chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE - Plataforma electrónica dedicada a la enseñanza para adultos en Europa

Blog

Učenje odraslih na radnom mestu

10/11/2019
por Jelena Mirkov
Idioma: HR

Dobijanje novih radnih zadataka, kao i sama promena radnog mesta i te kako pospešuje želju pojedinca za razvijanjem postojećih znanja i umeća, ali i nastavkom obrazovanja i školovanja ukoliko je ono iz bilo kog razloga prekinuto.

 

U tom smislu, učenje odraslih na radnom mestu treba posmatrati kao skup koji integriše postojeća znanja, nova saznanja, želju i motivaciju za novim saznanjima, kao i sam proces obrazovanja (bilo da je završeno ili je u toku). Kao dominantnu komponentu koja utiče na volju pojedinca za učenjem na radnom mestu, istakla bih samo školovanje, tačnije pečat koje ono ostavlja na pojedinca.

 

Ukoliko je osoba neometano prošla kroz proces školovanja, samo učenje na radnom mestu najčešće deluje motivišuće za pojedinca. Međutim, ako pričamo o pojedincima čije je školovanje prekinuto usled spoljašnjih faktora (dakle ne njihovom voljom), ili je pak bilo prekidano ili ometano pokušajima prilagođavanja sredini (bilo da je u pitanju promena škole ili promena grada, pa i države), može doći do različitih problema pri učenju na radnom mestu. Kada pričamo o ovakvim slučajevima odnos učenja na radnom mestu i samo školovanje posmatram kao dvosmeran proces:

 

1) Ukoliko je pojedinac zadovoljan svojim učinkom na radnom mestu i primećuje da je nešto naučio ili savladao, sigurno će vremenom razviti pozitivan stav prema obrazovanju i školovanju (ukoliko ga nije imao), pa će sa tim u skladu želeti da nastavi svoje školovanje (ukoliko je ono bilo prekinuto), ili će bar pokazati interesovanje za nova saznanja, pa sa tim u skladu i razviti pozitivan odnos za učenje uopšte (ne samo na radnom mestu).

 

2) Ukoliko pojedinac ne pokazuje dobre rezultate na svom radnom mestu ili pak pokazuje otpor prema novim saznanjima ili veštinama koje bi mogao da razvije, sam nastavak školovanja ili obrazovanja bi to i te kako mogao da promeni. Čak i u slučajevima kada su pojedinci imali negativan stav prema učenju uopšte, a ipak iz nekog razloga upisivali škole za odrasle i završavali ih, ispostavilo se da taj "papir" pruža mnogo više nego što to na prvi pogled izgleda. Ako pak ne promeni otpor koje pojedinac iskazuje prema novim saznanjima, daje bar bolju uklopljenost u radni ambijent i bolju integraciju na radnom mestu.

 

S tim u vezi, učenje na radnom mestu (koje se u današnje vreme podrazumeva skoro pa u sklopu bilo kog radnog mesta), ali i samo školovanje, zahteva od timova za ljudske resurse odnosno nastavnika da uočavaju ključne kompetencije pojedinca, kao i da konstantno rade na njihovom unapređenju. To nije nimalo lak zadatak, ali uvek daje rezultate.

 

Ukoliko pak rezultati izostanu, problem je najčešće u samom stavu pojedinca koji najčešće nastaje usled nedostatka samopouzdanja ili emocionalne nepismenosti koje bih istakla kao najbitniji preduslov za aktivan i pozitivan pristup učenju, pa i životu uopšte. Međutim, zadavanje najjednostavnijih radnih zadataka (bilo u školi ili na poslu) i ohrabrujući stav nadređenih prema izvršavanju istih, sa postepenim pojačavanjem radnih obaveza ili davanjem složenijih radnih zadataka, uvek će se pozitivno odraziti na samopouzdanje pojedinca, pa samim tim i na razvijanje pozitivnog stava prema učenju.

 

Dakle, sam pozitivan stav prema učenju je suštinska komponenta dobrog odnosa prema skoro bilo kom radnom mestu, te u tom smislu treba raditi na samoj motivaciji pojedinaca, bilo putem alata timova za ljudske resurse koji će direktno uticati na ovu motivaciju ili pak kroz nastavak školovanja ili obrazovanja koje će, ako ne direktno, bar indirektno sigurno uticati.

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn