chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE - Aikuiskoulutuksen eurooppalainen foorumi

Blogi

Edukovanost roditelja/staratelja o važnosti i obaveznosti redovne imunizacije djece

13/04/2016
, EPALE MONTENEGRO
Kieli: HR

Koliko roditelji znaju o imunizaciji i koje odluke donose?

 

U poslednje vrijeme veliku pažnju javnosti zaokupila je priča o štetnosti po zdravlje  MMR vakcine za bebe. Pokrenula se velika rasprava na društvenim mrežama o obaveznosti imunizacije djece u Crnoj Gori. Dati po podaci iz drugih zemalja u kojima imunizacija nije obavezujuća i bazira se na odluci roditelja/staratelja.

Međutim u Crnoj Gori je donesen Pravilnik o uslovima i načinu sprovođenja obavezne imunoprofilakse i hemioprofilakse protiv određenih zaraznih bolesti (ne samo <?xml:namespace prefix = st1 />MMR). U skladu sa ovim Pravilnikom Uprava za inspekcijske poslove Crne Gore, zbog odbijanja obaveze vakcinacije pokrenula je 21 prekršajni postupak protiv roditelja/staratelja. Naime izabrani pedijatri su obavijestili zdravstvenog inspektora o broju i podacima roditelja koji odbijaju da njihova djeca prime vakcinu ili se izvrši revakcinacija.

Roditelji u Crnoj Gori su zakonom obavezni da vakcinišu djecu protiv 10 zaraznih bolesti, a ako to ne učine, moraju da plate kaznu od 500€. Ipak, postoji i druga posredna sankcija za roditelje koji ne vakcinišu djecu. Naime, nevakcinisano dijete ne može biti upisano u vrtić ili školu, a na osnovu ljekarskih uvjerenja koja u tim ustanovama traže.

Iz Instituta za javno zdravlje objasnili su da su sve validne naučne studije sprovedene na uzorcima od više miliona ispitanika nedvosmisleno pokazale da nema povezanosti MMR vakcine, ne samo sa autizmom, već ni sa astmom, leukemijom, dijabetesom, Kronovom bolešću i drugim poremećajima koji se često spominju u antivakcinalnim porukama, zbog čega laička javnost i dalje sunja u njihovu djelotvornost.

Koliko su zapravo roditelji informisani, koliko se zdravstveni sistem bavi organizovanom edukacijom roditelja i koliko je razvijena zdravstvena kultura više je stvar lične procjene nego stvar egzaktnih podataka koji su dostupni svim građanima. Potrebno je formirati nacionalne centre za  kontinuiranu i sistemsku edukaciju, koji ćeznačajno dopuniti  ad hoc obuke (obično vezane za svjetski dan zdravlja ili borbe protiv određene bolesti) i medijska gostovanja kojima se promoviše zdravstvena kultura i njen nacionalni značaj.

Zato roditelji, informišite se i budite dio društva koje uči i društva koje zna!!!

 

Dio teksta preuzet iz stručnog časopisa „Medical“

Autor bloga:

Gordana Bošković

Centar za stručno obrazovanje

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn