chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE

Euroopa täiskasvanuhariduse veebikeskkond

 
 

Ajaveeb

Društveni rizici povezani sa šemama učenja kroz rad

23/01/2018
by EPALE MONTENEGRO
Keel: HR
Document available also in: EN FR PL HU LV DE

/et/file/work-based-learning-schemes-risksWork-based learning schemes risks

Work-based learning schemes risks

Tokom posljednjih godina puno se pažnje posvećuje učenju kroz rad u svim oblicima. To se odnosi na praktično obrazovanje kod poslodavca, stažiranje i volontirajne. Ovi oblici razvoja vještina posmatraju se kao značajne prekretnice za mlade i odrasle ljude da se ponovo uključe na tržište rada i u društvo. U ovom blog članku, diskutovaću o nalazima Studije Evropskog parlamenta   u čijoj sam izradi učestvovao, i osvrnuću se na jedan poseban aspekat – da postoje društveni rizici koji su u vezi sa nekim od šema učenja kroz rad.

Mladi ljudi koji zasnivaju radni odnos

U poređenju sa odraslim radnicima koji su se već smjestili na tržište rada, mladi ljudi su osjetljiviji na poslovni ciklus i periodične ekonomske krize iz nekoliko razloga, kao što su:

  • Nedostatak radnog iskustva
  • Nezavršeno obrazovanje
  • Nepouzdani poslovni kontakti
  • Nedovoljno kontakata za traženje posla (tj. slab socijalni kapital)
  • Manja vjerovatnoća da posjeduju vještine koje traže poslodavci.

Kada mladi ljudi nijesu sposobni da naprave relativno brzu tranziciju na tržište rada nakon završetka studija, to može inhibirati akumuliranje ljudskog, društvenog i ekonomskog kapitala koji će im pomoći da izgrade svoje karijere; a što je duži period bez angažmana na tržištu rada (ili obrazovanja), to je veći rizik od društvenog i ekonomskog isključivanja.

Mladi ljudi sa brojnim nepovoljnim okolnostima, kao što je invalididet, status migranta i/ili nizak nivo obrazovnih postignuća, suočavaju se sa posebnim poteškoćama prilikom stupanja na tržište rada. Oni naročito mogu biti u riziku od socijalnog i ekonomskog isključivanja.

Učenje kroz rad kao rješenje?

Učenje kroz rad, a naročito praktična obuka kod poslodavca, stažiranje i volontiranje, mogu imati značajnu ulogu u olakšavanju tranzicije iz škole na posao. Istraživanje pokazuje da u smislu stečenih vještina i kompetencija, učenje kroz rad u obliku praktičnog obrazovanja kod poslodavca, stažiranja i volontiranja omogućava odskočnu dasku za olakšan prelaz iz svijeta obrazovanja u svijed rada.

Istraživanje pokazuje da je kvalitet učenja kroz rad najbolje osiguran kada je uključena treća strana, pored onog koji uči i preduzeća (mjesta za učenje). To može biti provajder stručnog obrazovanja (obično u praktičnoj obuci kod poslodavca) ili državna služba za zapošljavanje (neki oblici stažiranja). Međutim, postoje brojne šeme stažiranja i volontiranja koje su zasnovane na ugovornom aranžmanu između stažiste/volontera i preduzeća/organizacije i u ovim slučajevima, manje je pažnje posvećeno kvalitetu „radnog okruženja“, a više kvalitetu samog učenja.

Prebacivanje troškova za razvoj vještina sa vlade na poslodavce, pojedinca

Dokazano je da ove šeme zahtijevaju korisnu polaznu osnovu za stažiste i volontere; oni treba da budu u mogućnosti da pokriju troškove života dok obavljaju neplaćeni posao. Budući da stažiranja često nisu plaćena ili su slabo plaćena, eksternalizacija troškova za razvoj vještina u konkretnom zanimanju, prelazi sa provajdera obrazovanja na poslodavca, i u konačnom na pojedinca. Da bi se stekle vještine koje traži tržište rada, pojedinac je poguran da investira u ove vještine u odsustvu drugih načina za njihovo sticanje. Ulaganja se odnose na rad u organizaciji i doprinos produktivnosti i pokrivanje troškova života drugim stredstvima koja nisu zarade. Kada je u pitanju volontiranje, sličan prelaz se može vidjeti kod stažiranja gdje troškove razvoja vještina snose pojedinci, budući da nisu predviđena plaćanja niti zarade.

Učenje kroz rad dostupno svima?

Pomjeranje odgovornosti za pokrivanje troškova razvoja vještina ima svoju cijenu: razvoj vještina postaje manje dostupan za ljude iz ekonomski nerazvijenih sredina. Iako je razvoj vještina u vidu stažiranja značajna odskočna daska za zapošljavanje; ljudi sa manje finansijskih sredstava suočavaju se sa više poteškoća prilikom stupanja na tržište rada. Oni koji mogu da priušte samofinansiranje svojih troškova života određeni vremenski period imaju bolju šansu da započnu volontiranje i stažiranje, te na taj način unaprijede svoju privlačnost poslodavcima.

Dok obrazovni sistemi u Evropi teže ka jednakom pristupu, ovo omogućava situaciju kada tranzicija iz svijeta obrazovanja u svijet rada omogućava bolje prilike onima koji imaju sredstva da se uključe u šeme stažiranja i volontiranja.

Da zaključim, tačno je da sve dok šeme stažiranja i volontiranja nisu jednako dostupne svim mladim ljudima (zbog nejednakosti u prihodima), sačinioci politika treba da budu oprezni kada ih pozicioniraju kao sistemsko rješenje za suzbijanje nezaposlenosti mladih i olakšavanje prelaska na tržište rada.

Treba razmotriti ove društvene rizike prilikom razmatranja inicijativa za stažiranje i volontiranje, kao šti je nedavno objavljena inicijativa European Solidarity Corps.


Simon Broek je uključen u nekoliko evropskih istraživačkih projekata u oblasti obrazovanja, tržišta rada i osiguranja. Radio je kao savjetnik u Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu i evropskim agencijama za pitanja koja se odnose na obrazovne politike, cjeloživotno učenje i tržište rada, a trenutno je generalni partner na Institutu za podršku politici Ocham.

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn
  • Kasutaja Laura Kalniņa pilt
    Kā jau autors minēja, darbā balstīta mācīšanai galvenais panākuma šķērslis ir finansiālais atbalsts. Daudzi jaunieši nevar atļauties iestāties darbā, kurā ir jāiziet apmācība, kas tajā brīdi nozīmē mazāku algu vai brīvprātīgo strādnieku statusus. Tā kā mūsu valstī bez stabiliem un samērā lieliem ienākumiem izdzīvot normālu bez stresa dzīvi ir grūti, pat varētu teikt ļoti grūti. Mums varbūt vajadzētu darbu nozarēm apvienoties un izveidot tās saucamās mazās nometnes ar iespēju dzīvot, strādāt un iegūt apmācību jaunajiem darbiniekiem, protams, tas nebūtu par brīvu, bet tie būtu samērā nelieli izdevumi darbiniekiem apmācības periodā.
    Varbūt šādā veidā viņi spēs palielināt jauno darbaspēka daudzumu un vēlmi jaunajiem strādāt.
  • Kasutaja Zane Baltgaile pilt
    Lasīju šo rakstu ar patiesu interesi. Tā kā esmu pārliecināta "darbā balstītas mācīšanās" (protams, apvienojot arī ar akadēmiskām zināšanām) piekritēja, vēlējos uzzināt, kas tad ir šī pētījuma rezultātā nodefinētie sociālie riski saistībā ar darbā balstītu mācīšanos. Jūtos atvieglota, ka "vienīgā" problēma ir finansiāla, jo to vienmēr var risināt, aktualizējot šos jautājumus un ar dažādiem pētījumiem pierādot, ka darbā balstīta mācīšanās ir ilgtermiņa ieguvums gan pašam iesaistītajam indivīdam, gan visai sabiedrībai kopumā. 
  • Kasutaja Joanna Kic-Drgas pilt

    Tematy poruszone w artykule i komentarzu są bardzo aktualne. Uczenie oparte na pracy miało być przeciwwagą do teoretycznych rozważań, „możliwością” dla osób, które nie do końca radzą sobie z zagadnieniami teoretycznymi. Niemniej każde rozwiązanie niesie za sobą konsekwencje, jak np. te opisane w artykule. Ciekawym rozwiązaniem na poziomie studiów wyższych są studia dualne, które od wielu lat z powodzeniem funkcjonują w Niemczech i od kilku lat wprowadzane są także na uniwersytetach technicznych w Polsce a obejmują rozbudowane praktyki realizowane w ciągu całego roku bazujące na zasadzie uczenia się przez pracę (paralelnie z rozwojem wiedzy teoretycznej). 

  • Kasutaja Maria Idźkowska pilt

    Z zainteresowaniem przeczytałam artykuł dotyczący zagrożeń społecznych związanych z programami nauczania opartymi na pracy. Omówione w nim zostały wyniki badań przeprowadzonych w Parlamencie Europejskim w aspekcie zagrożeń społecznych związanych z niektórymi systemami nauczania opartymi na pracy. W sposób jednak dość ogólny sprecyzowano wnioski z tych badań, jak i w materiale zabrakło informacji jakie obszary tematyczne zostały w nich ujęte oraz jakie zawierały dane statystyczne, na podstawie których można wnioskować o faktycznej, przedstawionej w artykule sytuacji. Stąd zastanawiam się nad prawdziwością twierdzenia, cyt. „badania pokazują, że zarówno pod względem kompetencji, jak i zdobytych umiejętności oraz wyników związanych z zatrudnieniem, kształcenie oparte na doświadczeniu w formie praktyk zawodowych, staży i wolontariatu stanowi krok wsteczny w ułatwianiu przejścia ze świata edukacji do świata pracy.”  W związku z tym warto wskazać konkretny do nich link oraz doprecyzować źródła, odzwierciedlajace zakres prezentowanego problemu. Pozdrawiam.

    Maria Idźkowska - ambasador EPALE