chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE

e-Platforma za obrazovanje odraslih u Europi

 
 

Blog

Odrasli u Evropi ne vole stručno obrazovanje: 5 teških poruka iz nedavne ankete javnog mnjenja koje je uradio Cedefop

17/01/2018
po EPALE MONTENEGRO
Jezik: HR
Document available also in: EN RO PL HU FR DE ES IT LV

/hr/file/epale-vet-cedefop-surveyEPALE VET Cedefop Survey

EPALE VET Cedefop Survey

EPALE tematski koordinator, Andrew McCoshan, smatra da anketa Cedefopa o mišljenju javnosti o stručnom obrazovanju i osposobljavanju treba da ubrza poziv na akciju u Evropi.

Često se kaže da stručno obrazovanje i osposobljavanje ima loš imidž. Zaista, nacionalne i EU politike su već neko vrijeme fokusirane na ovom izazovu. Stoga treba da uzmemo u obzir skorašnju anketu Cedefopa o mišljenju javnosti jer ona predstavlja najpouzdaniju i najskoriju sliku stavova javnosti o stručnom obrazovanju, obuhvatajući stanovišta od ne manje od 35 hiljada odraslih iz Evrope. Nažalost, ona pokazuje da i dalje imamo dugačak put da pređemo kako bismo ispravili negativne percepcije o stručnom obrazovanju i osposobljavanju.

 

1. U poređenju sa opštim obrazovanje, stručno obrazovanje i osposobljavanje ima loš imidž

Brojke iz naslova ankete potvrđuju naše sumnje: tri četvrtine ispitanika vjeruje da opšte obrazovanje ima pozitivniji imidž od stručnog obrazovanja. Zatim, 63% njih vjeruje da je lakše dobiti kvalifikaciju stručnog obrazovanja nego kvalifikaciju opšteg obrazovanja. To ne znači da stručno obrazovanje ne vrijedi: 86% ispitanika se složilo da se u stručnom obrazovanju stiču vještine koje su potrebne poslodavcima, 67% ljudi brzo nađe posao nakon sticanja kvalifikacije stručnog obrazovanja, a 60% njih misli da stručno obrazovanje vodi kao dobro plaćenim i visoko kotiranim poslovima.

 

2. Stručno obrazovanje nije uvijek na prvom mjestu na spisku preporuka ljudi

Samo 60% ljudi koji su završili stručno obrazovanje i 26% onih koji su završili opšte obrazovanje preporučuju stručno obrazovanje drugima. U nekim zemljama, udio ispitanika koji preporučuju stručno obrazovanje je veoma nizak: oko jedan od pet u Danskoj, Švedskoj i Irskoj. Takoše postoje pogrešne koncepcije: 70% ispitanika vjeruje da se stručno obrazovanje odnosi na manuelni radi, uprkos veoma velikim promjenama u prirodi posla koje su se već desile.

 

3. Stručno obrazovanje pati od aktivnog obeshrabrivanja

U 19 od 28 država članica EU, minimum 20% ispitanika je reklo da je dobilo savjet (većinom od članova porodice) da ne upisuje stručno obrazovanje. U nekim zemljama, taj procenat prelazi 40% (Hrvatska, Italija, Rumunija, Mađarska). Samo je u Holandiji ova cifra niža od 10%.

 

4. Nedostatak informacija nastavlja da bude prepreka 

Puno je napora uloženo u promovisanje potrebe za kvalitetnim informacijama i uspmjeravanjem za sve u Evropi. Međutim, anketa ukazuje na to da postoji još mnogo da se uradi: 26% odraslih koji su završili stručno obrazovanje, a 50% onih koji su završili opšte obrazovanje kazalo je da im nisu pružene informacije o stručnom obrazovanju kada su donosili odluke o vrsti srednje škole koju bi upisali.

5. Stručno obrazovanje je nepopularno kod ljudi koji nemaju ili imaju malo kvalifikacija

24% ljudi koji nisu završili srednje obrazovanje čak nisu ni čuli za stručno obrazovanje, a 21% ljudi je čulo za to, ali nije znalo šta to zapravo znači. Uz činjenicu da mnoge zemlje pokušavaju da razviju stručno obrazovanje kao djelotvoran put za ljude koji imaju poteškoća u formalnom obrazovanju, ove cifre su ektremno zabrinjavajuće.

 

Zaključci su jasni i teški

Cedefopu treba čestitati na ovoj anketi. Istovremeno, rezultati treba da uplaše sve nas uključene u politiku stručnog obrazovanja u bilo kom svojstvu.

Sada je prilično jasno da veliki udio odraslih ima negativne percepcije i/ili pogrešne koncepcije o stručnom obrazovanju i vjerovatno će ih prenijeti na mlade ljude. Možemo racionalno pretpostaviti da će ovo uticati na njih da ne žele da budu dio stručnog obrazovanja.

Ovo zahtijeva hitno djelovanje. Poruka je snažna: ili nismo dovoljno uradili da unaprijedimo stručno obrazovanje u svijesti odraslih ili ono što smo uradili nije dovoljno djelotvorno.

Potrebna nam je opsežna i ujedinjena promocija vrijednosti nadgradnje vještina i ponovnog sticanja vještina za odrasle zajedno sa kvalitetnim savjetima i usmjeravanjem. Jasno je da nam je takođe potrebno bolje i kvalitetnije kontinuirano stručno obrazovanje kako bismo učinjtli da promocija bude uvjerljiva. Neće biti lako, ali nam je to hitno potrebno – percepcije se brzo usvajaju i moraju se mijenjati.


Andrew McCoshan radi u oblasti obrazovanja i osposobljavanja preko 30 godina. Više od 15 godina, on sprovodi studije i evaluacije za EU, a prije toga je radio kao konsultant u UK. Andrew je trenutno nezavnisni istraživač i konsultant, ekspert za ECVET u UK, i viši saradnik za istraživanja na Univerzitetu Dublin City u Irskoj.

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn
  • Slika korisnika Karina Tambovska
    Profesionāla izglītība, manuprāt, ir labs un ļoti reāls veids kā nākotnē atrast stabilo darbu. Protams, daudz ir atkarīgs no paša cilvēka. Bezdarbinieku skaits ir gan starp augstskolas beidzējiem gan starp cilvēkiem, kuri pabeidza profesionālu izglītību. Pēc manas pieredzes, cilvēki, kas pabeidza profesionālu izglītību strādā tieši iegūtā profesijā, bet pēc augstskolas - strādā kāda citā profesijā, pat nesaistīta ar iegūto izglītību. Varbūt problēma ir saistīta ar mūsdienu cilvēka domāšanas veidu. Beidzot skolu ( it īpaši devīto klasi) jauns cilvēks vēl nav gatavs pieņemt lēmumu par nākotnes profesiju, tāpēc turpina mācīties skolā vai izvēlas augstskolu, kas, kā liekas, dod plašāku diapazonu karjeras izvēlei. Bieži profesionālu izglītību pēc devītās klases izvēlas tie jaunie cilvēki, kuriem, dažādu apstākļu dēļ ir ātrāk jāpelna naudas. Var būt tāpēc rodas doma, ka pēc profesionālas izglītības saņemšanās būs jāstrādā ar rokām, bet tas arī skar mūsu sabiedrības problēmu, jo visi cenšas kļūt par līderiem un vadītājiem. Tāpēc manuprāt cilvēki kas beidz profesionālu izglītību ir vairāk ieguvusi nekā zaudējusi. Tik un tā, pēc profesionālas izglītības var turpināt mācībās augstskolā ja būs tāda nepieciešamība.
  • Slika korisnika Rolands Marcinkevics
    Sabiedrībā valda uzskats, ka vienīgā vērtīgā izglītība tiek iegūta augstskolās. Tomēr, ja pavērojam augstskolu beidzējus starp bezdarbniekiem, to ir liels skaits. Iespējams profesionālās izglītības attīstību varētu veicināt izmaiņas augstskolu vidē, ja augstskolas uzņemtu studentus pēc profesionālās izglītībasm kuriem jau ir zināmas profesionālās iemaņas un prasmes, jo daudzi skolēni pēc vispārējās izglītības, uzsākot studijas kādā no profesijām ir kā baltas lapas. Kā prasības studijām Lauksaimniecības Universitātē varētu pabeigta profesionālā izglītība atbilstošajā nozarē.
  • Slika korisnika Katrin Lowitz
    Das Ergebnis der Befragung wundert mich überhaupt nicht. Für meine Plattform www.beyond-eve.com habe ich seit 1 Jahr recherchiert über Angebote derzeit ausgerichtet eher auf Frauen. 

    Es gibt gigantische Möglichkeiten, diese sind aber kaum zu finden, da sie nicht bei Google auf der Seite 1 erscheinen. Bildungseinrichtungen, Projekte und Programme haben keine Möglichkeit den Google Algorithmus zu schlagen, hierfür braucht es ein großes Marketing Budget. Um etwas zu finden, muss man als Suchender unendlich Geduld mitbringen, bis ein passendes Angebot auftaucht. Das wollen wir mit unserer Plattform beheben. Schnell Angebote finden. 

    Wir sind Ende Oktober 2017 gestartet, zuerst auf Deutsch, aber im März wollen wir Englisch anbieten und dann die weiteren europäischen Sprachen.