chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE - Plateforme électronique pour l'éducation et la formation des adultes en Europe

Blog

Obrazovanje u vremenu virusa COVID-19

30/03/2020
par EPALE MONTENEGRO
Langue: HR
Document available also in: PL EN ES IT LV FI RO DE HU SL ET FR

[Original na poljskom jeziku]    

Već nekoliko sedmica, svi govorimo na istu temu. Bez obzira na vaš stav po pitanju virusa korona SARS-CoV-2, činjenica je da se svakodnevno širom svijeta otkazuju konferencije, kursevi obuke i radionice. Sve je manje sastanaka, manje putovanja, manje ličnog kontakta, a kao rezultat toga, i manje učenja..

U takvoj situaciji, pada nam na pamet jedna situacija: učenje na daljinu t.j. sve vrste vebinara, onlajn kurseva i radionica. Oni su unaprijeđeni i zadobili su popularnost tokom proteklih godina, ali i dalje predstavljaju virtuelne oblike učenje, pa su ostali u sjenci njihovih pandana koji obuhvataju kontakt licem u lice. Međutim, sada, po prvi put, elektronsko učenje dobija šansu da ostavi trag. To je sada slučaj zato što se više ne postavlja pitanje da li je onlajn učenje bolje od tradicionalnih metoda. Čak ne morate ni da razmišljate da li se ova dva oblika razlikuju. Stvar je u tome što ovo može biti jedina opcija za većinu nas, makar neko vrijeme. Ono što je potrebno jeste da ispunite ovo vrijeme da biste na neki način preživjeli kao edukator. 

Situacija u mnogim djelovima svijeta još uvijek nije toliko loša da se u velikoj mjeri zatvaraju univerziteti, centri za obuke i konferencijski centri, kao što to najbolje dokazuje primjer Italije. Hajde da onda razmotrimo šta bi se desilo da recimo od sjutra morate da podučavate/učite od kuće bez kontakta licem u lice sa drugim ljudima.

Teoretski posmatrano, imamo brojne alate pri ruci, budući da tema učenja na daljinu nije nova. Osim njegovih početaka koji datiraju nekoliko stotina godina unazad, Internet nam je donio zaista djelotvorna rješenja. 

   

         

Kursevi obuke

Kada govorimo o učenju na daljinu, primarno mislimo na sinhrono podučavanje. U ovom slučaju, teško je zamijeniti kontakt sa predavačem sa nečim drugo. Stoga, prvo počinjete da istražujete platforme za vebinare. Povrh svega, one nam omogućavaju zajednički rad na materijalima za obuku, komunikaciju u realnom vremenu korišćenjem audio, video i drugih interakcija, kao što su kvizovi, koji se mogu koristiti kao vježbeili provjere napretka grupe. Radom u malim grupama koji se sastoji od nekoliko ili desetak ljudi, možete čak imati više slobode u dvosmjernoj komunikaciji, pa takva obuka ne mora ličiti na predavanje. U dobro osmišljenom vebinaru, učinkovit je čak i Kolbov ciklus učenja.

Nekoliko desetina rješenja postoji na tržištu. Njih je relativno lako sprovesti za samo nekoliko minuta. U slučaju malih grupa, trošak takvog rješenja u modelu SaaS (Software as a Service – softver kao usluga), gdje ne morate da instalirate ništa, a pristupanje platformi se jednostavno dobija putem veb pretraživača, košta samo nekoliko eura mjesečno. Iako na dnevnoj osnovi mnogi ljudi izbjegavaju takve troškove, u stiuaciji gdje onlajn radionica postaje jedini metod podučavanja, takav izdatak biva simboličan. Iznajmljivanje prostorije za obuku za jedan dan u prosjeku košta 5 do 8 puta više nego dobijanje pristupa za vebinarsku platformu za cijeli mjesec. 

Nakon što pročitate ovaj pasus, zašto ne zgrabite svoju kreditnu karticu, naročito kada shvatite koliko mnogo možete dobiti za simboličan trošak? Pa, platforme za onlajn učenje nisu glavni konzumeristički proizvodi. One takođe nemaju više osobinu sofisticiranih tehnologija, jer u današnje vrijeme emitovanje uživo ne impresionira nikoga. To je toliko uobičajeno i očigledno kao kada šaljete imejl. Ova rješenja nisu ni ekskluzivna ni prestižna, tako da pretplate moraju biti priuštive. U svakom slučaju, pretplate nikada nisu bile veoma visoke. One se nude po racionalnim cijenama jer njihovi dizajneri i operatori ne snose velike troškove u dovoljno velikom obimu. Većina operacija su automatske i jednostavne, pa su samim tim i isplative. A sve ovo ima smisla sve dok nemate prevelika očekivanja od usluge. Teoretski govoreći, po cijeni prosječne knjige, možete ponuditi neograničen broj vebinara mjesečno (iako obično ne više od jednog u isto vrijeme). Međutim, ako se stvaran broj onlajn sesija u datom mjesecu bude izražavao u dvocifrenim brojkama, a to će biti prosječan broj za sve edukatore, ne samo za odabrane avangardne onlajn nastavnike koji to rade po svaku cijenu, onda će model poslovanja moći brzo da se mijenja.

Konferencije

Izazov postaje veći kada treba u virtuelnoj prostoriji smjestiti ne desetak, već nekoliko stotina ljudi. U tom slučaju, cijena raste u proporciji sa ograničenjem kapaciteta prostorije i to je rješenje tipično za većinu planova prijave. I dalje, organizovanje onlajn događaja za 500 do 1000 ljudi ne treba da košta više od iznajmljivanja prostorije za 15 učesnika. Opet dolazite do zaključka koliko su niski troškovi virtuelnih aktivnosti. Štaviše, u ovom slučaju, ne treba da štampate materijale za obuku, kao ni da brinete o parkingu, osoblju za doček ili obliku pauze za kafu, a da ne pominjem ketering. A sve ovo predstavlja, bez pogovora, najznačajnije elemente svake obuke. 

Međutim, velike grupe čine da razmišljamo ne može sve biti sinhrono odrađeno. Ovo se ne primjenjuje samo na konferencije, već i na kurseve obuke ukoliko je njihov broj visok. Stotine polaznika zahtijevaju servise nastavka, kao na primjer upravljanje svojim podacima, praćenje progresa u učenju i brojna druga pitanja.

Nekoliko godina unazad, popularne platforme za onlajn kurseve su pojednostavile brojne aspekte do granice. Mnogi vjeruju da su otišli predaleko, a to je zbog toga što su često osmišljeni bez učešća eksperata za učenje odraslih ili je njihov glas zanemaren u korist “potreba biznisa”. Šta je onda problem sa platformom Udemy i ostalim platformama? One konstantno pružaju nove kurseve, većinu od njih nude neprofesionalni edukatori. Prije svega, one su se oslobodile svega što otežava pripremu onlajn kursa. Metodološka pitanja su svedena na liste provjere, a sinopsis na nekoliko polja koja treba da popuni autor za opisom kursa. Težina i ocjene su u osnovi smanjenje na automatski izdate sertifikate. 

Ako trener želi više, on/a može odabrati sofisticiranije rješenje, za koje mnogi vjeruju da nije intiutivno niti prijemčivo korisniku. A onda stupa na snagu kralj platformi za učenje – Moodle. On je besplatan alat i nudi dobro razvijene funkcionalnosti koje odražavaju niz procesa podučavanja i ocjenjivanja. Međutim, mnogi korisnici će vam savjetovati da osim dodavanja novih funkcionalnosti, prvo treba da onemogućite podrazumijevane. Moodle nastoji da obeshrabri edukatore početnike, koji, nakon što se prvi put sretnu sa ovom platformom, mogu pomisliti da im je potrebna doktorska disertacija u oblasti kompjuterskih nauka kako bi bili sposobni da je koriste. Međutim, uvjeravam vas, da pristup “urednički posao se svodi na skraćivanje” ovdje perfektno funkcioniše. 

Ocjene i sertifikati

Ljudi su skloni da prikupljaju različite vrste diploma i uvjerenja o prisustvu na obrazovnim događajima. Njihova brojnost privlači našu pažnju na smanjenu vrijednost takvih sertifikata. Ja lično teško mogu odgovoriti na pitanja da li će se izdati sertifikati nakon završetka moje obuke. Često tvrdim da čak i da sam to htio, ja nisam institucija koja izdaje sertifikate. Međutim, ovaj problem je ozbiljniji – kako omogućiti učesnicima pouzdane dokumente koji potvrđuju njihova postignuća u pogledu vaše nastave.

Ovdje postoji proctor za rješenja poput Accredible, koje omogućava kontrolu i provjeru postignuća. Čak i takva potvrda učešća u kursu je dragocjenija od običnog PDF fajla jer primijenjene funkcionalnosti omogućavaju neku vrstu bezbjednosti u odnosu na sertifikate (što predstavlja realni problem na američkom tržištu onlajn kurseva). Stoga, budućnost pripada tehnologiji lanca blokade, gdje, jednostavno rečeno, podaci o svemu će svima biti dostupni i neće se više nalaziti na serveru koji je nedostupan potvrđivaču. Stoga će biti jednostavno provjeriti da li je dati dokument autentičan ili ne, a kao rezultat toga, tavke diplome će dobiti pravi značaj, čak i kao zvanična uvjerenja o postignutim kvalifikacijama. Iako ovo mnogima može zvučati kao bogohuljenje, ko zna da li sadašnja situacija ne ubrzava ovaj proces. 

   

Tehnologija nije sve

Posvetio sam veliki dio ovog članka tehnologiji, ali ona je od sekundarnog značaja u praktičnom smislu. Ono što obučno ne funkcioniše i što vas sprečava da probate i sprovedete rješenja učenja na daljinu jeste nedostatak iskustva i znanja o relevantnim metodologijama nastave. 

U samom formalnom obrazovnom sistemu, govorimo o skoro oko 100 miliona nastavnika i predavača, a dodavanjem onih koji predaju u drugim sektorima, izgleda da je u pitanju ogromno tržište. Ovi ljudi treba konstantno da uče kako da predaju. Prije nekoliko godina, mnogi univerziteti su pokrenuli sopstvene MOOC kurseve i započeli saradnju sa platformama kao što su Coursera i edX. Na takav način su oni popločali put. Nažalost, stekao sam utisak da će samo mali broj njih pratiti takav primjer. U našem dijelu Evropem najveća motivacija za ponudu onlajn akademskih kurseva su vjerovatno bili evropski grantovi namijenjeni u tu svrhu. Možete vidjete golim okom velike napore koji su učinjeni da se pripreme ti projekti kao što je poljski MOOC, koji danas sadrže brojne projekte. Sada se može ispostaviti da ne postoji drugo rješenje, a nastavnici će morati naučiti kako da predaju u stvarnosti onda kada su kampusi zatvoreni. 

   

Šta možemo uraditi

Ne možete promijeniti svijet za nedjelju ili mjesec dana, ali vrijedi preduzeti neke korake sata ili makar razmisliti o njima. Preporučujem sljedeće:

  • Imajte plan B i započnite sa učenjem novih tehnologija sada. Isprobajte nekoliko aplikacija i platformi koje se mogu besplatno testirati. Na EPALE se takođe nalaze brojni obrazovni materijali, koji su rezultati projekata Erasmus+ i Leonardo da Vinci, uključujući metodologije za učenje i udženike.
  • Uključite elemente tehnologije u vašu nastavu, tako da polaznici postanu više naviknuti na to. Ukoliko s vremena na vrijeme ponudite vebinare, nećete samo naučiti kako to da raditi već će i vaši polaznici naučiti kako da ih koriste. Takođe je vrijedno pripremiti jednostavnu verziju onlajn kursa i objaviti ga na vašem blogu, vebsajtu ili čak Udemy. Na ovaj način možete isprobati ulogu onlajn edukatora.
  • Tokom tradicionalne obuke, treba da obratite pažnju na to kako se vi i drugi ljudi osjećate u prostoriji za obuku. To zvuči trivijalno, ali zamislite da se suočavate se rizikom da tražite od nekog čije stanje ukazuje na to da je bolestan da napusti obuku. Ne radi se samo o prijetnji od virusa COVID-19, već o osnovnim principima koegzistencije. Mnogi od nas i dalje misle da je dolazak na posao tokom bolesti herojska žrtva. Toliko puta sam čuo trenere kako se hvale da su uspjeli da održe obuku iako su se probudili sa groznicom. 

I na kraju, želim nam svima zdravlje, razum i odsustvo panike. Zamoliću vas da napišete svoje komentare ispod i podijelite svoje ideje o tome kako podučavati za vrijeme pandemije.

   


Piotr Maczuga - Više od deceniju, bavi se tematikom upotrebe novih tehnologija u oblasti obrazovanja odraslih. On kreira i sprovodi u organizacijama na osnovu tehnolgija, koje kombinuju savremeni marketing i obrazovanje. On je ko-autor priručnika za vebinare, webcasts, pilule znanja i drugo. Kao autor metodologija, kreirao je kurseve obuke za upotrebu multimedija u oblasti nastave i biznisa, i publikacije posvećene ovoj temi. Na dnevnom nivou, on upravlja Laboratorijom digitalnog znanja – studio za proizvodnju obrazovnog multimedijskog sadržaja u Poljskoj koja posluje unutar ekosistema  Selo digitalnog znanja. Njegova profesionalna misija jese uklanjanje tehnoloških barijera koje sprečavaju one koji imaju ambiciju da podučavaju druge, kako bi se pomoglo stvaranje društva koje svjesno i efikasno koristi alate oko nas.

  

   

Saznajte više:

Technologia w uczeniu dorosłych - trochę inne spojrzenie - podkast

Jak uczyć skutecznie za pomocą multimediów

Europa potęgą w branży wirtualnej rzeczywistości?

Co Cię powstrzymuje, "cyfrowy" trenerze?

Twoja multimedialna pracownia na miarę możliwości

7 wskazówek jak nagrać prostą lekcję telefonem komórkowym tak, aby wyglądała profesjonalnie

Webinary w działalności biznesowej na poważnie - jak odnieść sukces

Jak tworzyć bardziej angażujące lekcje wideo - 3 metody od innych, z których stworzymy własną

 

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn
Refresh comments Enable auto refresh

Affichage 1 - 10 sur 20
  • Portrait de Laura Kurmeļjeva
    Vēlos pievērsties pozitīvajam šajā situācijā. Izglītības sistēmas attīstība visu laiku ir bijis dzīvs process, kas attīstās. Šo periodu var nodēvēt par "testēšanu". Ir skaidrs, ka pārmaiņas ir milzīgas, katra iesaistītā puse (pedagogi, izglītojamie, skolēni, vecāki) izglītības procesā šobrīd ieguva nelielu šoka devu. Bet ja skatāmies ar vēsu prātu pieņemot šo pārbaudījumu... Mums ir lieliska iespēja savas tehnoloģiju zināšanas attīstīt vēl augstākā līmenī, dalīties ar savām zināšanām, palīdzēt viens otram un būt iecietīgiem, pret tiem kuriem šī apguve neiet tik raiti.
    Šajā periodā, dažādu iemeslu dēļ, esmu iepazinusi vairakas programmas, kas darbojās gan kā aplikācijas viedierīcēs, gan tīmekļu vietnes- Teamspeak, Zoom, Discord, Microsof Teams. Katrai programmai ir sava specifika, citas iespējas, viena ir viegli apgūstama, bet citas nē. Ir ļoti pozitīvi, ka ir šādas programmas jau pirms šīs situācijas bija un arī tās ir izgājušas savu attīstības ceļu līdz līmenim kādās tās ir tagad. Pielāgotas ērtākai lietošanai. 
    Pēc šī visa, noteikti, paliks neatgriezeniskas pēdas. Tomēr materiālu apguvē, es personīgi, esmu apmierināta, jo es apgūstu autoskolas teoriju attālināti, kas man ir samazinājis izdevumus (ceļa izdevumi, papildus ēdienreizes ārpus mājām), es ekonomēju laiku, kas tiktu patērēts ceļā. Vielas apguve notiek ērtos apstākļos, profesionāli un produktīvi. Domāju, ka arī pēc arkārtas situācijas autoskolas vai citas iestādes var piedāvās e-apguvi.
  • Portrait de Elza Osenberga
    Paldies par viedokli. Diemžēl vai par laimi, bet visā pasaulē koronavīrusa ietekmē dažu nedēļu laikā ir mainījies tas, kā mācās skolēni, augstskolu studenti un tas, kāda ir pedagoga loma šajā procesā. Protams, mēs visi apzināmies, ka katra paaudze arvien vairāk izmanto digitālās ierīces un pieder pie tehnoloģiju laikmeta. Šobrīd noteikti ir vieglāk pedagogiem, kuri jau iepriekš ir apguvuši mūsdienu tehnoloģijas priekšrocības. Šis laiks ir atnesis lielas pārmaiņas izglītībā, taču būtiskāks ir jautājums - vai pēc pandēmijas mēs atgriezīsimies pie ierastajām metodēm? Vai skolēni būs ar mieru samazināt digitālo ierīču izmantošanu stundās nākamgad, ja pašreizējā situācijā viņi tieši tiek mudināti to darīt?!

  • Portrait de Marika Terescenko
    First of all, thanks for such amazing article. 
     And what can I say? 
     I agree with this opinion that it's hard to understand what need to do in this whole situation, and as a student and as a teacher - I can say that this is very hard time for parents and teachers, because they need to understand what's best for kids in preschool and students in an elementary school, a high school. Exams are in the elementary school and in the high school in Latvia, and for the teachers who teach these classes have a very hard time, because not all of them understand how works modern technologies, and I can say that many of them are in period of life where aren't popular and technologies don't inspires them to learn how to use modern technologies. 
    But I have very good practice in Waldorf school, because in this school average of teachers age are 30-35. And they uses many options in this pandemia situation, for example, video recordings, where teachers show and say what need to do in this or another task. Or other example, they have online lessons, for students who don't understand and have questions about tasks. 
     But about my experience as the student. 
     I can say that at first in a pandemia situation, I had very hard time, because I didn't understand what I have to do first of all, and I had a lot of work to do, and I needed to read a lot more information about different topics, but then online lectures began. And of course works what needed to do didn't decreased and free time didn't increased, but now I have a moto - "I need to do works what have the deadline is closest, because other works can wait!" 
  • Portrait de Andra Kalniņa
    Paldies! Ļoti labs raksts. 
    Manuprāt, pandēmija piespiež skolotājus apgūt digitālās prasmes un meklēt jaunas metodes, kā pasniegt savu mācību priekšmetu. Es gan studēju, gan strādāju skolā un šobrīd esmu sapratusi, ka nepārtraukti ir jāmeklē jaunas metodes, jo kāda, kas šķita piemērota, lai būtu vieglāk un ērtāk gan man, gan skolēnam, beigu beigās ir ļoti grūta skolēnam un ārkārtīgi sarežģīti izkontrolējama skolotājai. 
    Manuprāt, vissvarīgāk šobrīd ir nepārspīlēt ar dažādu vietņu izmantošanu, vairāk pievērst uzmanību apgūstamajam saturam, pat vēlams vairāk izmantot mācību grāmatas vai darba burtnīcas, ja tādas ir. Samazināt studentiem lasāmās literatūras apjomu, kas ir internetā, lai arī internets un viedierīces ir laba lieta, tomēr jāatcerās par veselību. 
  • Portrait de Kaire Viil
    Thank you for good article. If learners motivation is high he can effectively study in webinars, e-courses etc. Trainers must to study e-teaching methodology and we must to be digital literacy.
  • Portrait de Marton Jozsef
    In our own institution, we use the google classroom platform and the Discord program for live streaming to provide digital training of trainees. Both the trainees and the teachers learned to use the platforms within two weeks. To help, the administrator created the classes, groups. The participants were invited by the itrainers. Discord is also a communication channel for trainer training and consultation.
  • Portrait de Monika Hausman-Pniewska
    Dzięki za uporządkowanie i podpowiedzi, choć przydałby mi się jakiś poradnik krok po kroku :) Ze zdumieniem obserwuje, jak szybko zareagował rynek szkoleniowy, zwłaszcza ci, którzy mają za sobą takie doświadczenia edukacji on-line. Kiedyś uważałam, że tego typu szkolenia są mniej wartościowe, ale wiem, że to była moja reakcja obronna przed czymś nowym. Żeby była jasność, nie boję się nowych technologii i umiem z nich korzystać, ale w przypadku zdalnej edukacji najbardziej brakuje interakcji z odbiorcami. Kilka razy prowadziłam webinarium i za każdym razem czułam dyskomfort, że nie widzę oczu osób, które w nim uczestniczą, nie czuję jakiegoś porozumienia itp. Obecna sytuacja wymusza zmianę nastawienia, ciekawa jestem czy na trwałe. W mediach społecznościowych aż roi się od różnego rodzaju lajwów (jogi, mindfulness, kursy gotowania czy zabawy z dziećmi on-line).  To dobre narzędzie dla osób, które korzystają z mediów społecznościowych.  W mojej organizacji pracujemy z osobami w trudnych sytuacjach życiowych, często starszymi, ubogimi, z terenów wiejskich itp. Nie chcemy, nie możemy zawiesić naszej działalności, ale dobór narzędzi do tego typu odbiorcy jest sporym wyzwaniem. 
  • Portrait de Corneliu Fecioru
    excellent analysis, could not agree more, it give all interested parties a good glimpse of personalized, @ your own pace education... than comes AI to put some order in this world of information  ("too much content, too little curation" thing)
    will see quick developments I expect
  • Portrait de Rafał Żak
    Mnie najbardziej ciekawi jedna rzecz. Czy to będzie chwilowe czy stałe? Czy po chwili zainteresowania formami on line świat rozwoju wróci na sale szkoleniowe i powie : No dobra, tośmy się trochę powygłupiali w tym on line ;-)
    Oczywiście wiele zależy od tego, jak długo to potrwa. Ale to nie jest tylko szybka akcja pojedyncznych trenerów, największe firmy na rynku na szybko przechodzą do on line (jeśli nie robiły tego wcześniej).  
  • Portrait de Guðjónína Sæmundsdóttir
    The times we are living now are forcing us to move forward. It will definitely push us in the education market to use more technology in our work because now it is necessary. Our experience is that now people need to „jump“ into technology and they are doing it and trying out different methods. The challenge will be in our organisation when this situation will be over, is to ensure that our staff will continue to use the technology and increase their knowledge, not fall completely back in the old habits.