chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE

e-Platforma za obrazovanje odraslih u Europi

 
 

Blog

Moć fudbala: intervencija za izbjeglice na lokalnom nivou

06/08/2018
by EPALE MONTENEGRO
Jezik: HR
Document available also in: EN PL SL HU

/hr/file/football-etnoliga-epaleFootball Etnoliga EPALE

Football Etnoliga EPALE

 

Krzysztof Jarymowicz je jedan od nekoliko ljudi u Poljskoj koji sistematski sprovodi i promoviše socijalnu inkluziju migranata putem sporta. Tokom 2017. godine, njegov glavni projekat Etnoliga ušao je u uži krug za dodjelu globalne nagrade Beyod Sport. Saznajte vise o njegovom iskustvu.

 

Upoznao sam G. i K. 2005. godine. Oboje su živjeli na periferiji Varšave i tražili azil. Došli sui z Afrike i morali smo razgovarati na francuskom jeziku, što nije bila moja jača strana. Ipak smo pronašli zajednički jezik – fudbal..

Izbjeglice u Poljskoj

Pojam “izbjeglice” je u to vrijeme u Poljskoj bio slabo poznat, makar nije imao sadašnju političku konotaciju. Ja sam jednostavno bio radoznao da upoznam ove ljude i saznam nešto više o njima.

Nakon Drugog svjetskog rata, Poljska je praktično postala monoetnička zemlja. Pad komunizma izazvao je postepen priliv stranaca, ali je postojala jedna značajna grupa ljudi koja je ovdje tražila međunarodnu pomoć – oko 80 hiljada ljudi koji su pobjegli od ratova u Čečeniji. Mali broj migranata dolazi iz Centralne Azije, dok se izbjeglice iz Afrike ili Sirije i dalje broje stotinama prije nego hiljadama godišnje. Ponekad prođu brojni mjeseci prije nego što nekoliko njih (2-3%) dobije status izbjeglice. Dok se njihove prijave ispituju, većina tražioca azila smještena je u raštrkanim kampovima u bivšim vojnim bazama, u odvojenim i siromašnim regijama. Jedine programe predintegracije vode NVO koje se bore da dođu do ovih udaljenih područja.

 

Etnoliga – najveći multikulturalni fudbalski projekat u Centralnoj Evropi

Tokom 2005. godine, tri kampa su i dalje postojala u Varšavi, a skoro da niko tamo nije ni radio. Trebalo mi je da nađem izgovor da uđem u ove zone ograničenog pristupa. Šta da ponudim mladim migrantima pomiješanog porijekla, bez prethodne pripreme, ako ne sportske aktivnosti? Vlasti su ocijenile moj predlog interesantnim dovoljno da mi dozvole da uđem, i odjednom sam se pronašao među desetak fudbalskih entuzijasta iz Kameruna, Kongoa i Togoa.

Iako sam mislio da će to biti jednostavno, veliki broj stvari je trebalo riješiti: fudbalski stadion, prevoz, lopte, sudije, čak i sportske patike za neke od njih i, posljednje ali ne najmanje važno, sparing partnere. Uz finansijsku podršku Fare, prvi turnir se održao u oktobru 2005. Godine kao dio akcione sedmice “Ljudi i fudbal #FootballPeople. Učenici moje prethodne škole pripremili su umjetničku izložbu, a naši gosti su pripremili hranu. Zajedno smo održali spontani koncert. Ovo je bilo zamišljeno kao jednokratni događaj, ali je postalo jasno da smo željeli da se ponovo sretnemo. Okupio sam nove volontere i zajedno smo počeli tražiti nove zajednice. Vinova loza je bila naš najveći saveznik. U narednim godinama, naši turniri su privukli Vijetnamce, Nigerijce, ali i lokalne Jevreje, anarhiste, beskućnike i brojen druge. Zbog ovog velikog interesovanja, 2010. godine smo osnovali čvrstu ligu koju smo nazvali Etnoliga– kao i najveći projekat te vrste u Centralnoj Evropi.

 

Sport prevazilazi predrasude

Upravljanje nekolicinom stotina ljudi iz različitih kultura ne može se porediti sa šetnjom u parku. Ponekad su neizbježne tenzije između različitih grupa. Konzervativni Muslimani su u početku odbijali da igraju protiv progresivnih lezbejki, a onda su se kasnije iznenada pojavili sa buketima cvijeća što je izazvalo čak i veću zbunjenost. Osnovali smo savjet lige i počeli da rješavamo takve probleme zajedno i konstruktivno. Jedna od najvećih odluka koju smo donijeli jeste da pomiješamo muškarce i žene kao i nacionalnosti unutar svakog tima, kako bismo osigurali antidiskriminatorne i integracijske uslove takmičenja. Dodani poeni za fer igru i aktivnosti izvan stadiona, kao što su predstavljanje tima ili tematske radionice još jedan su primjer našeg pristupa. Učili smo kroz umrežavanje sa međunarodnim članovima Fare, povećali smo broj lokalnih stejkholdera – klubova, škola, organa vlasti – i promovisali smo socijalnu inkluziju kroz sport. To je rezultiralo pokretanjem fudbalske akademije i programa obrazovanja za djecu izbjeglice (između ostalih) u jednom od kampova.

I dalje se srećem sa K. i G. Oboje su doro – K. Vozi kamione, G. Podučava ples. Oni ovdje u Poljskoj imaju porodice i dom. have families and home here, in Poland. I dalje igramo fudbal zajedno. A sada to rade i naši sinovi.


/hr/file/krzysztof-jarymowiczKrzysztof Jarymowicz

Krzysztof Jarymowicz

 

Krzysztof Jarymowicz je menadžer projekta i član odbora Fondacije za slobodu, nevladine organizacije u Poljskoj. On je po profesiji psiholog i antropolog. Krzysztof je jedan od nekoliko ljudi u Poljskoj koji sistematski sprovodi i promoviše socijalnu inkluziju migranata putem sporta. Tokom 2017. godine, njegov glavni projekat Etnoliga ušao je u uži krug za dodjelu globalne nagrade Beyod Sport.

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn
  • Slika korisnika Helena Pardół
    Jak wiadomo nie od dziś sport raczej łączy ludzi niż dzieli, jednak i w sporcie czasami dochodzi do różnych spięć i chyba najważniejsze to znaleźć "złoty środek". Inicjatywa bardzo ciekawa i z tego, co Pani opisuje, chyba dobrze się "ma" i ciągle rozwija. Szkoda, że media zazwyczaj w takich chwilach milczą, bo gdybym nie trafiła na tę stronę, nie miałabym zielonego pojęcia, że taki projekt istnieje. Projekt, który w pewnym stopniu pozwala odnaleźć się osobom z zewnątrz w Polsce i pomaga w integracji. Ciekawy, który daje pozytywne skutki. Bo w końcu taki jest sport - siła futbolu.
  • Slika korisnika Małgorzata Rosalska
    Miałam okazję obserwować podobną inicjatywę w Holandii. Była ona adresowana do Polaków, którzy przybyli do małej, wiejskiej społeczności lokalnej i pracowali głównie w rolnictwie. Projekt polegał na tym, że polskich mężczyzn zaproszono do włączenia się w treningi miejscowej drużyny piłkarskiej. Na początku nie obyło się bez nieporozumień - Polacy założyli, że mają stworzyć swoją drużynę i grać przeciwko Holendrom. Czasu i współpracy wymagało wypracowanie wspólnej koncepcji i budowanie jednej drużyny. Było jednak warto - poza efektami związanymi z integracją z lokalną społecznością, bardzo ważną korzyścią był szybki rozwój kompetencji językowych.