chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE

e-Platforma za obrazovanje odraslih u Europi

 
 

Blog

Volontiranje kao tutor za odrasle

12/12/2018
po EPALE MONTENEGRO
Jezik: HR
Document available also in: ET EN

/hr/file/elderlymanbytheseajpg-0elderly_man_by_the_sea.jpg

Ministarstvo socijalnih poslova pokreće pilot projekat u devet opština, čiji je cilj uključivanje volontera u socijalni rad. Ova tema je privukla pažnju ministra prije nekoliko godina, opredjeljenjem za politiku za stare, i projekat je već završio inicijalnu fazu. Aktivnost volontiranja u socijalnom radu više zvuči kao tema mladi i socijalni poslovi, ali je snažno povezana sa obrazovanjem odraslih.

Nedavno sam kroz svoje istraživanje došla do Lehte, koja ima 91 godinu. Lehte živi samostalan život, uključuje šporet i bavi se kuhinjom, ali su njeni izvori intelekta potrošeni. Njena sposobnost vida slabi i nema smisla uzimati knjigu ili novine za čitanje. Ljudi koji su u njenoj blizini motre na nju, ali su zauzeti oko svog posla i jedino uspijevaju da joj pruže osnovnu pomoć kao što je donošenje hranje i vođenje kod doktora. Kada sam pitala Lehte kako bi se osjećala kada bi volonteri dolazili kod nje i čitali joj novine, ona je brzo odgovorila „Ne, nema potrebe za tim“. Starija osoba ne želi da izaziva problem. 

Svi mi znamo kako izgleda lažna postiđenost. Uporno sam je ispitivala šta je loše u tome ako bi je drugi stariji ljudi posjećivali i ako bi lijepo provodili vrijeme zajedno. „Pa to znači da volonteri nisu mladi ljudi“ rekla je Lehte. Volontiranje nije toliko popularno među starijim ljudima u Estoniji. Pomaganje drugima jeste, ali volontiranje nije. Zašto praviti razliku? Ako je pojedinac u nevolji, on će zatražiti pomoć, ali stagnacija u razvoju se ne smatra krupnim problemom.

Uključivanje volontera u socijalne poslove omogućava priliku da se pruži podrška slabijim članovima zajednica putem neke vrste pomoći, koju socijalni radnik, pretrpan poslom, ne može ponuditi: čitanje i smislena debata, gimnastika i fizička aktivnost, posmatranje prirode, ručni rad, učenje novih vještina, ali zašto i ne podrška u ostvarivanju tajnih snova. Time se potvrđuje činjenica da slabi i ranjivi ne žele da imaju posla sa drugima. Kao istraživač pitanja starijih lica, imam osjećaj da oni ne govore o svojim snovima sa svojim najbližim ili koriste defetistički način govora („to za mene nije dostižno“. Takve izjave su postale buka njima samima, ali stranci ovo značenje čuju jasnije. Tako je govorio čovjek koji je živio u šumi čitavog života, kada je govorio o posmatranju mora. Mnogi bi htjeli da prođu stazama svog djetinjstva. Neki sanjaju da posjete grob svog prijatelja još jednom. Svi ovi ljudi ne shvataju koliko je jednostavno i brzo ovih dana voziti, i da 200 km nije prevelika udaljenost.

Ostvarivanje svojih snova u situaciji gdje je mobilnost ozbiljno ograničena jeset znak aspiracije za razvojem. Otkrila sam ovaj odnos dok sam istraživala spremnost starijih da uče. U to vrijeme, otkrila sam da pitanje „Šta je avantura za vas?” podstiče osobu da razmišlja i govori o aktivnostima u kojima njihova suština omogućava nova iskustva ali i vezu sa starima, pa se tako jasno kategoriše kao učenje. 

Stoga, ono što se može očekivati od volontera u socijalnim poslovima trebalo bi biti ponuda prilika za razvojem. Istraživački dokumenti pokazuju da aktivnosti učenja i razvoja u starijem dobu pomažu  da se održavaju, ili čak unaprijede kognitivne sposobnosti, kao i da se unaprijedi percepcija fizičkog zdravlja. Što je bolji rad volontera, to će manje biti posla za socijalne i medicinske radnike. Još jedna stvar jeste kako dostići kvalitet rada volontera. Sumnjam da se uključivanje eksperata za obrazovanje odraslih u pripremu volontera ne smatra značajnim.

__

Tiina Tambaum je istraživač na Univerzitetu Talin, Estonski centar za demografiju i predavač obrazovne gerontologije na Institutu obrazovnih nauka. Tiina istražuje teme kao što je unapređenje starih, uključivanje starijih muškaraca, međugeneracijsko učenje i saradnja, trener i vođa razvoja. (www.65b.ee)

Tekst je originalno objavljen na estonskom jeziku.

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn
  • Slika korisnika Riina Kütt
    Teema on tuttav ja aktuaalne. Aitäh! Meie kõigi maise keha tee on paraku ühesuunaline aga vaim ei vanane kui selle eest hoolsalt hoolt kanda.

    Tiina, miks Sa kahtlustad, et täiskasvanuhariduse ekspertide kaasamist vabatahtlike ettevalmistusse oluliseks ei peeta? Ja kas ehk saaksime selles suhtes midagi ühiselt ette võtta? 
  • Slika korisnika Georgi SKOROBOGATOV
    Minu jaoks on see blogipostitus tõeline ahhaa-elamus! Kuidas varem ei ole selle peale tuldud? Väga huvitav on selle pilootprojekti kohta rohkem teada saada - nii selle käigust kui ka tulemustest. Loodan lugeda värskendusi. Ning siiralt loodan, et piloot õnnestub ja sellest juba varsti saab kõikjale levinud hea praktika!
  • Slika korisnika Tiina Tambaum
    Aitäh, Merle, kinnituse eest. Miks on aga nii, et sotsiaalsete ja intellektuaalsete vajaduste täitmisel vanem inimene ise ei võta neid sama tõsiselt kui füüsilisi vajadusi. Kas ei peeta oluliseks, või siis tõesti, pole kellegi poole pöörduda.
  • Slika korisnika Merle KOIK
    Puutudes sageli kokku vanemaealistega ja nende probleemidega olen 100% nõus, et vanemaealistel on ehk kõige enam vajaka just sellest, et keegi nendega maailma asju arutaks. Kõht on ju täis ja katus pea kohal, aga suhtluskaaslasi pole ja nii see ring tasapisi koomale tõmbubki ning tekib loobumise tunne. On väga hea idee kasutada vabatahtlikena just pensionieas inimesi, kes saaksid pakkuda tuge ja vaimutoitu teistele vanematele inimestele.