chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE

e-Platforma za obrazovanje odraslih u Europi

 
 

Blog

Premošćavanje formalnog i neformalnog: profesionalizacija i izgradnja kapaciteta u obrazovanju odraslih

29/07/2019
po EPALE MONTENEGRO
Jezik: HR
Document available also in: EN DE EL HU ET FR

/hr/file/formal-and-non-formal-education-divideFormal and non-formal education divide

Formal and non-formal education divide

 

Profesor Regina Egetenmeyer govori o jazu između formalno obrazovanih stručnjaka za obrazovanje odraslih i neformalno obrazovanih praktičara za učenje odraslih. Šta izaziva ovu podjelu i na koji način se stanje može popraviti? Saznajte u nastavku.

 

Saradnja između univerziteta i organizatora obrazovanja odraslih

Oblas obrazovanja odraslih se trenutno suočava sa demografskim promjenama kod zaposlenih. Mnogi saradnici su blizu penziji, a nove mlađe kolege započinju posao kao organizatori obrazovanja odraslih. Moje opaske kada je u pitanju Würzburg (koji se nalazi u južnoj Njemačkoj) su sljedeće: trenutno obrazujemo više studenata-stručnjaka za obrazovanje odraslih nego što je to potrebno tržištu rada. Svršeni studenti rade u centrima za obrazovanje odraslih i kontinuirano obrazovanje, centrima za stručno obrazovanje, na univerzitetu, u bolnicama, kadrovskim službama u preduzećima, itd. Ovakva situacija je rezultat tijesne saradnje koju smo uspostavili tokom prethodnih godina između našeg odsjeka za obrazovanje odraslih i kontinuirano obrazovanje i oblasti prakse. Organizujemo terenske posjete sa našim studentima različitim obrazovnim centrima, pozivano praktičare da budu gostujući predavači, naše studente da stažiraju u lokalnim centrima, sarađujemo na istraživačkim projektima (nekada takođe uključujemo i studente master studija u ove projekte), i takođe imamo mejling listu za objavu slobodnih radnih mjesta.

Jaz

Obije strane uživaju detaljne uvide iz oba područja. Mi takođe posmatramo duboki jaz između profesionalizacije univerziteta i izgradnje kapaciteta prakse. Univerzitetski apsolventi obrazovanja (odraslih) proučavaju obrazovne i didaktičke teorije, istoriju, politike i (empirijsko) istraživanje. S druge strane, studijski programi u obrazovanju (odraslih) ostaju tipično na apstraktnom nivou, pružajući znanje, koje treba da bude relevantno u budućnosti i primjenljivo na prilično različita područja rada. Izgradnja kapaciteta u području prakse se često mnogo više usredsređujena konkretno područje rada.

Iako postoje brojne razlike između univerzitetskih studija u obrazovanju (odraslih) širom Evrope, akademske discipline kao i Bolonjski proces donijeli su neku vrstu standardizacije u ove studije. Izgradnja kapaciteta praktičara se često veže za strukturu asocijacije obrazovanja odraslih ili centara za obrazovanje. Ovo prouzrokuje za zaposlene u obrazovanju odraslih koji često rade u različitim centrima za obrazovanje odraslih.

Međutim, najveći jaz se može posmatrati između univerittskih studija i izgradnje kapaciteta: ovaj jaz postoji u svim slučajevima, kada se univerzitetske studije nude ili “tradicionalnim studentima” (mladim i redovnim studentima) ili praktičarima. Ovaj jaz se takođe može vidjeti onda kada i dalje postoji nekoliko institucionalizovanih veza između ponuda za učenjem/izgradnje kapaciteta za praktičare i tradicionalnih studija u obrazovanju odraslih. I dalje postoji samo nekoliko primjera gdje instrumenti za potvrđivanje kompetencija za praktičare u obrazovanju odraslih i kontinuiranom obrazovanju vode ka priznavanju na univerzitetima (VINEPAC, WB-Akademija u Austriji, GRETA).

Ova dva različita pristupa su kreirala veliki jaz između akademske profesionalnizacije i izgradnje kapaciteta.

/hr/file/winter-school-iintall-projectWinter School IINTALL project

Winter School IINTALL project

Credit: EAEA

 

Premošćavanje jaza

Premošćavanje ovog jaza označava okupljanje praktičara i studenata, ali i priznavanje različitih potreba.

Zimska škola “Međunarodne i komparativne studije u obrazovanju odraslih i cjeloživotnom učenju” projekta INTALL  nastoji da premosti jaz između formalnog i neformalnog obrazovanja. Nakon pet godina, tokom kojih smo samo radili sa studentima obrazovanja odraslih, 2019. Godine smo pozvali kolege iz područja prakse da zajedno sa međunarodnim studentima provedu jednu sedmicu učeći na kampusu Würzburg.

Vidjeli smo da obije strane imaju duboko međusobno poštovanje: praktičari su smatrali da studenti i apsolventi studija obrazovanja odraslih dobro poznaju obrazovne teorije, da imaju veliko znanje o empirijskim dokazima, kao i da su sposobni za obrazovnu analizu. Studenti su smatrali da praktičari poznaju široko i konkretno polje obrazovanja odraslih, da poznaju najbolje strategije rada u ovom području i da su kompetentni za analizu praktičnih situacija.

Nakon iskustva 2019. godine, očekujemo da uspjeh premošćavanja jaza formalnog i neformalnog obrazovanja neće samo zavisiti od precizne identifikacije interesa svake ciljne grupe. On će zasigurno zavisiti od ovrednovanja ekspertize i kompetencija različitih učesnika. Na ovaj način, didaktičko planiranje na univerzitetu postaje izazovan zadatak obrazovanja odraslih, koje visoko obrazovanje mora da uči od centara za obrazovanje odraslih. 


Regina Egetenmeyer je profesor za obrazovanje odraslih i kontinuirano obrazovanje na Univerzitetu Würzburg/Njemačka i koordinatorka zimskih škola COMPALL/INTALL o komparativnom obrazovanju odraslih i kontinuiranom obrazovanju.

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn
  • Slika korisnika Sibilla Drews

    Danke für den Hinweis auf die europäische Dimension dieses Themas. Das ist wichtig!

    Einen Schritt in diese Richtung geht das Projekt DEMAL (Desing, monitoring and evaluating adult learning classes - Supporting quality in adult learning classes). Es beschreibt ausgehend vom Europäischen Kompetenzrahmen für Weiterbildungspersonal Kernkompetenzen von Lehrkräften in der Weiterbildung in den Bereichen Planung und Begleitung von Lernprozessen auf europäischer Ebene. Ein kleiner Ausschnitt, aber immerhin...

  • Slika korisnika Heike Kölln-Prisner
    Der Artikel beschreibt sehr genau mein tägliches Erleben, weil die Anforderungen in der Praxis der EB so unterschiedlich und diffus sind (auch aufgrund der noch immer geringen Standardisierung in vielen Teilbereichen), dass die Universitäten dazu nur abstraktes und theoretisches Wissen vermitteln können. Selbst bei starker Methodenvielfalt in den Seminaren des Studiums bleibt die Kluft, dass in der Realität der EB die gleichen Zielgruppen selten vorkommen, also Student/innen. 
    Mit GRETA, das in Zusammenarbeit von 8 national tätigen Dachorganisationen der EB (DVV, DIE, KEB, Arbeit und Leben e.V, u,a) entwickelt wurde und sich zurzeit in der Erprobung der Validierungsschritte befindet, ist aus meiner Sicht ein gutes Instrument entwickelt worden. (Siehe auf EPALE den Beitrag von Anne Strauch:

    Bei fortschreitender Mobilität sollte aber auch daran gedacht werden, die nationalen Aktivitäten auf die nächste Ebene zu heben: mithilfe einer EU-Förderung könnten doch "willige" Länder gefunden werden, die sich diese Bemühungen (trotz aller Unterschiedlichkeiten) genauer ansehen wollen. In einem Internationalen Seminar mit Vertreter/innen aus 5 Ländern habe ich das Modell vorgestellt und es ist auf sehr viel Begeisterung gestoßen. Vielleicht ein Anstoß, BMBF?