chevron-down chevron-left chevron-right chevron-up home circle comment double-caret-left double-caret-right like like2 twitter epale-arrow-up text-bubble cloud stop caret-down caret-up caret-left caret-right file-text

EPALE - Електронна платформа за учене на възрастни в Европа

Блог

Да ли нас треба подстаћи да се укључимо у образовање одраслих?

23/09/2020
от Andrew McCoshan
Език: SR
Document available also in: EN

/bg/file/social-inclusion-vulnerable-groups-2Social inclusion of vulnerable groups

Social inclusion of vulnerable groups

 

У септембарском подкасту EPALE платформе разматрало се следеће питање: да ли образовање одраслих продубљује неједнакости? У овом чланку, тематски кооринатор EPALE Ендру Мекошен наводи своје ставове о томе зашто доносиоци политика могу да имају користи од јасног промишљања о томе који одрасли се заправо формално образују и о видовима образовања којима приступају.

 

Како бисмо размотрили питање о томе да ли образовање одраслих продубљује неједнакости, морамо да знамо шта подразумевамо под „образовањем одраслих“ – јер можемо да правимо разлику на основу: (a) ко су ученици; и (б) видова образовања одраслих којима они приступају. Код одраслих постоји читав спектар предиспозиција за приступ образовању и способности за његово успешно похађање – људима су потребни и мотивација и средства. Они приступају различитим видовима образовања одраслих.  

 

Образовање одраслих које продубљује јаз неједнакости

Видови образовања одраслих који продубљују неједнакости најчешће су они којима се приступа и који се плаћају приватно од стране појединаца и компанија. Та врста образовања обухвата људе који се не премишљају много у вези свог даљег образовања, људима са вишим степеном образовања, посебно терцијарним нивоом. Они ће највероватније приступати образовању одраслих које је неформално и које се одвија на радном месту, јер статистике показују је њихов удео у образовању одраслих највећи у свакој држави чланици ЕУ.

Дакле, та група људи, која се већ налази у повољнијем социо-економском положају, вероватно ће се наћи у још повољнијем положају јер ће развити вештине које имају везе са послом и побољшати могућности за напредовање у каријери – уколико не помогнемо оним људима који не приступају редовно образовању одраслих. 

 

Праг образовања

Шта је са онима који не приступају редовно образовању одраслих? Када су ти људи у питању, било би корисно да се (хипотетички) размисли о томе колико су људи близу или далеко од „прага“ да почну да уче, јер то нам може помоћи у смислу политике.

Неки људи су близу праговне вредности. Њима компаративно можда треба релативно мала подршка да почну да уче, а ако их мало „погурамо“, то може имати велики утицај на ниво вештина и самим тим и на привреду.

Ту су и други људи, они до којих се најтеже допире, а којима можда недостају и мотивација (барем за формално учење) и посебно средства како би почели да се образују. Као што знамо из многих EPALE постова – подршка тим људима можда треба да буде интензивна. Подршка такође може да служи претежно у социјалне сврхе, али, на дуге стазе, остварује економске користи.

Подршка је потребна обема циљним групама. Ипак, важно је признати њихове различите стартне позиције и потенцијалне крајње позиције уколико желимо да политика буде делотворна.

 

Шта све ово значи за политику?

Прво, знамо да су послодавци највећи појединачни пружаоци услуга образовања одраслих, али не свим запосленима (погледајте 2016 Adult Employer Survey). Људи на ниско-квалификованим пословима вероватно ће имати много више користи од обуке у компанији. Да ли би политика требало да тежи активирању компанија да обезбеде обуку свим запосленима? Треба се позабавити многобројним препрекама – нпр. када се оствари мали напредак у каријери, компаније могу да „украду“ обучене раднике од других компанија. Које је онда најбоље решење када је политика у питању? Mожда субвенције или финансијска подстицајна средства. Можда би и развој улоге радничких синдиката могао да буде од значаја.

Друго, знамо на основу статистике да у неким земљама установе формалног и неформалног образовања играју значајнију улогу – нпр. у Данској, Шпанији, Финској, Литванији и на Малти. Зашто се то дешава? То су земље са разноврсним системима образовања и обуке.

Данска и Финска имају дугачку традицију образовања одраслих или прихваћену културу образовања, али шта је са Шпанијом, Литванијом и Малтом? Било би фасцинантно чути људе из тих земаља – и других земаља у којима постоји снажно присуство образовања одраслих.

Такође постоји потреба за истраживањем како бисмо систематично могли да сазнамо које лекције и искуства могу да се преносе из земље у земљу и из региона у регион.

На крају, можемо рећи да је неједнакост релативна, исто као и апсолутна. Tехнолошке промене и индустријска трансформација стварају добитнике и губитнике. Јасно је да „тржиште“ води рачуна о онима који су већ добро опремљени вештинама. Јавни сектор тренутно тежи да се усредсреди на људе којима треба помоћ око основних вештина. Али да ли ће и људи који су близу прага образовања имати користи од подстицаја?


Ендру Мекошен бави се образовањем и обукама у Европи више од 30 година, као академски истраживач и консултант. Тренутно ради као виши научни сарадник у Центру за проблеме у образовању на Универзитету у Даблину у Ирској.

Share on Facebook Share on Twitter Epale SoundCloud Share on LinkedIn Share on email