chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE

e-Platforma za obrazovanje odraslih u Europi

 
 

Blog

Funkcionalna pismenost i rano napuštanje školovanja

23/01/2018
by EPALE MONTENEGRO
Jezik: HR
Document available also in: EN RO LV HU

/hr/file/functional-illiteracyFunctional Illiteracy

Functional Illiteracy

Jedna od posljedica ranog napuštanja školovanja može biti ta da mladi ljudi napuštaju školu bez funkcionalne pismenosti. U ovom blog članku, David Mallows, ispituje šta to znači i zbog čega je značajna.

 

Ovoga mjeseca EPALE se fokusira na rano napuštanje školovanja. Veliki dio diskusije će se vjerovatno baviti razlozima zbog kojih mladi ljudi ne završe svoje više srednje obrazovanje. Međutim, u ovom blog članku, ja ne želim da govorim o razlozima ranog napuštanja škole niti da diskutujem o mogućim strategijama koje škola treba da usvoji kako bi smanjila broj djece koja ne završe svoje obrazovanje. Ovo je EPALE i moj akcenat neže biti na djeci u školama, već na mladim ljudima koji dolaze iz naših škola da zauzmu svoje mjestu u društvu odraslih i mogućim posljedicama ranog napuštanja škole po njih i po obrazovanje odraslih.

Funkcionalna pismenost zavisi od konteksta

Mnogi mladi ljude napuste školu prije nego što razviju vještine pismenosti koje su im potrebne da u potpunosti učestvuju u društvu. Funkcionalna nepismenost, za razliku od same nepismenosti, može biti teško uočljiva. Dekodiranje i čitanje naglas može biti toliko mentalno zahtjevno po pojedinca, da on ili ona nemaju splobodnog kapaciteta da pristupe značenju teksta. Stoga, ne može biti sposoban da čita tekst naglas, ali i dalje nesposoban da razumije ono što je pročitao/la i da izvadi značenje iz tog teksta. To znači da oni koji nisu funkcionalno pismeni mogu često biti nevidljivi u našim društvima. Oni često ovo uspijevaju, a nekad čak i napreduju, ali njihovo slabo čitanje i pisanje znači da postoje ograničenja kada je u pitanju njihov angažman sa svijetom oko sebe.

Ovdje je značajno razlikovati nepismenost – potpuna nesposobnost čitanja i pisanja, i funkcionalnu pismenost – sposobnost čitanja i pisanja, ali nedovoljna da se zadovolje potrebe svakodnevnog života. UNESCO smatra da je lice funkcionalno pismeno ako se može uključiti u sve one aktivnosti za koje je potrebna pismenost za djelotvorno funkcionisanje njegove ili njene grupe i zajednice, kao i da mu/joj omogući da nastavi da koristi čitanje, pisanje i računanje za sopstveni razvoj i razvoj zajednice. Unutar ove definicije postoj priznanje da pismenost nije univerzalan skup vještina nezavistan od upotrebe društvenog konteksta. Umjesto toga, pismenost uveliko zavisi od konteksta – čitanje i pisanje koji su nam potrebni (ili koje želimo) zavisi od našeg društvenog i profesionalnog okruženja. Odrasla osoba se jedino može smatrati funkcionalno nepismenom ukoliko ne može da odgovori na zahtjeve koji im se postavljaju u sopstvenom društvenom i profesionalnom kontekstu. Naravno, zahtjevi koji se kontinuirano postavljaju odraslima se mijenjaju – samo zbog toga što je neko jednom bio funkcionalno pismen to ne znači da će oni biti u stanju da se prilagode novim i različitim zahtjevima i da ostanu funkcionalno pismeni.

Promjenljivi zahtjevi koji se odnose na pismenost

Kada govorimo o onima koji rano napuste školu, mislimo na mlade ljude izvan obaveznog dobi obaveznog obrazovanja koji nijesu završili više srednje obrazovanje. Za mnoge odrasle u Evropi, oblici obrazovanja druge šanse dostupni su kako bi se nadoknadilo njihovo rano napuštanje školovanja. Takvi programi im omogućuju da upute na njihove vještine pismenosti i dobiju ekvivalentne kvalifikacije onima koje su propustili. Međutim, realnost u mnogim evropskim zemljama je ta da većina ovih ljudi je vjerovatno prekinula svoje obrazovanje mnogo godina unazad i sada im nisu samo školske kvalifikacije od malog značaja, već i zahtjevi za njihovom pismenošću mogu biti veoma različiti od onih koji su se tražili od djece u školi.

Funkcionalno nepismeni odrasli su skloni da imaju strategije koje im omogućavaju da  se hvataju u koštac sa svakodnevnim životom. To mogu biti strategije izbjegavanja u kojima odrasli nalaze način kako da se ne uključe u pisani tekst („Bojim se da sam zaboravio naočari ”). Oni će vjerovatno ovo raditi kako bi obezbijedili da ne moraju da priznaju da se bore da razumiju značenje i odgovore na odgovarajući način. Funkcionalno nepismeni odrasli mogu takođe imati strategije saradnje sa drugima. U tom slučaju, funkcionalno nepismeni odrasli mogu nuditi druge vještine u zamjenu za podršku kada je u pitanju pismenost („Ti ćeš popuniti obrazac a ja ću istovariti kamion”).

Kao što je gore navedeno, ovo je blog o ranom napuštanju školovanja iz perspektive odraslih, misleći na odrasle koji su ranije napustili školu, te za posljedicu sada imaju nedostatak vještina i znanja koja se od njih traže. Međutim, ne treba da zaboravimo da funkcionalna nepismenost nije samo posljedica ranog napuštanja školovanja; to je prilično često glavni uzrok. Većina obrazovnih sistema pretpostavlja da su djeca dostigla nivo funkcionalne pismenosti onda kada se završi standardni period za učenje inicijalne pismenosti. Zahtjevi pismenosti koji se postavljaju đacima od strane različitih predmeta koje oni uče su često veoma složeni i za one koji se bore da ih postignu, teški za razumijevanje i ispunjavanje. Treba da radimo na obezbjeđivanju da sva djeca dostignu nivo funkcionalne pismenosti do momenta kada napuste obavezno obrazovanje.

Obrazovanje odraslih i funkcionalna pismenost

Stoga, u smislu obrazovanja odraslih, kada otkrijemo da je potencijalni učenik napustio školu ranije, ovo treba da nas podstakne da pažljivo sagledamo njegovu pismenost, prvo razumijevanjem šta je to što on treba da uradi po pitanju svoje pismenosti, ali i jednako značajno istraživanjem šta je to što bi on želio da bude sposoban da uradi. U kojim domenima oni treba da budu funkcionalno pismeni, kao i u kojim domenima oni žele da budu funkcionalno pismeni. Neki koji su rano napustili školu mogu da napreduju kao odrasli, tako što će biti uspješni u odabranim oblastima i usvajanjem vještina pismenosti koje su im potrebne u odraslom dobu. Međutim, za druge, slaba pismenost može biti glavna barijera za iskorišćavanje njihovog pravog potencijala, pa uključivanje u obrazovanje odraslih može biti neophodno.


David Mallows ima 30 godina iskustva u obrazovanju odraslih kao nastavnik, trener nastavnika, menadžer i istraživač. On je prethodno bio direktor Centra za nacionalna istraživanja i razvoj za pismenost odraslih i numeričku pismenost (NRDC) na Institutu za obrazovanje, Univerzitetskog koledža u Londonu, a trenutno predstavlja Evropsku mrežu osnovnih vještina u EPALE kao tematski koordinator za životne vještine.

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn
  • Slika korisnika Agate Cipule
    Lasītprasme sevī iekļauj ļoti daudz. Tā nav tikai burtu atpazīšana, teikumu salikšana un to izlasīšana, tā ir teksta izpratne vistiešākajā nozīmē. Sākumskolas posmā skolēni apgūst visas pamatprasmes, bet mācoties turpmāk pamats tiek likts uz teksta izpratni un tas tiek vērtēts visvairāk. Ja izlasot jautājumu, mēs to neizprotam, tad kā uz to var pareizi atbildēt? Kā jau rakstā minēts, cilvēki ar vāju lasītprasmi grūti integrējas sabiedrībā. Lai novērstu priekšlaicīgu skolas pamešanu, sabiedrībai ir jāiemācās ne tikai lasīt, bet darīt to ar prieku, ar vēlmi kaut ko uzzināt, jo vairāk mēs lasīsim, jo vairāk tiks attīsīta mūsu teksta izpratne.
  • Slika korisnika Anna Juberte

    Funkcionālais analfabētisms ietekmē cilvēka dzīves kvalitāti, to, vai viņš būs spējīgs iekļauties sabiedrības norisēs, darba tirgū vai arī, kā autors minējis, izstrādās dažādas stratēģijas, kā savu lasītneprasmi noslēpt, kā izvairīties no situācijām, kurās jāparāda sava lasītprasme.

    Lai izvairītos no funkcionālā analfabētisma, bērniem jau no mazotnes jārada interese par grāmatām, un tas vispirms ir vecāku uzdevums. Jo – viss, arī interese par grāmatām, jau sākas ģimenē. Ja vecāki kopā ar bērniem lasīs grāmatas, kopā, piemēram, apmeklēs bibliotēkas, bērniem šāda interese radīsies. Vēlāk, jau skolā, skolotāji bērnu un jauniešu interesi par grāmatām var veicināt, iepazīstot savus skolēnus un iesakot tieši viņus interesējošu literatūru.

    Vienlīdz būtiski ir gan ģimenē, gan skolā  izlasīto pārrunāt, analizēt, tādā veidā  veicinot izpratni par izlasīto un attīstot funkcionālo lasītprasmi. Tikai daudz lasot un vingrinoties teksta izpratnē, var novērst funkcionālo analfabētismu nākotnē.