chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE - e-Platforma za obrazovanje odraslih u Europi

Blog

ICT u obrazovanju odraslih: i dalje ne omogućavamo optimalna i održiva rješenja?

30/10/2017
po EPALE MONTENEGRO
Jezik: HR
Document available also in: EN DE ES IT FR PL LT ET HU DA NL CS FI LV EL SL

Eva Andersson, sa Odjseka za obrazovanje i posebno obrazovanje Univerziteta Gothenburg, tvrdi da i dalje nemamo alatke informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) koji su nam potrebni za obrazovanje odraslih.

Šta je to kvalitetna upotreba ICT u obrazovanju i učenju? Jedan mogući odgovor je: Kada se ICT koriste na takav način da čine nastavu i uččenje djelotvornijim i efikasnijim bez neodrživo velikih ekoloških, ekonomskih ili društvenih troškova. Gledano iz ove perspektive, i dalje imamo da pređemo veliki put kako bismo izbalansirali benefite učenja sa troškovima u cilju postizanja optimalnih i održivih načina za primjenu novih tehnologija.

Benefiti – i dalje su na neki način manji od optimalnih?

Bez obzira na to da li posmatramo tradicionalno obrazovanje unutar kampusa ili neki drugi oblik kombinovanog obrazovanja ili obrazovanja na daljinu, postoje brojni alati ICT-a na tržištu. Mnogi od njih su od velike pomoći kada nastojimo da učinimo obrazovanje pristupačnim, fleksibilnim i prilagodljivim pojedincu. Dosadašnji problem je taj što su platforme za učenje često nedovoljne i treba da se koriste zajedno sa brojnim ostalim ICT alatima kako bi dobro funkcionisale. One se često proizvode kao servis različitim oblicima učenja što ih čini nezgrapnim za upotrebu.

Tek nedavno su „sveobuhvatne“ dostupne platforme postale lake za upotrebu, posjeduju funkcije i za usmenu i za pisanu komunikaciju, u sinhronizovanom i nesinhronizovanom vremenu, za pojedinca, kao i za zajedničku upotrebu; ovo su krajnji kriterijumi za tehnologiju da se koristi više od nekoliko puta nakon isprobavanja.

I dalje, postoji još mnogo toga za poželjeti u ovom pogledu. Ponekad uhvatite sebe u razmišljanju kako razvoj teče veoma sporo, čak iako ste prilično sigurno da ne bi bilo previše komplikovano pronaći tehnička rješenja.

Ako benefiti ICT-a nekada mogu biti nedostižni, šta možemo reći o troškovima?

Troškovi – brojni, raznovrsni i neodrživi?

Ekološki troškovi proizvodnje ICT-a značajni su jer sadrže brojne ekološki ptetne komponente sa velikim troškovima za odlaganje. Čak iako se ovo može izmjeriti u odnosu na smanjenja u putovanju učenika, upotrebu papira itd, i dalje svi imamo razloge da pokušamo da smanjimo ove troškove. Danas je veliki broj kompjutera smješten u skladištima jer nijesu više moćni da pokreću najnoviji softver ili se ne mogu nadgraditi u najnoviju verziju sistema; ostala oprema se skladišti iz prostog razloga što se vrlo rijetko koristi.

Ekonomske troškove je lako detektovati. Kupoina ICT opreme, softverskih licenci i podrške čini značajan udio u budžetu institucija za obrazovanje odraslih. Da bi se smanjili troškovi, lako se osloniti na besplatne verzije ICT alatki. Ali ovo može biti rizično jer gubite kontrolu nad materijalom koji skladištite u njima. Najčešće su ti alati bazirani u serverima koji su smješteni u inostranstvu i mogu jednog dana biti ugašeni. Dodatno vrijeme potrebno za upotrebu ICT i da one profunkcionišu u praksi predstavljaju još jedan ozbiljan trošak. Moglo bi se reći da ICT čuvaju vrijeme makar kada je u pitanju administracija u obrazovanju i dokumentacija; a kada je u pitanju materijal za učenje, postoje mnogobrojni fantastični snimci i ostali mediji besplatni i dostupni na internetu. Što više dijelimo to više dobijamo za uzvrat. Međutim, u mom iskustvu, vrijeme sačuvano za nastavnike je do sada bilo neznačajno.

Društveni troškovi ICT-a obuhvataju frustraciju koju mnogi nastavnici osjećaju kada pokušavaju da koriste ICT na efektivan način. I dalje smo u situaciji gdje se rijetko proizvode multimediji za aktivnosti učenja uprkos često skupim prostorima u koje je sektor obrazovanja uložio. To stvara pritisak na nastavnike koji se osjećaju kao da se od njih očekuje da koriste opremu, čak iako ne vide neposredne pedagoške prednosti u njoj. Ta bi se koristile kontinuirano i fleksibilno, ICT treba da budu jednostavne za upotrebu, kao kada razgovarate sa učenicima ili pišete na tabli u učionici. Treba da budete sposobni da sjednete ispred kompjutera i direktno proizvodite multimedije u korišćenoj platformi za učenje. U mnogim obrazovnim okruženjima, to nije slučaj, pa čak i kada je na putu da bude.

Proističu dva pitanja:

1. Zašto se ICT nisu dalje razvile, na primjer u pogledu platformi za učenje?

Dobijamo neznatna poboljšanja, jedno u određenom vremenskom periodu, i to često tek kad tražimo. Kompanije za proizvodnju ICT su moćni igrači na tržištu i lako je posumnjati da je više profitabilno prodati brojne manje proizvode koje treba prilagoditi i ažurirati nego jedan koji dobro funkcioniše od samog početka i koji će trajati dugo.

2. Kako savjetujemo veći balans u korost benefita prije nego troškova i kako postižemo optimalna i održiva rješenja koja su nam potrebna?

Odgovor leži u edukatorima za odrasle koji formiraju zajedničko razmijevanje u pogledu toga šta je od ICT alatki potrebno za učenje. Kanali za komunikaciju kao što je EPALE mogu poslužiti kao ključni forum za to. Zajedno možemo postati prilično moćan agent za održivije ICT i njihovu upotrebu. Šta mislite da treba da budu naši zahtjevi?

Oznake:
Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn
  • Slika korisnika Ilze Seglēre
    Pēc manām domām, lai izmantotu tikai IKT rīkus mācībām, būtu nepieciešams tos modernizēt, lai visi rīki būtu vienotā programmā. Izglītībā, kurā tiktu izmantots tikai IKT, būtu vairākas priekšrocības, bet vēl vairāk trūkumi. Kā vienu no trūkumiem varu minēt, interneta vai arī datora nepieejamību visiem iedzīvotajiem sev ērtā laika, piemēram, pēc darba laika beigām. Otrkārt, ne vienmēr ir pieejams internets un bieži vien notiek sistēmas darbības traucējumi, kas var pārtrūkt, piemēram, noslēguma pārbaudījuma laika. Treškārt, lielākoties jebkuram no studentiem ir nepieciešamā frontālā komunikācija ar pedagogu, kas var atbildēt uz jautājumiem, sniegt padomus un palīdzēt. No otras puses, būtu iespējams ietaupīt elektroenerģiju un ēku amortizācijas izmaksas, jo nebūtu nepieciešams tās uzturēt un izmantot. Skolēniem būtu iespējams izvēlēties mācīties sev atbilstošā laikā, piemēram, cilvēkiem, kam ir grūtības uztvert jaunu informāciju no rīta, varētu apgūt dažādas zinības vakarā. Lai šo varētu īstenot, manuprāt, būtu nepieciešamas lielas pārmaiņas, kas sasaistītos ar izglītības atzīšanu, jaunu izglītības līmeņu izveidošanu, kā arī nebūtu iespējams sekot līdzi vai studenti paši izpilda savus uzdotos darbu vai arī tos izpilda ar palīglīdzekļu palīdzību, vai arī to izdara viņu vietā kāds cits.
  • Slika korisnika Sjoerd Wijkel

    Wat we eigenlijk nu aan het doen zijn met YouDigIT is de kennis die we nu hebben en nu ontwikkelen over het gebruik van digitale leermiddelen versterken en verspreiden. Dat is ons antwoord op vraag 1.

    Als meer gebruikers binnen het veld van onderwijs en welzijn ervaren dat het een boost kan geven aan de ontwikkeling van de studenten / deelnemers, dan verschuift de aandacht van de kosten vanzelf naar de opbrengst die het genereert.
  • Slika korisnika Fabrizio Pivari

    Pay attention ITC in italian language is not translate and changed into TIC. ITC is ITC!

  • Slika korisnika Piotr Peszko

    Biorąc pod uwagę moje doświadczenia z kształcenia online osób dorosłych musze stwierdzić, że podstawowym ograniczeniem w kształceniu dorosłych wspieranych przez IT jest brak wymiany doświadczeń. Kształcenie dorosłych odbywa się głównie wewnątrz organizacji i na rynku polskim nie obserwuje się działań mających na celu wymianę doświadczeń. 

    W związku z tym indywidualnie podjąłem działania mające na celu wymianę takich doświadczeń zakładając grupę o nazwie eLearning Robię. Po kilku miesiącach grupa ta urosła do ponad 500 osób, które aktywnie tworzą społeczności i dzielą się tym w jaki sposób tworzą elearning, a także pomagają sobie nawzajem. 

    Myślę, że jest to kierunek, który docelowo wpłynie na lepszą wymianę doświadczeń i zbudowanie kultury otwartości.