovarajuće odvajanje organskog otpada i uzgajanje hrane od otpadaka. 

Naredna serija seminara o otpadu od hrane održaće se između 6. februara i 7. maja 2020. Pojedincima ili preduzećima koji su zainteresovani za učešće u jednom ili više ovakvih seminara savjetuje se da kontaktiraju Glenn Bugeja, HSBC menadžera za korporativnu održivost, na imejl: glenn.bugeja@hsbc.com.mt (link šalje imejl)

Dodatne informacije o kampanji Preduzeća protiv otpada od hrane takođe je moguće dobiti kontaktiranjem menadžera projekta MBB Gabriela Cassara na imejl: gcassar@mbb.org.mt (link šalje imejl) ili odlaskom na link www.mbb.org.mt/business-against-food-waste/za buduće aktuelnosti.

Kampanju Preduzeća protiv otpada od hrane vodi Malta Business Bureau, u saradnji sa Instituton za studije turizma i institutom HSBC Malta CSR Institute. Ovu kampanju podržava Wasteserv Malta, Uprava za turizam Malte i Ministarstvo turizma.

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn
  • Slika korisnika Konstantinos Mouratis
    The food waste is a serious problem that every one is aware of. We, the citizens, know that many times, after each meal, there is some left over that we discard in the bin. Sometimes this is inevitable as there will always be some food left in our plates. Or, some vegetables will be forgotten and thus rotten in the fridge etc. The important issue here is the ability to recycle this food waste and re-use it if it is possible (for example to feed some animals that usually eat almost everything). 
    I grew up in a village and I can remember that whatever was left in our plates would be given to the pigs, the rabits. It would make a circle returning back to nature. It is something very simple but quite important as we would all be engaged into environment protection
  • Slika korisnika salimata sissoko

    Quand, je vois que dans les pays du sud, le bétail consomme du carton alors que dans les pays du nord, les épluchures sont jetées dans les vide d'ordures, j'ai mal au cœur. Serait-il possible d'exporter pour les animaux les aliments non utilisés pour lutter contre le gaspillage alimentaire.

  • Slika korisnika Külli Ööpik-Suhhostavets
    Tänuväärne on, et aina rohkem ja aktiivsemalt tegusetakse toidu raiskamise vähendamisega kogu maailmas. 
    Uudne ja elanikkonna poolt hästi vastu võetud toidujagamise kappide idee Tartus on suurepäraseks näiteks kuidas muuta juba väljakujunenud mõtteviise ning kujundada häid käitumisharjumusi järeltulevatel põlvedel.
    Väikeses Eestis raisatakse kümneid tuhandeid tonne sööki igal aastal. Ökojalajälg piima ja lihatoodete valmistamiseks on suur. Raisatud ressurssidest just energia tarbimine avaldab kõige suuremat mõju kliimamuutustele. Kokkuvõtvalt, igaüks, kes viskab toitu prügikonteinerisse aitab kaasa Põhjamaades ainulaadse Tehvandi suusahüppemäe muuseumi eksponaadiks muutumisele. Talve ei ole.............ja  võib ka olla, et ei tule.........