chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE - Internetplatform for voksenuddannelsesområdet i Europa

Blog

UN SDG 4 i potreba za uvećanjem kapaciteta EMIS sistema

08/09/2020
- Uros Velickovic
Sprog: SR
Document available also in: EN HR RO

EMIS (Education Management Information System), najjednostavnije rečeno, predstavlja sistem za prikupljanje, čuvanje, analizu, diseminaciju i korišćenje podataka u okviru obrazovnog sistema.

EMIS predstavlja alat koji zemljama treba da služi kao alat za strateško planiranje u obrazovanju, i pored omogućavanja brze i lako dostupne statistike koju mogu koristiti različiti subjekti u okviru obrazovnog sistema, EMIS zavisno od njegove složenosti i dizajna može omogućavati i dodatne funkcionalnosti, poput izdavanja licenci za obrazovne programe i ustanove, omogućavanja roditeljima da imaju uvid u ocene njihove dece, uvid u potrebe za stručnim usavršavanjem nastavnika ili infrastrukturnim ulaganjima itd.

EMIS sistemi različitih zemalja se međusobno razlikuju, čak i u okviru istih zemalja postoje razlike na lokalnom nivou. Najznačajniji faktori koji utiču na razlike između različitih EMIS sistema jesu politički sistem zemlje, tehnološka opremljenost, kao i kulturne razlike /društveni stavovi/preovlađujući odnos društva prema podacima i načinima njihove upotrebe.

U okviru EMIS sistema mogu biti integrisani brojni elementi. Npr. EMIS sistem u Avganistanu koji De Silva and Valsangkar (2015) navode kao dobar primer uvođenja informacionih tehnologija u obrazovanje sastoji se od nekoliko podsistema koji u sebi sadrže brojne podatke o: učenicima (identifikacioni i demografski podaci, ocene, opšti uspeh, vladanje), nastavnom osoblju (obrazovanje, podaci o profesionalnom usavršavanju), školama/obrazovnim institucijama (lokacija, broj učenika, odeljenja, obrazovnih profila, dodatnih sadržaja), školskoj infrastrukturi i imovini, rezultatima provere obrazovnih ishoda, sistem izdavanje diploma i sertifikata, sistem praćenja ljudskih resursa vannastavnog kadra itd.

UN SDG 4 – Promena paradigme

Strateški globalni cilj 4 (Strategic Develoment Goal 4 – SDG 4) UN Agende za održivi razvoj 2030 odnosi se na obrazovanje i ističe značaj obezbeđivanja inkluzivnog, jednakog i kvalitetnog obrazovanja i mogućnosti celoživotnog učenja za sve.

U odnosu na UN Milenijumski razvojni cilj 2 koji je naglasak je stavljao na univerzalni pristup osnovnom obrazovanju i isticao samo jedan cilj – da do 2015. godine sva deca, dečaci i devojčice podjednako, budu u stanju da uspešno završe celokupno osnovno obrazovanje, SDG 4 obrazovanje posmatra mnogo šire, kao celoživotni proces, koji obuhvata rani razvoj deteta, primarno i sekundarno obrazovanje, stručno osposobljavanje i tercijarno obrazovanje, ali i veštine koje se stiču na radnom mestu i preduzetništvo.

Ova promena fokusa sa osnovnog obrazovanja ka učenju, koje se posmatra kao celoživotni proces, nameće nove izazove u pogledu podataka koji bi trebalo da budu dostupni u okviru EMIS sistema, koji sada imaju zadatak da mere mnogo šire i kompleksnije indikatore ispunjenosti ciljeva. Drugim rečima, potrebno je da ovi indikatori budu u stanju da mere ne samo, recimo, stopu upisa, pohađanja i uspešnog završetka nekog obrazovnog ciklusa odn. programa, već i da budu u stanju da ukažu na njegov kvalitet i relevantnost.

U takvoj situaciji, više nije dovoljno koristiti podatke samo iz institucija formalnog obrazovanja, već je potrebno prikupljati podatke i na druge načine i iz drugih sektora, kako bi bilo moguće da se kroz EMIS ispituje odnos obrazovnih ishoda sa ostalim oblastima socio-ekonomskog razvoja, poput uticaja obrazovanja na smanjenje siromaštva, zdravstveno stanje ili zapošljivost.

Trenutna situacija u najvećem broju zemalja je da se podaci prikupljaju samo iz sektora obrazovanja. Ipak, na taj način ne mogu da budu prikupljeni podaci o nekim od indikatora, kao npr. podaci o zdravlju i psihosocijalnoj dobrobiti dece do 5 godina starosti, podaci o učešću u neformalnom obrazovanju, broju dece koja nisu obuhvaćena školskim sistemom itd. Za prikupljanje ovih navedenih podataka, možda je najadekvatnije koristiti demografske podatke iz anketa domaćinstava.

Izveštaj UNESCO Instituta za statistiku iz 2018.

Izveštaj UNESCO instituta za statistiku iz 2018. godine pokazuje da se stope realizovanosti sistemskog prikupljanja podataka za indikatore koji mere ostvarenost podciljeva u okviru SDG 4 veoma razlikuju zavisno od indikatora. Npr. indikatori koji su u vezi sa promovisanjem održivog razvoja i globalnog građanstva, kao i oni koji se odnose na ishode jezičke i numeričke pismenosti, su praktično nepokriveni adekvatnim podacima na nacionalnom nivou. Sa druge strane, indikatori za koje postoji najviše podataka su oni koji se odnose na stope upisa i uspešnog završetka obrazovnih nivoa/programa.

Pored razlika u sistemski prikupljanim podacima u odnosu na indikatore, velike razlike postoje i u odnosu na sektore obrazovanja. UNESCO-ov izveštaj pokazuje da najmanje upotrebljivih podataka postoji u oblasti obrazovanja odraslih i neformalnog obrazovanja. Takođe, postoji veoma malo podataka koji mere efekte obrazovanja na svim nivoima.

Kako bi se ove razlike smanjile, za neke od podciljeva moraju se uspostaviti kvalitativni, nasuprot kvantitativnim indikatorima, kao i obezbediti dugoročno praćenje stanja, kroz omogućavanje tzv. longitudinalnih podataka.

Ipak, kako bi EMIS bio u stanju da odgovori na ove uvećane zahteve, najvažnije je uvezati ga sa podacima iz drugih informacionih sistema, poput demografskih podataka, podataka o tržištu rada, zdravstvu itd. Na ovaj način, omogućava se kreiranje složenijih upita i dublje praćenje efekata obrazovanja. Na primer, uvezivanjem EMIS-a sa informacionim sistemom u oblasti zdravstva postaje lako moguće pratiti odnos između varijabli koje se odnose na obrazovanje i zdravstvo, poput uticaja uvođenja seksualnog obrazovanja u školama na stopu mladih obolelih od polno prenosivih bolesti ili pak stopu ranih trudnoća i abortusa. Ukoliko se EMIS uveže sa podacima o kretanjima na tržištu rada, mogu se izvoditi zaključci o korisnosti i adekvatnosti veština kojima raspolažu odrasli, odn. ocenjivati efekti programa prekvalifikacije/obrazovanja za potrebe tržišta rada itd. Naravno, ovo nužno nameće pitanje uniformnosti podataka i standardizacije prikupljanja, čuvanja i obrade podataka, kako bi ove podatke bilo moguće lako koristiti i upoređivati.

 

Izvori:

Re-orienting Education Management Information Systems (EMIS) towards inclusive and equitable quality education and lifelong learning, UNESCO (Miguel Subosa, Mark West), 2018

The impact of education management information systems: the case of Afghanistan [Blog post],  World Bank (Samantha de Silva, Pradeep Valsangkar), 2015

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn Share on email