Blog
Blog

Aktivno građanstvo i važnost obrazovanja građana / Active Citizenship

Pojam aktivno građanstvo podrazumijeva ,,budnu i zainteresovanu javnost” koja prati šta se dešava u politici, zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju i svim drugim oblastima od javnog interesa, ukazuje na probleme i koja aktivno učestvuje u političkom životu svoje zemlje. Biti aktivan građanin ne zahtijeva poseban status i sposobnosti jer svaki pojedinac može biti aktivan građanin, ukoliko se angažuje i zastupa opšti interes. Suština aktivnog građanstva je kapacitet građana da uoči i adresira problem od javnog značaja, preuzimajući na taj način odgovornost za brigu o zajedničkim dobrima. Svakako da pored brige za opštim dobrim, aktivan građanin mora posjedovati i neke osobine  poput odvažnosti, dosljednosti i istrajnosti.

 

Aktivno građanstvo obuhvata sve oblike građanskog aktivizma, odnosno svaku aktivnost koju građani preduzimaju s ciljem uključivanja u proces donošenja, kao i primjene javnih politika na lokalnom i nacionalnom nivou (glasanje na izborima, učešće u javnim raspravama, okupljanje na zborovima građana u mjesnim zajednicama, podnošenje inicijativa za rješavanje problema, podnošenje zahtjeva za slobodan pristup informacijama, davanje potpisa peticijama, jasne akcije i različiti vidovi protesta kojima se jasno ukazuje na nepravilan rad organa vlasti). Veoma je važno je naglasiti da učešće građana u proces kreiranja i implementacije javnih politika predstavlja princip demokratskog uređenja države i osnovni preduslov za odgovoran i transparentan rad vlasti. Učešće građana u proces donošenja i primjene javnih politika sastavni je dio participativne demokratije koja zajedno sa predstavničkom demokratijom predstavlja temelj modernog demokratskog društva. Takođe je važno naglasiti da pravo građana na učešće u donošenju odluka ne predstavlja posebno pravo zajemčeno Ustavom. Ovo pravo se izvodi iz opštih načela demokratskog političkog poretka i drugih prava zajemčenih Ustavom, kao što su pravo na lokalnu samoupravu, pravo na slobodan pristup informacijama, sloboda štampe i drugih vidova javnog obavještavanja, sloboda udruživanja itd.

 

Participativna demokratija, pa samim tim i građanski aktivizam, nikako se ne smiju shvatiti kao nedostatak povjerenja u institucije ili pokušaj zamjene predstavničke demokratije, već je njihova funkcija upravo veća efikasnost organa vlasti. Dobrobiti koje organi vlasti dobijaju od građanskog aktivizma su mnogobrojne. Prije svega, odluke vlasti u čijem su donošenju građani bili uključeni na adekvatan način imaju veći legitimet i održivije su. Samim tim istovremeno se povećava i povjerenje između građana i vlasti. Nesumnjivo je da su građani svojim učešćem u donošenju i primjeni odluka u prilici da daju značajan doprinos transparentnosti rada organa vlasti. Na ovaj način istovremeno se razvija aktivno društvo odgovornih i angažovanih građana u zajednicama. Učešćem u kreiranju i implementaciji javnih politika, građani umjesto slabo zainteresovanih i neaktivnih birača postaju aktivni politički subjekti. Ovim putem građani preuzimaju na sebe odgovornost za donošenju političkih odluka, odlučuju o kvalitetu javnih usluga, rješavaju određene probleme u svojim lokalnim zajednicama i pomažu donosiocima odluka da identifikuju te probleme.

 

Ideja aktivnog građanstva dobija posebno značenje i važnost na nivou lokalne samouprave. Lokalne samouprave su građanima najbliži donosioci odluka u hijerarhiji jednog političkog sistema, te bi stoga trebalo da budu organi kojima se građani najčešće obraćaju jer građani najneposrednije doživljavaju upravo svoju lokalnu zajednicu. Ljudi koji žive u nekom gradu ili mjestu najbolje su upućeni u potrebe svoje zajednice (npr. socijalne, kulturne), u probleme nekih skupina koje u njoj žive (npr. mladih, starijih osoba, osoba s invaliditetom), pa su stoga i najpozvaniji da se uključe u njihovo rješavanje ili ih sami i pokušavaju riješiti.

 

Nesporno je da za razvoj stabilne i djelotvorne demokratije nijesu dovoljne samo demokratske institucije, već mora postojati i građanska politička kultura koja će podržavati demokratski razvoj. To podrazumijeva postojanje obrazovanih građana koji posjeduju znanja i vještine potrebne za aktivno i odgovorno učešće u demokratskim procesima. Informisani, aktivni i odgovorni građani čine temelj svakog demokratskog društva, stoga je neophodno da budu upoznati sa svojim pravima u procesu donošenja odluka, ali i sa obavezama koje organi vlasti imaju u informisanju i uključivanju građana u svoj rad. U tom smislu, izuzetno važnu ulogu ima uvođenje uspješnog modela građanskog obrazovanja u redovno obrazovanje, koje treba da osposobi mlade za političko sudjelovanje, razvije njihove komunikacijske i zagovaračke  sposobnosti, kao i kritičko mišljenje. Pored toga, organi vlasti su odgovorni za kontinuirano infomisanje i edukaciju građana o njihovim pravima i obavezama i neophodno je da oni u što većoj mjeri koriste sve kanale komunikacije, kako bi podigli njihov nivo znanja o ovoj temi i ohrabrili ih da postanu aktivni građani. Svakako i civilno društvo takođe ima neosporno važnu ulogu u ovom procesu. Činjenica je da građani još uvijek ne učestvuju u dovoljnoj mjeri u procese odučivanja i ne koriste sve dostupne mehanizme građanskog učešća. Uzroci takvog stanja su prije svega njihova nedovoljna informisanost, kao i nezainteresovanost i nedostatak povjerenja u institucije. Obrazovanje odraslih kao dio cjeloživotnog obrazovanja nesumnjivo ima važnu ulogu u podsticanju građanskog aktivizma. Jedino putem obrazovanja građani mogu oblikovati političku kulturu u demokratsku, mijenjati društvo i činiti ga boljim.

 

 

 

Login (0)

Want to write a blog post ?

Don't hesitate to do so! Click the link below and start posting a new article!

Neueste Diskussionen

EPALE 2021 Schwerpunktthemen. Fangen wir an!

Das vor uns liegende Jahr wird wahrscheinlich wieder sehr intensiv, und daher laden wir Sie ein, es mit Ihren Beiträgen und Ihrer Expertise zu bereichern. Beginnen Sie doch einfach, indem Sie an unserer Online-Diskussion teilnehmen. The Online-Diskussion findet am Dienstag, dem 09. März 2021 zwischen 10.00 und 16.00 Uhr statt. The schriftliche Diskussion wird mit einem vorgeschalteten Livestream eröffnet, der die Themenschwerpunkte für 2021 vorstellt. Die Hosts sind Gina Ebner und Aleksandra Kozyra von EAEA im Namen der EPALE Redaktion. 

Zusätzlich

EPALE Diskussion: Vermittlung von Grundkompetenzen

Grundkompetenzen sind transversal. Sie sind nicht nur relevant für die Bildungspolitik,  sondern auch für Beschäftigungs-, Gesundheits-, Sozial- und Umweltpolitiken. Der Aufbau schlüssiger Politikmaßnahmen, die Menschen mit Grundbildungsbedürfnissen unterstützen, ist notwenig, um die Gesellschaft resilienter und inklusiver zu gestalten. Nehmen Sie an der Online-Diskussion teil, die am 16. und 17. September jeweils zwischen 10.00 und 16.00 Uhr auf dieser Seite stattfindet. Die Diskussion wird von den EPALE Thematischen Koordinatoren für Grundkompetenzen, EBSN, moderiert. 

Zusätzlich

EPALE Diskussion: Die Zukunft der Erwachsenenbildung

Am Mittwoch, dem 8. Juli 2020, lädt EPALE von 10.00 - 16.00 Uhr zu einer Online Diskussion zur Zukunft der Erwachsenenbildung ein. Wir wollen über die Zukunft des Bildungssektors Erwachsenenbildung sowie die neuen Chancen und Herausforderungen diskutieren. Gina Ebner, EPALE-Expertin und Generalsekretärin der EAEA, moderiert die Diskussion.

Zusätzlich