Pasar al contenido principal
Blog
Blog

Interkulturalno obrazovanje

Interkulturalizam, a samim time i interkulturalno obrazovanje kao koncept izražen je kroz mnoge definicije. Interkulturalno obrazovanje se temelji na opštem cilju omogućavanja individualcu  da se razvije kao društveno biće kroz život i saradnju s drugima, čime doprinosi dobrobiti društva. Ono je korisno za sve ljude bez obzira na njihov identitet, jer svi treba da nauče kako živjeti unutar jednog i doprinositi evoluciji interkulturalnog društva. Takođe je potrebno što više razvijati osjećaj pripadnosti svojoj zajednici, ali i čovječanstvu u cjelini. Cilj je i podsticanje ljudi da donesu informirane odluke i izbore (razumijevajući vrijednost jednakosti) kao i da aktivno djeluju na prevenciju i suzbijanje predrasuda i diskriminacije poštujući i cijeneći sličnosti i razlike. Osim toga, važno je omogućiti svakom pojedincu da zastupa samog sebe. Interkulturalizam ne podrazumjeva samo prisustvo, miješanje različitih kulturnih obrazaca, već mogućnost upoređivanja ideja, mišljenja, podsticanja na razmišljanje o razlikama etničke, religiozne, kognitivne, seksualne i svake druge prirode. Interkulturalizam takođe znači i pružanje mogućnosti suočavanja, komunikacije, razmijene vrijednosti i međusobnog upoznavanja različitosti, odnosno dijalog između tih kultura u kojemu su prisutni susret, međusobno uvažavanje i bogaćenje različitih kultura bez obzira na etničku veličinu osoba koje ih nose.

Jedna od najčeših definicija je da je to sistem i rezultat brojnih formalnih, neformalnih i informalnih obrazovnih programa, koj imaju za cilj da postignu poštovanje i uzajamno razumijevanje među članovima različitih grupa. Edukacija nije samo odraz društva već utiče i na njegov razvoj i zbog toga je uloga škola u razvoju interkulturalnog društva nezamijenjiva. Dok obrazovanje samo ne može dovesti do suzbijanja rasizma i podsticanja interkulturalnih kompetencija, ono ipak ima važan doprinos u podsticanju razvoja interkulturalnih vještina, vrijednosti i znanja pojedinca.

Prema tome, potrebno je razviti nove, tolerantnije oblike ponašanja ljudi u svakodnevnom životu, što uključuje i promjene u svijesti i stavovima ljudi, čime se očekuje podsticaj daljnjem razvoju demokratije, zaštite ljudskih prava i temeljnih sloboda, boljem međusobnom razumijevanju i saradnji, slobodi, sigurnosti i miru.

Otvorenost ka drugim kulturama, kulturnim i interkulturnim znanjima, a prije svega jedinstvenost i vrijednost svake kulture i njen doprinos čovječanstvu. Kvalitetniji nivo življenja u jednom društvu  je očekivan ako se ljudi bolje upoznaju i razumiju, tolerantno ujedinjuju i pomažu. Zbog svega toga, interkuturalna dimenzija obrazovanja zahtjeva nove, drugačije pristupe nastavi, kurikulumu i pojedinačnim predmetima, pružajući podsticaje za izbor sadržaja, nastavne strategije i realizaciju. Ona raži i istovremeno doprinosi promjeni školskog ozračja i međuljudskih odnosa (učenik - učenik, nastavnik - učenik) odnosno funkcionisanje škole kao istinske zajednice u kojoj učenici, nastavnici, i drugi članovi škole međusobno sarađuju na temelju zajedničke obrazovne vizije i uvjerenja, uzajamnog uvažavanja i podrške, kao i spremnosti na kompromis.

Škole u kojima se njeguje osjećaj pripadnosti razrednoj, školskoj i loklanoj zajednici a koja se temelji na ravnopravnosti i uvažavanju ljudskih prava svih uključenih, podsticanju međusobne povezanosti i zajedničkih vrijednosti (Redding, 1991) maksimalno angažiuju sve raspoložive prilike za interkulturalnio obrazovanje.

Zadaci interkulturalnog obrazovanja su: usvajanje temeljnih znanja, razvoj sposobnosti, vještina i stavova u području interkulturalizma koje će, kroz direktnu konfrontaciju sa diskriminacijom, predrasudama i nejednakošću u školi i društvu, doprinijeti prihvaćanju različitosti, bez obzira na njihovo porijeklo i prirodu, kao i promovisanje demokratskih vrednosti i ljudskih prava. Ishodi interkulturalnog obrazovanja trebale bi biti interkulturalne kompetencije svakog pojedinca u multikulturalnom društvu. Interkulturalno kompetentna (sposobna) osoba je ona koja je sposobna "vidjeti" odnos između različitih kultura, koja ima sposobnost medijacije, interpretacije, kritičkog i analitičkog razumijevanja svoje i tuđe kulture (Byram, 2000).

Dakle, interkulturalno obrazovanje ne može biti dodatak kurikulumu nego kurikulum sam po sebi treba biti interkulturalan, treba se odraziti u školskoj politici i praksama i u sadržaju kurikuluma. Iako nijedan predmet ne može izbjeći interkulturalni pristup, neki od njih su posebno pogodni za usvajanje znanja, formiranje stavova i vrijednosti koje su korisne za obrazovanje građanina interkulturalnog društva (istorija, geografija, jezici i književnost, umjetnost). Novost je to što takvo obrazovanje zahtijeva fokus na stvarnom svijetu i traži nove načine za razvijanje međuljudske i građanske kompetencije.

Posebnu ulogu u svim projektima imali su nastavnici bez kojih se teško mogu zamisliti pozitivne promene u obrazovanju. Rješenja se nalaze u promijenjenoj ulozi nastave i odgovornosti nastavnika u kojima učenici neće dobiti samo znanja i vještine potrebne za interkulturalno djelovanje, nego će biti osposobljeni da se u interakcijama s različitim kulturalnim manjinama odnose ravnopravno, da uvažavaju i poštivaju kulture i običaje pripadnika kulturnih manjina. Svrha interkulturalnog obrazovanja nije poučavanje o različitim kulturama, nego dovođenje u suodnos nosioca različitih kultura. Nastava ima zadatak da pruži pojedincima  sticanje interkulturalnih kompetencija potrebnih za suodnose u novonastalim potrebama društva, a nastavnici su tu da svojim primjerom učenicima približe šta je interkulturalnost. Nastavnicima treba pružiti podršku za ovakve  projekte kako bi unapredili svoju interkulturalnu osjetljivost i kompetencije neophodne da mogu u svojim učenicima, u pripadnicima različitih grupa i kultura, u jezicima lokalnih zajednica, u produktima lokalnih kultura, da prepoznaju važan resurs za podučavanje i učenje, ne samo o drugima, već i o sopstvenoj zajednici i kulturi, kao rezultatu saradnje i prožimanja različitih kulturnih baština. Obrazovna intitucija bi trebala koristiti svaku priliku da istakne jezične različitosti kao bogatstvo za školsku zajednicu, ali ona može doprinijeti  interkulturalnom okruženju i tako što će koristiti znakove i natpise na zastupljenim jezicima polaznika škole. Osim toga, važno je stalno imati na umu kako se interkulturalno obrazovanje treba širiti na lokalnu zajednicu i drušvo u cjelini, a najbolji način da se to učini je povezivanje školskih s društvenim i vannastavnim aktivnostima i akterima.

Bitan aspekt su definitivno edukacije usavršavanja nastavnika o interkuturalnom učenju. Programi stručnog usavršavanja trebaju imati dvije osnovne dimenzije. Prva je dimenzija osvještavanja, gdje bi nastavnici trebali poboljšati vlastita znanja o drugima i ojačati ličnu svijest pojedinca u grupi zahvaljujući mišljenjima osobe koja je pripadnik druge kulture; dok je druga dimenzija odnosna (relacijska) dimenzija, gdje bi trebalo otkrivati istine, sticati lična iskustva, pristupati stvarnosti iz drugog ugla i sarađivati sa drugima, razvijati interakcijske i komunikacijske vještine.

Možemo zaključiti da bi interkulturalno obrazovanje trebalo da postane integralni dio ne samo kurikuluma, već i cijelokupnog života škole u kojoj se obrazuju pojedinci sposobni da sarađuju u unapređivanju socijalne sredine u kojoj žive, uprkos činjenici da pripadaju različitim kulturnim zajednicama. Interkulturalno obrazovanje mora da uključuje sve aktere relevantne za obrazovni proces i život škole – od zaposlenih u obrazovanju, učenika, do ustanova kulture i organizacija u lokalnoj i široj društvenoj sredini.

Login (0)

Want to write a blog post ?

Don't hesitate to do so! Click the link below and start posting a new article!

Últimos debates

Enfoques temáticos de la EPALE 2021. ¡Empecemos!

Os invitamos a enriquecer con vuestras aportaciones y conocimientos lo que va a ser un año intenso. Empecemos por participar en este debate en línea. El debate en línea tendrá lugar el martes 9 de marzo de 2021 de 10 a 16 horas CET. La discusión escrita será introducida por un directo con una introducción a los focos temáticos de 2021, y será presentada por Gina Ebner y Aleksandra Kozyra de la AEEA en nombre del Consejo Editorial del EPALE.

Más

Discusión de EPALE: Aprendizaje mixto en la educación de adultos

En este contexto, el jueves 26 de noviembre de 2020, a partir de las 10.00 horas hasta las 16.00 horas CET, EPALE acogerá un debate en línea sobre el aprendizaje mixto en la educación de adultos. El debate tendrá un nuevo formato, comenzando a las 10 con una transmisión en vivo de 30 minutos, acompañado y seguido por el debate sobre los comentarios de la plataforma.

Más

Debate en EPALE: inclusión social de la población envejecida y aprendizaje intergeneracional

El miércoles 28 de octubre, a partir de las 10 a.m. CEST, EPALE acogerá un debate en línea sobre la inclusión social de la población envejecida y el aprendizaje intergeneracional. Los comentarios estarán abiertos el 19 de octubre para que los participantes puedan presentarse y enviar sus comentarios con antelación. ¡Únete a nuestro debate en línea!

Más